Цетина

Ово је главно значење појма Цетина. За друга значења, в. Цетина (разврставање).

Цетина
Локација
Државе	Хрватска
Градови	Сињ, Триљ, Омиш
Хидрографија
Извор   – апс. висина	село Цетина 385 m
Ушће	Омиш
Дужина	105 km
Притоке	десне: Сутина лијеве: Руда
Хидрологија
Слив   – површина	3700 км²
Улијева се у	Јадранско море
Транспорт
Пловност	Радманове млинице – ушће

Цетина је ријека која припада Јадранском сливу, а налази се у Сплитско-далматинској жупанији. Дуга је 105 км и улијева се у Јадранско море код Омиша.

Ток ријеке

Цетина извире на надморској висини од 385 м у сјеверозападним обронцима Динаре близу села Цетина, 7 км сјеверно од Врлике, а по којем је ријека и добила име. Извор Цетине је језеро дубоко преко стотину метара.

Близу Врлике се налази Перучко језеро, умјетно створено браном на Цетини 25 км низводно. Након језера ријека пролази кршким подручјем и Сињским пољем према граду Сињу. Цетина под Гардуном, код града Триља, напушта Сињско поље, улази у кањон те тече према југу. Над кањоном је утврда Нутјак. Обале су у кањону ближе и више, а ријека дубока и спора. Некад је вода брзо текла и окретала бројне млинове, али су је бране успориле. Цетина код Биског скреће према југоистоку, а од ту је прати и аутоцеста А1. Цетина код Шестановца скреће према југу, пролази испод А1, а ускоро затим код Задварја заокреће око Мосора и даље плови према западу. У Омишу се улијева у Јадранско море.

За вријеме љетне туристичке сезоне, у доњем току Цетине (од Слимена до Радманових млиница код Омиша), свакодневно се, два пута дневно у трајању од 3 до 4 сата одвија рафтинг.

Хидроенергетски систем ријеке Цетине

Хидроенергетски систем ријеке Цетине обухваћа: ХЕ Перућа, ХЕ Орловац, ЦС Бушко блато, ХЕ Ђале, ХЕ Закучац и ХЕ Краљевац.

ХЕ Перућа

Перућко језеро прво је велико умјетно језеро у кршком терену и прва даљинска акумулација електроенергетског сустава ријеке Цетине. Корисни обујам језера значајно утјече на изравнавање протока Цетине на низводним енергетским степеницама од Сињског поља до Јадранског мора. Концентрација пада остварена изградњом бране Перућа користи се у прибранској хидроелектрани Перућа.

ХЕ Орловац

ХЕ Орловац је високотлачно деривацијско постројење чији се објекти налазе у двије државе: умјетно језеро с припадајућим објектима и један дио доводног тунела су у Босни и Херцеговини, а други дио доводног тунела, водна комора, тлачни цјевовод, стројарница и одводни канал стројарнице су у Републици Хрватској. Осим умјетног језера Бушко блато, постоји и умјетно језеро Мандак. Ако је доток с Ливањског поља већи од потреба хидроелектране, реверзибилним каналом Липа – Бушко блато пребацује се у умјетно језеро Бушко блато помоћу реверзибилног постројења Црпне станице Бушко блато (ЦС Бушко блато).

ХЕ Ђале

ХЕ Ђале је смјештена у кланцу ријеке Цетине низводно од Триља, а користи енергетски потенцијал на паду 21 метара између Сињског поља и умјетног језера Пранчевићи. За производњу користи већ регулиране воде ријеке Цетине.

ХЕ Краљевац

ХЕ Краљевац се налази 21 километар од ушћа Цетине у море и након што је 1932. изграђена друга фаза, с укупном инсталираном снагом од 67,2 МW у то вријеме је била највећа хидроелектрана у овом дијелу Европе. Након пуштања у погон друге фазе ХЕ Закучац 1980., ХЕ Краљевац је изгубила свој ранији значај.

ХЕ Закучац

ХЕ Закучац је смјештена на ушћу ријеке Цетине у море код Омиша. Према снази и производњи ХЕ Закучац је највеће постројење на сливу ријеке Цетине, на које отпада приближно 69% укупне годишње производње.

Галерија

• 
  Извор Цетине
• 
  Брана на Цетини
• 
  Цетина с моста, панорама
• 
  Ток Цетине у кланцу код Шестановца
• 
  Обновљени мост на Цетини код засеока Пањ (село Румин)
• 
  Једна од брана на Цетини
• 
  Кањон Цетине
• 
  Ушће Цетине код Омиша

Вањске везе

• О Цетини на страници ТЗ Омиш Архивирано 2010-02-18 на Wаyбацк Мацхине-у
• "Време", 20. нов. 1936 (ћирилица)

Остали пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Цетина