Брод (Босна и Херцеговина)

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Брод

Грб
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Становништво
Становништво ((1991)) 34.138
Географија
Координате 45°08′00″Н 17°59′00″Е / 45.133333°Н 17.983333°Е / 45.133333; 17.983333
Брод на мапи Босне и Херцеговине
Брод
Брод
Брод (Босне и Херцеговине)


Координате: 45° 07′ 60" СГШ, 17° 58′ 60" ИГД


Брод (до 1992. и 2004–08. Босански Брод, 1992–2004. Српски Брод), град и средиште истоимене опшине на крајњем сјеверу Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Саве. На лијевој обали Саве, у Хрватској, се налази Славонски Брод. Административно припада Републици Српској. Традиционално је био економско и културно средиште Босанске Посавине.

Историја

[уреди | уреди извор]

Историја насеља на подручју данашњег Брода датира из бронзаног доба претхисторије око 1600. године старе ере. На мјесту на којем се данас налази један дио постројења Рафинерије нафте "Брод", под земљом се могу наћи остаци релативно великог насеља из претхисторије. То мјесто је народ називао Пекаруша.

Римљани су такођер оставили трагове свог присуства на том подручју. На мјесту данашњег Брода постојало је градско насеље које су Римљани звали Марсониа. Марсониа није била само цивилно и трговачко насеље него је имала и утврђење. Главнина старе Марсоније налазила се на мјесту данашњег славонскобродске тврђаве, а дио насеља је био и на десној страни.

Прво писано спомињање Брода датира из 365. године нове ере. По реду старости, у околини Брода на првом мјесту су Винска и Лијешће који се у извјештају Маријана Маравица спомињу 1648. године. Сам Босански Брод се први пут спомиње у писаном документу као Турски Брод 1691. године.

Те године је наиме Аустријска војска заузела Славонски Брод тако да је то био повод подизању тврђаве и насеља на десној обали. Након што је тврђава била саграђена била је убрзо потом разорена и није више никад послије тога обновљена. Послије рата вођеног на тим просторима, миром у Пожаревцу 1718. године успостављена је граница. Брод је припао Аустрији.

Јединствени Брод је након мира 1739. године подијељен у двије администрације (босанску и славонску) када је ријека Сава постаје границом између Босанског пашалука и Аустрије. Око 1850. године у Босанском Броду било је већ 700 становника. Неке од старих бродских породица су Соколовићи, Милусићи, Костићи, Хаџизулфићи, Хаџисејдићи, Мујкановићи, Хоџићи, Хаџиагићи.

Босански Брод је доживио значајан напредак у првим годинама 19. стољећа. Босански Брод је био трговачки центар у то доба. Наполеоновим сломом, Брод се вратио својој реалној свакодневници и није више био тако важан. У рану јесен 1878. године насеље на десној обали Саве је службено прозвано Босански Брод.

На Берлинском конгресу 1878. године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада постаје и Босански Брод дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и почеци школства у Босанском Броду. Прва јавна библиотека у Босанском Броду основана је 1889. године при Народној основној школи. Позната сарајевска трговачка породица Хаџи-Ристић оснива и прву новчану установу 1859. године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подручјем Босне, Босански Брод постаје главни пункт за промет монархије са осталим покрајинама.

Жељезничка станица саграђена је 1896. године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станица је отворена 1897. године. Узор за ову грађевину градитељ је потражио у далеком Афганистану у псеудомаурском стилу. Станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19. јануара 1945. године. У Сарајеву су сачувани комплетни планови ове грађевине. Жељезничка станица у Босанском Броду је била све до краја Другог свјетског рата, највећи прометни чвор у БиХ. Дана 15. јула 1897. кренуо је први воз из Босанског Брода према Дервенти и Жепчу. Стара римокатоличка црква Свети Илија била је саграђена 1860. године, а након подизања нове цркве 1907. године била је преграђена као стамбени објект. Српска православна црква саграђена је 1894. године, а џамија је била саграђена 1909. године. О старој џамији нема података, али се свакако зна да је била саграђена у 18. стољећу.

Босански Брод је захваљујући трговцима у Славонском Броду добио 1860. године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Друга интересантна чињеница је да је 1923. године Рафинерија нафте успјела набавити ауто Форд и то је уједно био први ауто у Босанском Броду. Први аеромитинг у Босанском Броду је био 1912. године. Аеромитинг у Броду је био приређен само девет година након што се први авион подигао изнад земље.

Брод је изузетно тешко страдао у рату у БиХ. Почетком 1992. године, још прије почетка ратних операција у осталим дијеловима БиХ, на подручју Босанског Брода су се водиле борбе између ЈНА и хрватских снага које су покушале пресјећи тзв. Посавски коридор. Босански Брод је дошао под хрватски надзор и тамо остао све до јесени исте године када су га преузеле снаге Републике Српске.

Након тога је Босански Брод службено носио назив Српски Брод, али му је одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине враћено име Босански Брод. 2009 је град преименован у Брод.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, опћина Босански Брод имала је 33.962 становника, распоређених у 23 насеља.

Национални састав
Хрвати 13.923 (40,99%)
Срби 11.464 (33,75%)
Муслимани 4.140 (12,19%)
Југославени 3.609 (10,62%)
остали 826 (2,45%)
Национални састав 1971. године
укупно 30.115
Хрвати 14.489 (48,11%)
Срби 11.273 (37,43%)
Муслимани 3.706 (12,30%)
Југославени 436 (1,44%)
остали 211 (0,72%)

Насељена мјеста су:

Босански Брод, Бродско Поље, Брусница Мала, Брусница Велика, Доња Барица, Доња Мочила, Доња Врела, Доње Колибе, Доњи Клакар, Горња Барица, Горња Мочила, Горња Врела, Горње Колибе, Горњи Клакар, Грк, Карађорђево, Кораће, Кричаново, Крушчик, Лијешће, Лугови, Ново Село, Полој, Сијековац, Шикаре, Унка, Винска и Збориште.

Политика

[уреди | уреди извор]
  • Начелник: Милован Черек
  • Предсједник Скупштине: Исмет Ђухерић

Политичке странке (Укупан број мјеста: 25)

На локалним изборима 2008. год догодиле су се промјене у смислу да је Српска демократска Странка изгубила политицки утицај и свела се на свега три одборника. Нови начелник Милован Черек успио је побиједити на изборима захваљујући понајприје савезу са пет странака од којих је најјача странка СНСД.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Рафинерија нафте "Босански Брод"

[уреди | уреди извор]

Рафинерија у Броду је основана 1892. Процес производње сирове нафте започео је 1927. Стандард оил преузима производњу све до Другог свјетског рата. Послије рата рафинерију је национализирала тадашња власт. Годишња производња је 5.000.000 тона сирове нафте у двије линије. Обје линије су радиле неовисно једна о другој. Рафинерија је имала могућност складиштења капацитета од 680.000 цуб. метара. Прикључена на јадрански нафтовод који се протеже обалом ријеке Саве (Сисак-Брод-Београд) и који има прикључак за Мађарску. Транспорт производа се врши цестом, пругом и ријеком Савом, те нафтоводом Брод-Опатовац (Хрватска). Мјешовита производња је садржала бензин, материјале за хемијску и петрохемијску индустрију, базе уљних дестилата, битумен и сродни продукти. Тржиште се састојало од СФРЈ и извоза. Од 1992. године, почетком ратних дјеловања, на подручју опћине, рафиренија доживљава озбиљна оштећења која се процјењују на 123.000.000$.

Култура

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Национални споменици у Броду

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Спорт

[уреди | уреди извор]

НК Младост из Кричанова основана далеке 1950 године, остварила је велике резултате за један сеоски клуб. Рушевине стадиона који је био саграђен уочи рата и данас свједоче о снази клуба.

Славни људи

[уреди | уреди извор]

Туристичке атракције

[уреди | уреди извор]

Бродска химна

[уреди | уреди извор]

Некад у давно доба преко далеких гора прво је овамо досла шарена птица рода Дуго је кружила сама изнад ове равнице измеду Вучијака и горе Мотајице....

Стизали са свих страна из свог старог краја, кроз многа времена бурна до новог завичаја. Слушали бајке људи ношени летом птице измеду Вучијака и горе Мотајице.....

Џиновске расле шуме, бујала барска трава, причали бајке о свијету велика мутна Сава. Слушали бајке људи ношени летом птице измеду Вучијака и горе Мотајице.....

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
 Овај чланак о опћини у БиХ је у зачетку. Можете помоћи Wикипедији тако што ћете га проширити.
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Brod_(Bosna_i_Hercegovina)&oldid=41810283”