Пређи на садржај

Босна и Херцеговина

Уреди везе
Извор: Wikipedija
За остала значења, види Босна и Херцеговина (разврставање).
Босна и Херцеговина
Босна и Херцеговина
Химна: "Интермецо (химна)"
Локација Босне и Херцеговине
Службени језициБосански, Хрватски, Српски (Српско-Хрватски)
Владафедерална демократска република[1][2]
Површина
• Воде (%)
1,4
Становништво
• Попис из 2013
3,531.159 (120.)
• Густоћа
68,97/км2 /км2 (126.)
БДП (ППП)процјена за 2020 
• Укупно
$52,103 милијарди (107.)
• Пер цапита
$14,894 (80.)
ХДИ0.769
висок
Валутаконвертибилна марка (БАМ)
Временска зона+1 (ЦЕТ
Позивни број+387
Веб-домена.ба

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ), држава у југоисточном дијелу Еуропе, смјештена на западу Балканског полуотока. Са сјевера, запада и југа граничи са Хрватском, а са истока са Србијом и Црном Гором. Главни град земље је Сарајево. Међународно признање је добила 6. травња 1992. године одвојивши се од бивше Југославије.

Хисторија

Главни чланак: Хисторија Босне и Херцеговине

У старом веку данашњу територију Босне и Херцеговине су насељавали Илири. Била је саставни део Римског царства. У VII веку су је населили Словени. Босна се под тим именом почиње спомињати од 958. у званичним документима (Управа Империом; Бизантијски цар Константин Порфоригенит). За родни лист Босне се узима уговор између босанског бана Кулин и Дубровачке републике (1189). Највећи успон је доживела за време Твртка I Котроманића, који се 1377. прогласио за краља Босне и Србије. Стефан Вукчић Косача се 1448.

Осамостаљује у Хуму и проглашава се херцегом од светога Саве. Босна пада под Османско царство 1463, а Херцеговина 1482.Настаје спајање Босне и Херцеговине. Убрзо ислам прихватају славенски становници Босне различитих вјера: припадници цркве босанске, православци, римокатолици. Османску власт су, поготово у њеним посљедњем веку, обиљежили честио оружани сукоби, посебно између домаћих феудалаца и централне власти. Последњи такав сукоб био је Босанско-херцеговачки устанак започет јула 1875. у Херцеговини. 1878. на Берлинском конгресу је одлучено да Аустро-Угарска има право да окупира Босну и Херцеговину. 1908. Аустро-Угарска је анектирала Босну и Херцеговину. Гаврило Принцип је извршио атентат на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. Сарајевским атентатом је отпочео Први светски рат. Вијеће народних првака и посланика 28. новембра 1918. донело је одлуку о припајању Босне и Херцеговине Краљевини СХС, касније преименовану у Југославију. За време Другог светског рата била је у саставу тзв. Независне државе Хрватске.

Процес дисолуције СФРЈ

Од 1945. до 1992. је федерална Република Југославије. Независна је од 6. априла 1992. 1992-1995. Након проглашења независности, у Босни и Херцеговини почиње рат јер етнички Срби не признају резултате референдума на којем је већином гласова Хрвата и Бошњака БиХ изгласана неовисност. Рат је завршен Дејтонским миром којег су потписали представници Републике Босне и Херцеговине, СР Југославије и Републике Хрватске у Дејтону у Паризу. Од тада је званични назив државе Босна и Херцеговина. Чине је два ентитета и један дистрикт: Федерација Босне и Херцеговине која обухвата 49% територије, Република Српска која обухвата 47% територије БиХ. 2005 и дистрикт Брчко (око 4% територије БиХ)

Политика

Главни чланак: Институције Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је по свом државном уређењу јединствена у свијету. Њено уређење је републичког каратера, иако БиХ не функционише нити се дефинише као република због сложености јединица на које се дијели (ентитети и кантони). Независност је стекла 5. априла 1992., након што се референдумом о независности одвојила од СФРЈ, из које су претходно иступиле Словенија, Хрватска и Македонија. Влада се по тренутном уставу почела састављати од 14. децембра 1995. године након потписивања Даyтонског мировног споразума, који је зауставио рат. Главни град земље је Сарајево.

Европски парламент бира високог представника. Тренутни високи представник у Босни и Херцеговини је Мирослав Лајчак из Словачке. Предсједништво Босне и Херцеговине састоји се од три члана, из сваког конституивног народа по један, који се измјењују на мјесту предсједника предсједништва сваке 8 мјесеци. Њих изравно бира народ: Федерација бира представника Бошњака и представника Хрвата, а Република Српска бира представника Србина. Члан предсједништва са највише гласова обично постаје први предсједник. Мандат траје 4 године. Предсједавајућег Вијећа министара именује предсједништво, а одобрава Парламентарна скупштина. Предсједавајући затим именује министре.

Парламентарна скупштина је законодавно тијело Босне и Херцеговине. Она се састоји од два дома: Дом народа и Представнички дом.

Уставни суд Босне и Херцеговине је највиша и коначна инстанца у правним питањима и броји девет чланова: четири се бирају из Представничког дома Федерације, два се бирају из Народне скупштине Републике Српске, а три члана бира предсједник Европског суда за људска права након конзултација са Предсједништвом земље. Државни суд Босне и Херцеговине има 9 чланова, а састоји се од административног дјела, криминалистичког дјела и суда за обраћање јавности.

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државне владе. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине. Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су настали у Дејтонском споразуму 1995. године, због огромних промјена у етничкој слици земље. У Републици Српској ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног бошњачког и хрватског становништва, а у дијеловима Федерације политичким избором локалног српског становништва.

Од 1996 године овласти влада оба ентитета се у односу према федералној влади значајно смањио. Ипак, иако је земља на путу ка свом државном уједињена, ентитети још увијек имају бројна, индивидуална права. Модел Брчко дистрикта и децентрализација на локалне органе власти пут су будућности за Босну и Херцеговину. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета и федералне владе, су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну владу, која се налази под законом Федерације. Неки кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.

Задњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су опћине. Земља се састоји од 137 опћина, од којих су 74 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 63 у Републици Српској. I опћине такођер имају своју владу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у подручју. Сваки кантон састоји се од неколико опћина. Опћине се дијеле на мјесне заједнице.

Осим ентитета, кантона, и опћина, Босна и Херцеговина такођер има и својих седам тзв. службених градова. То су: Бања Лука, Бихаћ, Јајце, Мостар, Зеница, Сарајево и Источно Сарајево. Град Бања Лука и град Мостар се налазе у опћинама истог имена, док се Сарајево и Источно Сарајево састоје од неколико опћина. Градови такођер имају своју владу, чија моћ је између владе опћина и владе кантона (Или владе ентитета у Републици Српској). У процесу је и прерастање града Тузла у осми слузбени град Босне и Херцеговине.

Ентитети БиХ и Брчко Дистрикт
Кантони Федерације БиХ

Административна подјела

Кантони

Федерација Босне и Херцеговине је подијељена на 10 кантона:

  1. Унско-сански кантон
  2. Посавски кантон
  3. Тузлански кантон
  4. Зеничко-добојски кантон
  5. Босанско-подрињски кантон
  6. Средњобосански кантон
  7. Херцеговачко-неретвански кантон
  8. Западнохерцеговачки кантон
  9. Сарајево кантон
  10. Кантон 10

Католичка административна подјела Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је подијељена на 4 црквене јединице:

На простору Босне и Херцеговине такођер се налазе двије фрањевачке провинције:

Географија

Босна и Херцеговина је смјештена на западном Балкану, а граничи с Хрватском на сјеверу, сјеверозападу и југу, те са Србијом и Црном Гором на истоку.

Највећи дио територија чине планине и високи крш, покривени шумама и пашњацима. Највиши врх је Маглић (2,386 м). Низине се налазе на сјеверу и на југозападу. У босанскохергевоачка језера убрајају се Кукавичко језеро, Борачко језеро, Модрачко језеро итд. Бушко језеро је највеће (умјетно) језеро у БиХ, а најдуља ријека је Босна (која се налази искључиво у БиХ).

На сјеверу БиХ заступљени су нпр. липа, јавор, граб, багрем, клен, у средишњем буква, граб, јавор, смрека, јасен итд., а у јужном дијелу постоји макија.

Град Неум у Херцеговачко-неретванској жупанији је једини излаз на море.

Клима у БиХ се разликује: у сјеверном дијелу БиХ клима је умјерено-континентална, у средишњем планинска, док је у јужном дијелу клима медитеранска. Најслабије је насељен брдско-планински простор. Села на том простору "разбацана" су по стрмим падинама, а градови су смјештени у долинама и завалама. У низинском простору насељеност је слаба због повремених поплава. У Херцеговини насеља су смјештена покрај кршких поља. Највећи градови БиХ су Бања Лука, Зеница, Мостар, Сарајево и Тузла.

Највећи градови су Сарајево (уједно и главни град, град: 304.614 ст., подручје утјецаја: 421.289, 2008.), Бања Лука (град: 195.692, 1991. попис), Зеница (град: 145.517, 1991. попис), Тузла (град: 131.861, 1991. попис) и Мостар (град: 126.628, попис 1991., град: 105.448, процјена 2003., или око 128.000 ст., 2008. процјена).

Воде

Постоји седам важнијих ријека у Босни и Херцеговини:

  • Дрина је најдужа ријека Босне и Херцеговине која тече кроз источни дио земље и на многим мјестима чини границу између Босне и Србије. Дрина протиче кроз градове Фоча, Горажде и Вишеград.
  • Сава је најдужа ријека која протиче кроз Босну и Херцеговину и чини природну границу између Хрватске и Босне и Херцеговине, а на њеним обалама се налазе мјеста Брчко, Босански Шамац и Босанска Градишка.
  • Босна је најдужа домаћа ријека у Босни, а улива се у Саву на сјеверу. По њој је земља добила име.
  • Уна протиче сјеверозападним дијелом Босне дуж западне границе између Хрватске и Босне и Херцеговине. Протиче кроз град Бихаћ.
  • Сана протиче кроз Сански Мост и Приједор и на сјеверу се улива у Уну.
  • Врбас тече на сјевер кроз централни дио Босне и протиче кроз градове Горњи Вакуф-Ускопље, Бугојно, Јајце, Бања Лука, Србац и на сјеверу се улива у Саву
  • Неретва је велика ријека у централној Босни и Херцеговини, која тече на југ од Јабланице до ушћа у Јадранско море. На ријеци се налази град Мостар.
  • Укрина је највећа ријека у сјеверној Босни која цијелим током и сливом протиче кроз Републику Српску. Протиче кроз Дервенту и улива се у Саву западно од Брода.
  • Усора је највећа лева притока Босне код Добоја и протиче кроз Блатницу и Теслић. Извире испод планине Очауш.
  • Спреча десна притока Босне код Добоја. Извире код Шековића, код манастира Папраћа и протиче поред Тузле, Грачанице и Петрова.
  • Криваја је десна притока Босне. Извире у Пјеновцу код Хан Пијеска, а улива се код Завидовића.

Највеће језеро у држави је Бушко језеро код Томиславграда.

Национални Паркови

У БиХ постоји четири националних паркова:

Национални Паркови БиХ[3]
Име Основан Величина (ха) Регија Слика
Национални парк Дрина 2018. 6,315[4] Подриње
Национални парк Козара 1967. 3.907 Босанска Крајина
Национални парк Сутјеска 1962. 16.052 Подриње
Национални парк Уна 2008. 19.800 Босанска Крајина

Повијесно-земљописне регије

По повијесном и земљописном критерију, у Босни и Херцеговини се налазе ове покрајине (неке се и преклапају међусобно):

Дубровачко подручје)

Природа

Босна и Херцеговина је изузетно богата разноврсним биљним и животињским светом. Биосфера БиХ има ту погодност да је земља релативно ретко насељена и да постоје ненасељене области. Половина површине БиХ је под шумом, а посебно њене планине. Због ограничене приступачности свет природе је мало угрожен, а станишта ретких биљака и животиња су очувана. У БиХ живе многе животиње које су изумрле у другим дијеловима Европе.

Флора

У Босни и Херцеговини многе ретке биљке расту на високим надморским висинама. У Националном парку Сутјеска налази се прашума Перућица, једна од највећих од оних које су се до данас одржале. У подручју Динарских планина ниском зоном се сматрају предели надморске висине од 500 до 1000 метара. За ову зону типичне су шуме храстова и букви. На висинама од око 1500 метара расту шуме букви, смрча, јела и борова. Борови су присутни на скоро свим планимама ове земље. Мешавина свих ових врста дрвећа се јавља још на нижим висинама и наставља у вишим. У овом случају говоримо о такозваном подручју илирске флоре.

На свим подручјима на високој надморској висини налазимо планинске биљне врсте попут анемона, тимијана и валеријане. Поред ових врста ту је и класично алпско растиње. Посебност БиХ су долине настале рушењем пећина, у којима су присутне биљке карактеристичне за хладнија планинска подручја, док на њиховим рубовима расту медитеранске биљке. Добар пример флоре БиХ је планина Бјелашница код Сарајева. У подножју планине јављају се разноврсни лишћари попут храстова, храстова китњака, глогова и црних букви. У вишим пределима преовлађују мешовите шуме букви и јела.

Ораси су распрострањени у нижим зонама југоисточне Европе. На високим планинама расту чемпреси који су необично отпорни на ниске температуре. У пролеће на ливадама се јавља велики број цветова. Типични представници врста су: љубичица, линцура, нарцис, камилица, сремуш, јагорчевина итд. Многе ретке врсте су присутне у Босни и Херцеговини. Неки типови тла богати кречњаком нуде идеалне услове за раст орхидеја, примјерице врсте црвена наглавица (Цепхалантхера рубра) или вимењак (Платантхера цхлорантха). Услед топле климе у овом региону расту љиљани. Ту су и ретке врсте из породице тулипана, као што су Тулипа бифлора, распрострањена од Хрватске до Албаније, или Тулипа орпханидеа, која је реткост и која опстаје захваљујући изолацији.

У Босни и Херцеговини постоји значајан број ендемских врста. Босански љиљан је ендемска врста из централне Босне која расте на кречњачком тлу. Дуго се сматрало да је ова врста варијетет пиринејског љиљана или халкедонског љиљана. Молекуларно-генетском анализом утврђено је да је ова врста сродна крањским љиљанима. У пределима Босне расте врста Лилиум јанкае која је дуго била некласификована.

Фауна

Поједине животиње које су истребљене широм Европе одржале су се у Босни и Херцеговини без људског ометања. Неке врсте животиња развиле су се аутохтоно (независно од животиња у другим регијама).

На краткој морској обали наилазимо на уобичајене рибље врсте Јадранског мора. Рибе планинских ријека и потока су нарочито интересантне; у чистим планинским језерима очуване су угрожене рибље врсте. У резервату Хутово блато живе јегуље. Хутово блато је парк природе коме припадају многе баре и мочваре. Ту се могу посматрати и бројне друге животињске врсте, попут ракова.

Змије које живе у БиХ су великим делом отровнице.

Изузетно богат свет птица очуван је у босанским планинама. Зелена жуња живи у листопадним шумама, а црна жуња у четинарским. Лешинари су присутни на многим планинама. Од птица грабљивица ту су сури орлови (карактеристични за планине и крајеве близу мора), и соколови ветрушке (распрострањени у цијелој земљи). Планински соколови живе у подручју Херцеговине. Број врста инсеката је готово непребројив.

Највећа животиња БиХ је угрожена врста мрких медведа.

Господарство

Извоз Босне и Херцеговине по индустријским гранама

Послије Македоније, Босна и Херцеговина је била најсиромашнија република у социјалистичкој Југославији.

Пољопривреда је углавном била у приватним рукама, али посједи су били мали и непрофитабилни, а храна се увозила.

I данас се виде посљедице централног планирања господарства, а главна је невоља превелик број радника у индустрији.

За вријеме социјализма, у БиХ је форсирана војна индустрија, па је република имала велик дио југославенских војних постројења.

Три године ратовања уништиле су босанско господарство и инфраструктуру, па је производња пала за 80%.

Након мира, производња се мало опоравила 1996.-'98., али раст се знатно успорио 1999. године. БДП је и даље дубоко испод разине 1990. године.

Незапосленост је 2002. године износила 41%.

У Посавини се узгајају житарице и индустријске биљке, а од домаћих животиња углавном свиње и патке

. На пољима која су смјештена код Неретвиног доњег тока, узгаја се винова лоза те рано поврће и воће. У брежуљкастом дијелу узгајају се шљиве, јабуке и слично воће, те поврће. У горско-планинском завичају често се узгаја тек малобројно поврће и воће, но сточарство је веома развијено.

Демогафија

Главни чланак: Демографија Босне и Херцеговине

У БиХ, према подацима пописа из 2013. године, живи 3,531.159 становника, од тога 62,85 % у Федерацији БиХ, 34,79 % у Републици Српској и 2,95 % у Дистрикту Брчко. Највећу етничку заједницу чине Бошњаци (50,10 %) и највеће мањине су Срби (30.80%) и Хрвати (15.40%). 3.70% становника су припадници осталих етницитета.[5]

Подаци из прошлих пописа

Према попису из 1991. године, БиХ је имала 4.377.033 становника са овим саставом: 1.902.956 (43.47%) Муслимани (касније под именом Бошњаци), 1.366.104 (31.21%) Срба и 760.852 (17.38%) Хрвата, 242.682 (5.54%) људи декларирало као Југославени, а 104.439 (2,38%) остали и непознато. Религијска подјела углавном слиједи етничку: 88% Хрвата су католици, 90% Бошњака су муслимани, а 99% Срба су православци. У Босни и Херцеговини живјели су и припадници националних мањина. Нијихов број на попису из 1991. године, био је сљедећи: Албанци - 4.922, Црногорци - 10.048, Чеси - 590, Талијани - 732, Жидови - 426, Мађари - 893, Македонци - 1.596, Нијемци - 470, Пољаци - 526, Роми - 8.864, Румуњи - 162, Руси - 297, Русини - 133, Словаци - 297, Словенци - 2.190, Турци - 267 и Украјинци - 3.929.

Подаци су се од тада знатно промијенили јер је у рату погинуло око 100 тисућа људи по најновијим процјенама, а пола становништва се преселило.

Према процјени ЦИА Wорлд Фацтбоок, просјечан животни вијек у БиХ износи 78.5 година - за мушкарце 74.92, за жене 82.34 године. Просјечна старост износи 39 година. Густоћа је 78 становника по км2.

Главне вјере су ислам (45-50%) и кршћанство (укупно 45% - православци 30%, католици 15%). Ирелигиозност износи 29%.

Природни прираштај износи око 5% те становништво расте отприлике 0.45% годишње. 18.9% становништва је млађе од 14 година старости, 70.6% је између 15 и 64 година старости, те 10.5% је старије од 65 година старости.

Највећи градови

Највећи градови у БиХ
http://www.statistika.ba
Поредак Поп.
Сарајево
Сарајево
Бања Лука
Бања Лука 		1 Сарајево Кантон Сарајево 271.194 Тузла
Тузла
Зеница
Зеница
2 Бања Лука Република Српска 138.963
3 Тузла Тузлански кантон 74.457
4 Зеница Зеничко-добојски кантон 70.553
5 Илиџа Кантон Сарајево 63.528
6 Мостар Херцеговачко-неретвански кантон 60.195
7 Бијељина Република Српска 42.278
8 Брчко Брчко дистрикт 39.893
9 Бихаћ Унско-сански кантон 39.690
10 Приједор Република Српска 29.555

Култура

Иако релативно мала земља, Босна и Херцеговина има богату културу која је имала велики утицај на остале земље Балкана, а кадкад и на цијели свијет. Она се испољавала на разним подручјима људске дјелатности, а укључивала је музику, књижевност, филм, ликовну и примијењену умјетност, те десигн и савремене медије. Босна и Херцеговина је уз Мађарску, једина земља у регији, која је дала више од једног добитника престижне Нобелове награде: Владимир Прелог добио ју је за хемију, а и Иво Андрић за књижевност. Главни град Сарајево је био домаћин 14. Зимских олимпијских игара, које су биле не само дружење младих спортиста из цијелога свијета, него и игре културе, мира и пријатељства.

Музика

Главни чланак: Босанскохерцеговачка музика

Музика Босне и Херцеговине има дугу и славну хисторију. Традиционална музика Босне је мјешавина разних балканских утицаја, у којој се сусрећу најразличитији мотиви и жанрови. Најчувенија је ипак севдалинка, љубавна пјесма карактеристичног израза, која у Босни има веома дугу традицију, а одликује је сентиментална музикалност и поетски, романтични текст меланколичног угођаја. То ни не чуди, јер је у основи арапске ријечи "севдах" - љубав.

Књижевност

Главни чланак: Босанскохерцеговачка књижевност

Босанско-херцеговачку књижевност чине многа позната дјела, писана перима напознатијих књижевника код нас. Иво Андрић је најзначајнији представник домаће књижевности и добитник Нобелове награде за књижевности 1961 године за "комплетан књижевни опус о хисторији једног народа". Врхунац тог рада је био роман "На Дрини ћуприја". Током османског доба, многи писци из Босне и Херцеговине су били познати у оријенталном свијету, а у самој Босни развија се Алхамијадо књижевност.

Филм

Главни чланак: Босанскохерцеговачки филм

Посебно значајан дио културног стваралаштва Босне и Херцеговине отпада на босанско-херцеговачки филм. Филмови из Босне и Херцеговине су прва два десетљећа након Другог свјетског рата обрађивала махом теме из народне Револуције и рата, филмски су обрађивале најзначајније теме из НОБ-а, укључујући ту и познате и славне битке партизана против страних окупатора и домаћих издајника (Филмови "Козара", "Сутјеска", "Битка на Неретви", "Валтер брани Сарајево"). Ипак, први прави успјеси домаћег филма могли су се осјетити током касних 1970-их и 1980-их година, кад је створен и посебан босански филмски израз. Филмови су махом обрађивали социјане теме, не ријетко и као социјану критику на рачун социјалистичког друштва, а повремено би се нашло мјесто и за савремене, урбане теме, на које су ипак углавном били претплаћени аутори из других центара.

Након затишја током ратних и првих поратних година, филмско стваралаштво у Босни и Херцеговини се појачано буди и отпрве доноси фантастичне резултате. Филмски режисер Данис Тановић је 2002. године добио популарног Оскара, престижну награду Америчке филмске академије за филм "Ничија земља" у категорији најбољи страни филм. Огромну популарност је стекао и филм Ремаке у режији Дине Мустафића рађен по сценарију Златка Топчића из 2003. године, који на међународним филмским фестивалима односи неколико награда. Велику пажњу је имао и филм Пјера Жалице "Гори ватра", као и његов сљедећи пројект, филм "Код амиџе Идриза". Слично је и са филмом "Љето у Златној Долини" Срђана Вулетића, који на међународним филмским фестивалима односи неколико награда. У категорији кратког филма ваља издвојити филм "10 минута" режисера Ахмеда Имамовића, који је добитник награде "Најбољи кратки филм Европе" 2002. године. Посебну пажњу је добио филм Грбавица режисерке Јасмиле Жбанић који је награђен Златним медвједом на фестивалу Берлинале 2006. године. Филм Остављени из 2010. године, режисера Адиса Бакрача и сценаристе Златка Топчића такођер остварује велики успјех, сјајно је примљен код публике и критичара те осваја неколико награда на међународним филмским фестивалима, између осталог и Златну арену за најбољу главну мушку улогу.

Религија

Царева џамија

Важно је споменути да је присутност трију вјера у Босни и Херцеговини имала огроман утицај на културни развој земље. Сарајево је једини град поред Јерусалима, који има православну цркву, џамију и католичку цркву као и синагогу удаљене 100 метара једне од других. Најзначајнији експонат Земаљског музеја у Сарајеву је сарајевска Хагада, традиционална јеврејска књига коју су Сефарди донијели у Сарајево по своме изгону из Шпаније. Оријентално насљеђе Босне и Херцеговине види се такођер и у бројним импресивним примјерима орјенталне, сакралне и свјетовне архитектуре, иако је дио објеката срушен или уништен током времена, посљедњи пут током рата у БиХ (1992–1995). Међу најзначајније објекте из османског периода ваља издвојити Бегову џамију и Цареву џамију у Сарајеву, Алаџа џамију у Фочи, Ферхадија џамију у Бања Луци, џамије у Мостару, Травнику и Ливну, те бројне друге сакарлне објекте исламске културе по цијелој земљи. Босна и Херцеговина посебно је позната и према својим мостовима из османског периода, гдје посебно треба издвојити: Стари мост у Мостару, Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, Арсланагић мост у Требињу, те реплику Старог моста у Мостару у умањеној верзији на ријеци Бистрици у Ливну.

Фрањевачки самостан Фојница
Мост Мехмед-паше Соколовића

Црквена архитектура Босне и Херцеговине састоји се од неколико стилова, овисно од времена у којем је грађена, односно којем црквеном кругу припада. Тако босанске католичке цркве у готово цијелој земљи његују неки посебни "босански" стил витких звоника са високим, косим крововима и тако се хармонично уклапају у градски или сеоски крајолик. Најпознатије римокатоличке цркве у Босни стоје у Сарајеву, Травнику, Бугојну, Ливну, Јајцу и Бихаћу, док су најзначајнији самостани фрањевачке провинције Босна сребрена у Фојници, Високом, Крешеву, Какњу и Ливну. Сакрални објекти римокатоличке цркве у Херцеговини имају углавном приморско-медитерански карактер (баш као и православне цркве и објекти), грађени су од бијелог камена, а одликује их готово минималистички стил, који се у новијој архитектури дијелом наслања и на кубизам и савремене токове црквене архитектуре у свијету. Овдје су познате Дувањска базилика у Томиславграду, те цркве и самостани у Широком Бријегу, Чапљини и Мостару.

Православне цркве, манастири и објекти у сјевернијим дијеловима земље, поготово уз ријеку Дрину не разликују се превише од сличних црквених објеката у Србији, што упућује на чињеницу да су их градили исти мајстори. Ови су се пак у дијелу српске-црквене архитектуре водили принципима црквене градње на западном Медитерану, тако да православне цркве у Босни имају увијек изнова сличне мотиве, који подсјећају на градњу у Италији, Француској и Далмацији. Најпознатије православне цркве стоје у Сарајеву, Бања Луци, Мостару, Тузли, Требињу, Ливну и Босанској Крупи. Нововјеки православни црквени објекти по многим бх градовима, поготово у РС-у, данас наликују копијама Сопоћана, Милешева или Грачанице или су у складу са бизантским стилом, тако да босанској урбаној архитектури дају нови печат. Примјер је Црква Светога Василија Острошког у Источном Сарајеву.

Медији

У Босни и Херцеговини излазе три дневна листа: два у Сарајеву и један у Бања Луци. Дневни Аваз је најтиражнији лист у земљи и мјешавина дневника и таблоида, Ослобођење баштини богату традицију политичког новинарства код нас, док су банајлучке Независне новине јединствен глас ангажираног и објективног новинарства. Уз ова три дневна листа у Босни и Херцеговини излазе и седмични политички магазини, међу којима су БХ Дани, Слободна Босна, Љиљан, Старт и други.

Босна и Херцеговина има јавни радиотелевизијски систем, који се састоји од три јединице: главне националне радијске и телевизијске куће Радиотелевизије Босне и Херцеговине (БХТВ 1 и БХ Радио 1), те по једног ентитетског емитера: Федералне телевизије ФТВ у Федерацији и Телевизије Републике Српске РТРС у мањем ентитету. Медијску слику у земљи употпуњује и неколико приватних телевизија, од којих ваља издвојити ОБН, НТВ Хаyат, АТВ, БН ТВ и Пинк БХ, а не треба заборавити ни регионалне телевизијске програме у већим градовима Босне и Херцеговине (Сарајево, Бања Лука, Тузла, Бихаћ, Травник, Мостар).

Радио у Босни и Херцеговини и даље има велики број поклоника, јер је БиХ једна од земаља са најгушћом мрежом државних, ентитетских, кантоналних, регионалних и градских радио-станица, које задовољавају најшири слој слушатељства у земљи. Ипак специјализирани радијски програми са посебним садржајима у потпуности недостају земљи, због чега се радијски програм у БиХ још увијек може назвати конвенционалним и традиционалним, а то се односи и на његове садржаје, састављене по принципу: ред домаће музике, ред вијести и приче из студија.

Филателија

Главни чланак: Филателија у Босни и Херцеговини

У Босни и Херцеговини постоје три неовисне поште са самосталним поштанским издањима:

  • Бх. пошта са сједиштем у Сарајеву,
  • Хрватска пошта Мостар, са сједиштем у Мостару и
  • Пошта Републике Српске са сједиштем у Бањој Луци.

Ове поште издају повремено заједничка издања, као и издања међународне филателистичке организације под називом ЕУРОПА.

Спорт

Бањалучки рукометни клуб Борац је 1976. године постао европски шампион у рукомету. Сарајевски кошаркашки клуб Босна је 1979. године освојила Европско клупско кошаркашко првенство, а тузланско Јединство-Аида је 1989. постало европски шампион. Фудбалски клуб Сарајево, Фудбалски клуб Жељезничар и Фудбалски клуб Вележ су међу најпознатијим из овог дијела Европе. Неки чувени босанскохерцеговачки спорташи су Абас Арсланагић, Асим Ферхатовић, Иван "Ивица" Осим, Сафет Сушић, Мирослав "Ћиро" Блажевић, Душан "Душко" Бајевић, Блаж Слишковић, Вахид Халилхоџић, Боро Приморац, Един Џеко, Мирсад Хибић, Енвер Марић, Ведад Ибишевић, Миралем Пјанић, Емир Спахић, Мухамед Мујић, Љупко Петровић, Влатко Марковић, Ирфан Смајлагић, Марио Станић,Небојша Поповић, Марјан Бенеш, Антон Јосиповић, Дамир Мулаомеровић, Санда Дубравчић-Шимуњак, Борис Живковић, Харис Бркић, Златан Бајрамовић, Никола Никић, Владимир Петковић, Данијел Шарић, Хасан Салихамиџић, Младен Бојиновић, Бојан Богдановић, Иван Љубичић, Зоран Планинић, Јосип Букал, Предраг Даниловић, Раде Богдановић, Иван Соколов, Марин Чилић, Алмир Турковић, Жељко Петровић, Ивана Нинковић и Мирза Мешић.

Промет

Постоје цестовни, жељезнички, ријечни (ријечна лука Босански Брод) те зрачни промет. У БиХ цестовни промет је лоше развијен због неприступачног рељефа у њезином средишњем дијелу. Аеродроми се налазе у Мостару, Тузли, Сарајеву те Бањој Луци.

Повезано

Референце

  1. ↑ https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html
  2. ↑ Лична карта БиХ
  3. ↑ https://parksdinarides.org/bosna-i-hercegovina/
  4. ↑ https://www.protectedplanet.net/555698327
  5. ↑ http://www.statistika.ba

Вањске везе

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bosna_i_Hercegovina&oldid=42038755”