Пређи на садржај

Цитрулин

Извор: Wikipedija
Цитрулин
Скелетал формула оф цитруллине
Балл анд стицк модел оф зwиттериониц цитруллине
ИУПАЦ име
Идентификација
ЦАС регистарски број 627-77-0 ДаY, 13594-51-9 Р ДаY, 372-75-8 С ДаY
ПубЦхем[2][3] 833
637599 Р
9750 С
ЦхемСпидер[4] 810 ДаY, 553200 Р ДаY, 9367 С ДаY
УНИИ 29ВТ07БГДА ДаY
ЕИНЕЦС број 211-012-2
ДругБанк ДБ00155
КЕГГ[5] Д07706
МеСХ Цитруллине
ЦхЕБИ 18211
ЦхЕМБЛ[6] ЦХЕМБЛ444814 ДаY
ИУПХАР лиганд 722
Бајлштајн 1725417, 1725415 Р, 1725416 С
Гмелин Референца 774677 С
3ДМет Б01217
Јмол-3Д слике Слика 1
Слика 2
Својства
Молекулска формула C6Х13Н3О3
Моларна маса 175.19 г мол−1
Агрегатно стање Бели кристали
Мирис Без мириса
лог П −1,373
пКа 2,508
Базност (пКб) 11,489
Термохемија
Стандардна моларна ентропија Со298 254,4 Ј К−1 мол−1
Специфични топлотни капацитет, C 232,80 Ј К−1 мол−1
Сродна једињења
Сродна алканоинске киселине
Сродна једињења

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала

Инфобоx референцес

Органско једињење цитрулин је α-аминокиселина. Име једињења потиче од лат. цитруллус за лубеница, из које је први пут изоловано 1914. Финална идентификација је урађена 1930.[7] Његова хемијска формула је Х2НЦ(О)НХ(ЦХ2)3ЦХ(НХ2)ЦО2Х. Он је кључни интермедијер у циклусу уреје, метаболичком путу којим животиње излучују амонијак.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. „Цитруллине - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 16. 9. 2004.. Идентифицатион. Приступљено 1. 5. 2012. 
  2. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  3. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  5. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  7. Феарон, Wиллиам Роберт (1939). „Тхе Царбамидо Диацетyл Реацтион: А Тест Фор Цитруллине”. Биоцхемицал Јоурнал 33 (6): 902–907. 

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]