Цитрулин
Изглед
Цитрулин | |||
---|---|---|---|
ИУПАЦ име |
| ||
Идентификација | |||
ЦАС регистарски број | 627-77-0 , 13594-51-9 Р , 372-75-8 С | ||
ПубЦхем[2][3] | 833, 637599 Р, 9750 С | ||
ЦхемСпидер[4] | 810 , 553200 Р , 9367 С | ||
УНИИ | 29ВТ07БГДА | ||
ЕИНЕЦС број | |||
ДругБанк | ДБ00155 | ||
КЕГГ[5] | |||
МеСХ | |||
ЦхЕБИ | 18211 | ||
ЦхЕМБЛ[6] | ЦХЕМБЛ444814 | ||
ИУПХАР лиганд | 722 | ||
Бајлштајн | 1725417, 1725415 Р, 1725416 С | ||
Гмелин Референца | 774677 С | ||
3ДМет | Б01217 | ||
Јмол-3Д слике | Слика 1 Слика 2 | ||
| |||
| |||
Својства | |||
Молекулска формула | C6Х13Н3О3 | ||
Моларна маса | 175.19 г мол−1 | ||
Агрегатно стање | Бели кристали | ||
Мирис | Без мириса | ||
лог П | −1,373 | ||
пКа | 2,508 | ||
Базност (пКб) | 11,489 | ||
Термохемија | |||
Стандардна моларна ентропија С |
254,4 Ј К−1 мол−1 | ||
Специфични топлотни капацитет, C | 232,80 Ј К−1 мол−1 | ||
Сродна једињења | |||
Сродна алканоинске киселине | |||
Сродна једињења | |||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
Инфобоx референцес |
Органско једињење цитрулин је α-аминокиселина. Име једињења потиче од лат. цитруллус за лубеница, из које је први пут изоловано 1914. Финална идентификација је урађена 1930.[7] Његова хемијска формула је Х2НЦ(О)НХ(ЦХ2)3ЦХ(НХ2)ЦО2Х. Он је кључни интермедијер у циклусу уреје, метаболичком путу којим животиње излучују амонијак.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ „Цитруллине - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004.. Идентифицатион. Приступљено 1. 5. 2012.
- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Феарон, Wиллиам Роберт (1939). „Тхе Царбамидо Диацетyл Реацтион: А Тест Фор Цитруллине”. Биоцхемицал Јоурнал 33 (6): 902–907.