Циклона

Циклона над Исландом 4. 9. 2003.

Циклона и антициклона

Циклона или циклон је подручје сниженог атмосферског тлака у односу на околину. Означава се словом Н (или C). Зрак у том пољу струји од рубова према средишту, због концентрације почиње се издизати и хладити, те настају увјети за настанак оборина. Циклона доноси промјењиво вријеме и оборине. У циклони је тлак зрака обично нижи од 1013 хПа. Зрак се у циклонама креће у смјеру супротном од кретања казаљке на сату (за сјеверну Земљину полутку). Физикално, циклона настаје дјеловањем Цориолисове силе на зрачне масе.

На вријеме у Хрватској највише утјече Геновска циклона која настаје у источном Средоземљу, точније у Геновском заљеву. Постоји такођер Исландска циклона која дјелује цијеле године (због голфске струје). Доноси нешто топлије вријеме у односу на претходне дане. Постоје исто тако и стациониране циклоне, тј. циклоне које се дуље задржавају над неким подручјем. Такве циклоне обично доносе нестабилност на више од три дана.

У Европи се циклоне углавном крећу од запада према истоку, али има и одступања. Прије циклоне обично запуше слабо до умјерено југо или југозападњак, а два до три дана прије њеног доласка на небу се могу уочити високи облаци цируси, који су иначе носитељи лошег времена. Пред пролазак циклоне запуше обично хладнији вјетар са сјевера или са сјеверозапада и то због ширења антициклоналног гребена и доласка љепшег времена. Постоје и тропске циклоне које се јављају у Пацифику и обично доносе јаке кише и прати их олујан вјетар који неријетко досеже брзину од 150 км/х. Такве циклоне се јављају између липња и листопада. Тропске циклоне се могу развити и у урагане само ако за то постоје увјети, али најчешће нестају приближавајући се обалном подручју. Због таквих циклона сваке године настају милијунске штете и живот изгуби на тисуће људи.

Вањске везе

Остали пројекти

	У Wикимедијиној остави налази се чланак на тему: Циклона
	У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Циклона