Цотоноу
Цотоноу
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 6°22′Н 2°26′Е / 6.367°Н 2.433°Е | |
| Држава |  Бенин
|
| Округ | Литторал |
| Власт | |
| - Градоначелник | Ницéпхоре Согло |
| Површина | |
| - Укупна | 79 км² |
| Висина | 51 |
| Становништво (2002.) | |
| - Град | 665 100 [1] |
| Временска зона | Западноафричко вријеме УТЦ+1 (УТЦ+1) |
| Службена страница www.цотоноу | |
| Карта | |
  Цотоноу Цотоноу на карти Бенина | |
Цотоноу (фонетски Котону) је највећи град Бенина са својих 665 100 становника[1], и највећа лука на ушћу ријеке Оуéмé у Атлантски оцеан
Иако више није главни град земље већ је то поновно Порто-Ново - Цотоноу је и надаље у бројним стварима де фацто пријестолница земље, а изнад сваке сумње у економији, јер је највећи привредни центар земље.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Цотоноу се простире на површини 79 од км², на некадашњем мочварном земљишту - уском појасу земље од 5 км, између обале Атлантског оцеана и језера Нокоуé којег формира ријека Оуéмé прије увира у оцеан.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Цотоноу на језику домородачког народа Фон значи Ушће ријеке смрти, јер је почетком 19. вијека то доиста и био, кад се ту простирала огромна мочвара са малим селом рибара које је било подложно домородачкој Краљевини Дахомеј.[2] Значај тог малог села порастао је након што су Британци забранили трговину робовима 1834. и стали проводити контролу лука Оуидах и Порто-Ново које су дотад биле главне за ту врст посла. Владари Дахомеја искористили су прилику да потајице укрцавају робове из луке Цотоноу.[2] За прави раст насеља заслужни су Французи који су 1868. склопили уговор са краљем Дахомеја - Гхезом о најму тог малог села за ондашњих 20 000 франака годишње. Они су изградили своју трговачку станицу, а већ 1885. ископали канал од језера Нокоуé до мора и тако омогућили доступност до своје важне утврде Порто-Ново.[2]
Кад је умро краљ Гхеза, наслиједио га је син Бéханзин, који је опозвао све уговоре које је његов отац склопио са Французима, због тог су они објавили рат Дахомеју. Да си олакшају окупацију земље изградили су луку са лукобраном у Цотоноу између 1891. - 1893., у коју се искрцала војска генерала Доддса који је послан да покори Дахомеј.[2]
Након жестоког али узалудног отпора војске краља Беханзина, Француска је окупирала Краљевину Дахомеј 1894. и прогласила је својом колонијом, у којој је Цотоноу постао важно трговачко средиште и лука, а Порто-Ново главни град.[2] Французи су изградили жељезничку пругу од Цотоноу до Паракоуа, одатле се роба могла цестама превозити до ријеке Нигер (322 км), то је омогућило да лука у Цотоноу постане главна за велик дио земаља Гвинејског заљева и Сахела.[3]
Након осамостаљења земље 1960., бројна министарства почела су се селити из мањег Порто-Нова у Цотоноу, тако да је он 1970-их постао политички и административни центар државе, а Порто-Ново остао главни град само на папиру. Након демократске реобнове земље 1990-их, - Порто-Ново је поновно потврдио свој статус - главног града Бенина, али предсједник и добар дио министарстава још увијек бораве у Цотоноу.[3]
Знаменитости
[уреди | уреди извор]
Највећа атракције града су Стадион пријатељства, католичка катедрала Нотре Даме дес Апотрес, Централна џамија, Стари мост и Дантокпа тржница на отвореном од 20 хектара, за коју се тврди да је највећа у Африци.
Привреда, транспорт школство
[уреди | уреди извор]Цотоноу је економски центар Бенина и највећа лука у земљи из које се извози палмино уље, копар, кикирики, памук, кава, духан, дрво и неки други пољопривредни артикли. У граду има текстилних творница, пивовара и млинова за производњу палмина уља,[3] и велика цементара власништво њемачке компаније ХеиделбергЦемент.
У граду дјелује Универзитет у Абомеy-Цалавију, основан 1970. као Университé ду Дахомеy, којем је 1975. промјењено име у Национални универзитет у Бенину, а 2000. у данашње име.
Град има међународни аеродром - Цардинал Бернардин Гантин (ИАТА код: ЦОО, ИЦАО код: ДБББ)
Климатске карактеристике
[уреди | уреди извор]Цотоноу има Тропску саванску климу по Кöппеновој класификацији климе, са двије кишне и двије сезоне суша. Сезоне киша су април - јул и септембар - октобар кад падне просјечно од 800 до 1 200 мм киша. Од децембра до јануара кад је сушна сезона, пушу сухи вјетрови харматан из Сахаре. Температуре су релативно константне током цијеле године, просјечне највише температуре крећу се око 30 °Ц, а најниже око 25 °Ц.
| Климатолошки медијани за Цотоноу | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мјесец | јан-сиј | феб-вељ | мар-ожу | апр-тра | мај-сви | јун-лип | јул-срп | ауг-кол | сеп-руј | окт-лис | нов-сту | дец-про | година |
| Средњи максимум (°Ц) | 28 | 28 | 28 | 28 | 27 | 26 | 29 | 26 | 26 | 27 | 28 | 27 | 26,9 |
| Средњи минимум (°Ц) | 23 | 25 | 26 | 26 | 24 | 23 | 23 | 23 | 23 | 24 | 24 | 24 | 24 |
| Преципитација (мм) | 33 | 33 | 117 | 125 | 254 | 366 | 89 | 38 | 66 | 135 | 58 | 13 | 1 327 |
| Извор: [4] | |||||||||||||
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Кина, Таипеи од 1967.
Француска, Црéтеил од 1986.
Бразил, Салвадор од 1987.
САД, Атланта од 1995.- Француска, Роснy-соус-Боис од 2006.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Бенин: Регионс & Тоwнс” (енглески). Цитyпопулатионде. Приступљено 24. 1. 2012.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Л’хистоире де Цотоноу” (француски). Цотоноу çа боуге. Архивирано из оригинала на датум 2012-04-01. Приступљено 27. 01. 2012.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Цотоноу ” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 24. 01. 2012.
- ↑ „Авераге Цондитионс Цотоноу”. ББЦ Wеатхер. Приступљено 24. 1. 2012.
