Цесáриа Éвора

Цесáриа Éвора
Цесáриа Éвора
Лични подаци
Датум рођења	27. аугуст 1941.
Мјесто рођења	Миндело, Зеленортска Република
Датум смрти	17. децембар 2011
Мјесто смрти	Миндело, Зеленортска Република
Занимање	пјевачица
Музички рад
Период активности	1957. - 2011.
Жанр	Морна, Цоладеира (Фолк, Wорлд Мусиц)
Дискографска кућа	Лусáфрица, Цолумбиа, РЦА
Остало
Службене странице	службене странице

Цесáриа Éвора (Миндело, 27. аугуст 1941. - Миндело, 17. децембар 2011.^[1]) била је најпознатија зеленортска пјевачица и симбол wорлд музике посљедних година 20. вијека.

Биографија

Цесáриа је рођена у лучком граду Минделу на зеленортском отоку Сãо Виценте, у бројној и сиромашној породици.^[2] Отац јој је умро кад је имала седам година, тако да ју је мајка дала у сиротиште, јер је није могла уздржавати, ту је почела пјевати у збору и добила подуке из музике.

Цесáриа је почела наступати као пјевачица по локалним баровима још као малољетница са шеснаест година, Цизе како су је пријатељи звали^[2], имала је велик круг пријатеља музичара, међу којима је био Б. Леза или Белéза (правим именом Францисцо Xавиер да Цруз), који је био одличан композитор (већину пјесама са њеног првог албума компонирао је он) и један од ствараоца посебног зеленоторског музичког стила - морна. То је била мјешавина врло различитих утицаја; од португалског фада (звуци цаваqуинха португалска мини гитара, виолина и кларинета у позадини), - до ритмова оближње Африке као и далеког Бразила. Цесáриа је убрзо постала локална краљица морне, али то нимало није утјецало на њен материјални статус, јер су јој наступи по локалним баровима и хотелима доносили мало, тек толико да преживи.

Након што је њена домовина 1975 постала независна, почела је тешка економска криза, јер португалски бродови више нису користили зеленортске луке, па су барови опустјели. Цесáриа је видјела да се од пјевања више неда живјети па је дигла руке од музике и слиједећих се десет година посветила својој породици, живјевши као обична домаћица. То су биле тешке црне године за њу, - кад се и пропила.

Локални музичар и португалски импресарио Бана (правим именом Адриано Гонçалвес), наговорио ју је да се врати пјевању, уз његову помоћ у организацији удружења за женска права отишла је на турнеју по Португалу. Тамо је солидно примљена, али нитко није показао интерес да јој сними плочу ^[2]- тако да је и надаље остала непозната изван домовине.

Француски музичар Јосé Да Силва (поријеклом из Зеленортске Републике) је наговорио да оде у Париз и тамо покуша направити интернационалну каријеру и пробој у свијет поп музике. Иако је тад имала пуних 47 година, и физички изглед који јој више уопће није ишао у прлилог (гадно се удебљала) Цесáриа је знала да нема што изгубити и прихватила је изазов и отишла. У Паризу је 1988 снимила албум - Ла Дива Ауx Пиедс Нус (Босонога дива)^[1], пјесма Содад са тог албума -постала је хит #1 у Француској (прва не француска пјесма на #1). Цесáриа је оборила с ногу француску публику, својим сценским наступом (који је био потпуно обичан - без икаквих артифицијелних електронских и компјуторских новотарија) и својим изгледом - који је био потпуна супротност од оног како је дотад публика научила. Она је узгледала као обична остарјела слушкиња из кухиње - једина екстраваганција било је то да је наступала боса, - али тако већина њезиних сународњикиња проживи читав живот, јер нема за ципеле. Њен изглед заправо и није био битан код њезиних наступа, већ њен сјетни глас који је обарао с ногу публику широм свијета - која није ни знала о чему пјева (о самоћи и растанцима), али је осјећала да су то дубоке емоције.

Након албума Мисс Перфумадо којег је снимила 1992. Цесáриа Éвора постала је интернационална звијезда wорлд музике, од тад су јој пјесме ушле на топ листе бројних земаља, а њезини концерти постали су сигурна прилика за добру зараду гдје год да су организирани. Њена каријера од тад је ишла узлазним путем

Цесáриа Éвора је 2004. године добила награду Граммy за најбољи Wорлд Мусиц албум. Француски предсједник Ницолас Саркозy одликовао ју је орденом Легије части 2009.^[1] Након серије напорних турнеја доживјела је срчани удар 10. маја 2011. у Лисабону, након лијечења њезин агент објавио је у септембру 2011. да се Éвора повлачи са сцене. Ни то јој није помогло, недуго иза тога умрла је од затајења рада срца 17. 12. 2011. у родном граду.^[1]

Дискографија

Сингл плоче

Морнас де Цабо-Верде & Ориондино (C. Éвора & Цоњунто) (1965.)
Содаде (1992.)
Бондаде Е Малдаде (2004.)

Албуми

Ла Дива ауx пиедс нус (1988.)
Дистино ди Белита (1990.)
Мал Азул (1991.)
Мисс Перфумадо (1992.)
Содаде, Лес Плус Беллес Морнас Де Цесариа (1994.)
Цесариа (1995.)
Цабо Верде (1997.)
Цафé Атлâнтицо (1999.)
Сãо Виценте де Лонге (2001.)
Цесáриа Евора Антхологy (2002.)
Ливе ин Парис (2002., ДВД издање)
Воз D'амор (2003.)
Цлуб Содаде - Цесариа Евора бy... (2003.)

Биљешке

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 „Морреу Цесáриа Éвора, а дива qуе левоу Цабо Верде ао мундо ” (португалски). ПÚБЛИЦО Цомуницаçãо Социал СА. Архивирано из оригинала на датум 2011-12-17. Приступљено 17. 12. 2011.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 „Биограпхy Анд Мусиц Оф Тхе "БареФоот Дива", *Цесариа Евора*” (енглески). Јохн Маттхеw Марк Пинто. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-07. Приступљено 17. 12. 2011.

Вањске везе

Службене странице Цесáрие Éворе (en), (fr), (pt)
Француски портал о Цесáрији Éвори (fr)
Биографија Цесáриа Еворе Архивирано 2012-01-07 на Wаyбацк Мацхине-у (en)

[ces-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 ^1,3 „Морреу Цесáриа Éвора, а дива qуе левоу Цабо Верде ао мундо ” (португалски). ПÚБЛИЦО Цомуницаçãо Социал СА. Архивирано из оригинала на датум 2011-12-17. Приступљено 17. 12. 2011.

[bio-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 „Биограпхy Анд Мусиц Оф Тхе "БареФоот Дива", *Цесариа Евора*” (енглески). Јохн Маттхеw Марк Пинто. Архивирано из оригинала на датум 2012-01-07. Приступљено 17. 12. 2011.

[1]

[2]