Була
Ово је чланак о главном значењу буле. За друга значења, види була (разврставање). | Була Булла | |
|---|---|
 | |
Була (латински булла = мјехурић) је изворно био етрурски украсни привјесак, најчешће кружног или овалног облика, украшен главом лава или сатира.[1]
Оне су биле шупље, често с филигрански украшеним рубовима, са помичном алком на врху, која је служила за вјешање буле. Сматра се да је она служила и као чеп, јер се претпоставља да се у њима чувала текућина, вјеројатно парфем.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Код Етрушчани се тај обичај изгледа развио још из брончаног доба, кад су се носиле мале шкољке.[2] Временом су се почеле израђивати од метала, од двију удубљених плочица, промјера од 4 - 6 цм[2], или као кожне врећице.
Римљани су преузели обичај ношења була од Етрушчана, и задржали га до краја 4. вијека.[2] Испочетка су булама украшавали дјецу патриција, касније се тај обичај проширио и на дјецу сенатора, и истакнутих легионара, а након Другог пунског рата, тај обичај проширио се на сву дјецу, с том разликом да су дјеца патриција, сенатора и виших слојева друштва, носила буле од злата, а обичних грађана од коже.[2]
У њима се носила амајлија (праебиа) и завјет кућним боговима ларима. Буле су дјечаци носили објешене око врата до седамнаесте године живота, њих су изгледа носиле и дјевојчице (поред осталог накита) све до удаје. А и одрасли приликом тријумфалних поворка, као амајлију против зависти. Буле су се израђивале од злата, сребра, бронце, коже и јантара. Велик број јантарних и брончаних була пронађен је по античким гробницама, али се почевши од 7. вијека пне. оне углавном израђују од племенитих метала, најчешће од злата. Што се тиче форми, најчешће су израђиване у облику круга или овала, али било је и оних у облику срца и полумјесеца. Неке су биле потпуно глатке - без икаквог украса, али је добар дио био украшен гравурама или рељефима.[2]
За вријеме раног средњег вијека булама се почињу називати печати - пломбе којима су бизантски цареви почели овјеравати своје значајне документе, а од 13. вијека на тај начин су овјеравали своје документе и папе, монарси, бројни крупни феудалци и високи црквени прелати, па се временом почео тако звати и сам документ.[1] Те буле биле су двострани оловни (или керамички) печати који су се стављали на документ од већег значаја, као што је била Златна була Беле IV. из 1242.
