Цомо

Цомо; Цомуне ди Цомо
	Поглед на град и његово језероПоглед на град и његово језеро
	; Застава
	; Застава
	Координате: 45°49′Н 9°5′Е / 45.817°Н 9.083°Е
Држава	Италија
Регија	Ломбардија
Провинција	Цомо (ЦО)
фразиони	Албате, Брецциа, Цамерлата, Цамнаго Волта, Цивиглио, Гарзола, Лора, Монте Олимпино, Цардина, Муггиò, Понте Цхиассо, Престино, Реббио, Сагнино, Тавернола
	Власт
- Градоначелник	Марио Ландрисцина
	Површина
- Укупна	37.34 км²
Висина	201 м
	Становништво (1. јануар 2009)
- Град	84.085
- Густоћа	2260.2 км²
Поштански број	22100
Позивни број	031
	Службене странице; www.цомуне.цомо
Карта
	Цомо

Цомо је град и опћина у Ломбардији удаљена око 45 км сјеверно од Милана. Цомо је главни град истоимене провиције Цомо. Лежи је на јужним обалама истоименог језера Цомо и има 84.085 становника^[1]. Језеро Цомо и Алпе творе чаробну комбинацију тако да је Цомо необично популарна туристичка дестинација већ од 19. вијека, од тад је Цомо ладањско мјесто, са бројним споменицима: црквама, парковима, музејима, театрима, палачама и лијепом хортикултуром.

Хисторија

Брда око града била су насељена још од брончаног доба, ту је живјело келтско племе Ороби. Остаци њихова насеља још су увијек видљиви на југозападним брежуљцима.^[2]

Око 1. вијека пне., град и околица постали су дијелом Римске Републике. Прво средиште града било је на оближњим брежуљцима, али се временом град спустио уз обале језера по налогу Јулија Цезара, који је дао исушити мочваре на југу језера и изградио типични утврђени римски град са правилним распоредом улица. Тај новоосновани град добио је име Новум Цомум и добио статус муниципија.^[2]

Франци су 774. године заузели Цомо, након тог је постао живо сједиште трговачке активности. Око 1127. године Цомо је изгубио рат који је водио читаву декаду са сусједним Миланом. Неколико декада касније, уз помоћ Фридрика Барбароссе, Комаски су се осветили Миланезима за пораз, тад је Милано разорен. Барбаросса је 1162. године дао изградити неколико обрамбених утврда и торњева уз зидине око града, од којих је само једна (Бараделло) остала до данашњих дана.^[2]

Након тога хисторија Цома везана је уз Дуцато ди Милано, тад се догодила и француска инвазија и доминација Шпањолаца, која је трајала све до 1714.^[2] када је град потпао под Свето Римско Царство.^[2] Након тога је град заузео Наполеон кад се спустио у Ломбардију 1796. године и владао до 1815. године. Послије Наполеона тога поновно владају Аустријско Царство|Аустријанци све до 1859. и доласка Гиусеппеа Гарибалдија, кад је град ослобођен од Аустријанаца и постао дио новоосноване Краљевине Италије.^[2]

При крају Другог свјетског рата, у околици Цома је заробљен од стране талијанских партизана Бенито Муссолини који се преко Цома хтио пребацити у Швицарску. Након заробљавања је стријељан у недалеком градићу Гиулино ди Меззегра, који лежи нешто сјеверније на језеру.

Знаменитости

Цомо је и данас препун зграда које су истесали његови познати градитељи знани као маестри цомацини (мајстори из Цома) по којима је град био славан. Маестри цомацини, клесари, архитекти и декоратери били су познати од средњег вијека надаље, они су широм Европе проносили своју градитељску вјештину која је постала позната као ломбардијски стил градње. Центар града је трг из 19. вијека Пиазза Цавоур, из којег се рачвају променаде на исток и запад уз обалу језера.^[3]

Сакрални објекти

Катедрала (Дуомо) Санта Мариа Ассунта, чија је градња започела 1396 године на мјесту старије романичке цркве Санта Мариа Маггиоре је најзначајнији сакрални објект у Цому.^[3] Фасада је довршена1457., са карактеристичним готичком розетом и порталом на којем су двије ренесансне скулптуре познатих комаскија Плинија Старијег и Плинија Млађег. Градња катедрале довршена је тек 1740., то је грађевина тлоцрта у облику латинског крижа, с готичким бродом и два бочна брода подијељена пиластрима, а трансепт са својим апсидама је из доба ренесансе. Унутрашњост катедрале крије богато декорирана корска сједала из 16. вијека, таписерије Гиусеппеа Арцимболдија те слике Бернардина Луинија и Гауденза Феррарија.
Сан Феделе је романичка црква подигнута око 1120. године на темељима старије грађевине. Изворни звоник је обновљен у новије вријеме. Главна атракција ове цркве су позната дрвена врата Сан Феделе, са раскошном скулпторском декорацијом.
Цркву Сант'Агостино изградили су цистерцити почетком 14. вијека, она је потпуно обновљена у 20. вијеку. Унутрашњост цркве је барокизрана, али има дијелова фресака од 15. до 17. вијека.
Романичка базилика Сант'Аббондио коју је особно посветио папа Урбан II. 1095 Црква има бројне слике из 11. вијека и фреске из 14. вијека.
Црква Сан Царпофоро из 11. вијека, с апсидом и криптом из 12. вијека. Према предаји, подигнута је на остатцима римског храма посвећеног богу Меркуру да се у њу смјесте реликвије локалних кршћанских мученика.

Свјетовни објекти и споменици

Стара градска вијећница, звана Бролетто
Цаса дел Фасцио, вјероратно најпознатије дјело Гиусеппеа Террагниа, једно од темељних дјела европске модерне архитектуре.
Монументо аи цадути (споменик ратним жртвама) дјело Гиусеппе Террагнија
Театро Социале, дјело Гиусеппеа Цусиа
Вилла Олмо, изграђена 1797 године у духу неокласицизма за обитељ Одесцалцхи. У тој вили одсјели су многе славне особе; Наполеон, Уго Фосцоло, принц Меттерницх, надвојвода Фердинанд, Гиусеппе Гарибалди. Данас је намјењена за изложбе.
Монументална фонтана, позната и као Волтина фонтана, подигнута је у почаст Волтином изуму батерији. Фонтану су подигли архитект Царло Цаттанео и сликар Марио Радице.
Остаци средњовјековних зидина града
Цастелло Бараделло, мала средњовјековна утврда с погледом на град, то је једина преостала утврда од свих које је саградио Фридрик Барбаросса око 1158 године.

Један од куриозитета Цома била је такозвана Роцкефеллерова фонтана које данас стоји у Зоолошком врту у Бронxу (Неw Yорк) која је некад стајала на Пиаззи Цавоур уз језеро, њу је купио 1902. Wиллиам Роцкефеллер за тадашњих 3 500 лираи преселио у Неw Yорк.^[4]

Музеји

Археолошки музеј П. Гиовио
Хисторијски музеј
Пинацотеца
Темпио Волтиано, музеј посвећен Алессандру Волти
Музеј свиле
Вилла Олмо (галерија)

Клима

Климатолошки медијани за Цомо
Мјесец	јан-сиј	феб-вељ	мар-ожу	апр-тра	мај-сви	јун-лип	јул-срп	ауг-кол	сеп-руј	окт-лис	нов-сту	дец-про	година
Средњи максимум (°Ц)	6	8	13	17	20	26	29	27	23	19	12	9	19
Средњи минимум (°Ц)	−2	−1	4	7	12	16	21	19	13	9	4	2	8
Преципитација (мм)	78,7	73,7	109,2	157,5	200,7	175,3	137,2	172,7	160	147,3	127	66	1 6053
Извор: ^[5]

Цомо већину године има влажну готово суптропску климу, зиме нису дуге, али су магловите, влажне и прохладне са повременим раздобљима мраза, кад продре сибирска антициклона. Прољећа и јесени су угодне, а љета знају бити необично врућа и влажна, са изненадним олујама. Вјетар је прилично риједак. Загађење зрака чак и изнад допуштених разина је особито порасло у зимским мјесецима када се хладни зрак спусти уз тло и не гиба.

Привреда

Привреда Цома, до краја 1980-их, била је темељена на индустрији, нарочито везана на производњи свиле,^[3] (по томе је Цомо био познат у свјетским размјерима), али у посљедњих неколико година због јефтиних прозвода из Кине значајно је смањен профит, те су многа мања и средња подузећа пропала.

Због тога се Цомо све више деиндустријализира, те индустријски сектор више није покретач привреде, већ су то услуге, те нарочито туризам, који постаје све важнији фактор локалне економије.^[3] Након што су славни амерички глумац Георге Цлоонеy и енглески роцкер Маттхеw Белламy купили виле на језеру, многи се надају да ће то дати потицај за туристички раст.

Познати суграђани

Плиније Старији (Гаиус Плиниус Сецундус, 23. – 79.), антички писац и угледни научник који је написао дјело Натуралис Хисториа.
Плиније Млађи (Гаиус Плиниус Цаецилиус Сецундус, 63. – око 113.), правник и антички писац.
Паоло Гиовио (1483–1552), физичар и хисторичар познат по својој кроници Талијански ратови.
Бенедетто Одесцалцхи (1611.-1689.) познат као папа Иноцент XI.
Алессандро Волта (1745.–1827.) физичар познат по открићу батерије 1800.^[6]
Цосима Лисзт (1837.-1930.) кћер Франза Лисзта и друга жена Рицхарда Wагнера.
Марио Радице (1898.-1987.) апстрактни сликар
Манлио Рхо (1901.-1957) апстрактни сликар
Гиусеппе Террагни (1904.–1943.) архитект, пионир талијанског модернизма
Габриеле Ориали (1952.-) ногометаш, члан талијанске момчади из 1982.
Гианлуца Замбротта (1977.-), ногометаш, члан талијанске момчади са Свјетског првенства у ногомету - Њемачка 2006.