Бохуслäн
Бохуслäн
| |
|---|---|
| |
| У саставу | Шведске |
| Управни облик | покрајина |
| Површина | 4473 км² |
| Становништво | 256.913 |
| Густоћа | 57 становника на км² |
Бохуслäн чита се Бохуслен је једна од 25 шведских традиционалних покрајина (шведски: ландскап) на југозападу земље у Гöталанду. Она данас више нема никакву административну функцију, али се њени становници још увијек идентифицирају са њом.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Бохуслäн се протеже дуж обале Тјеснаца Скагеррак уз норвешку границу. Граничи са покрајинама Далсланд са сјевероистока и Вäстергöтланд са југоистока.
Бохуслäн има површину од 4 473 км²[1] на којој живи 256 913 становника.[2]
Данас његов териториј административно припада грофовији Вäстра Гöталанд.[1]
Бохуслäн је низински крај, највише брдо - Бјöрнерöдспигген високо је свега 222 метара.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Море је од виталног значења за ту покрајину, данас се њиме служи за бродарство, а некад је оно било једина хранитељица.[2]
Хисторија Бохуслäна је врло занимљива, али и врло насилна, јер је вијековима био је погранични крај између Швеђана, Данаца и Норвежана и поприште бројних ратова. Захваљујући свом положају на оцеанској обали, трговина је цвијетала још за средњег вијека[2]али јој ратови нису ишли на руку па је замрла.
Бохуслäн је домовина у Стåнгенäса, за ког се држи да је један од најстаријих нордијских налаза Хомо сапиенса. Бохуслäн је ипак најпознатији по бројним петроглифима, који датирају из брончаног и старијег жељезног доба, којих има посвуда, али су најпознатији они из Танумсхедеа који су 1994. уписани на УНЕСЦО-ву Листу мјеста свјетске баштине у Европи.[3]
Иако је Бохуслäн био насељен тако рећи од памтивјека, шведски је био само 337 година. Модерна хисторија покрајине почиње са Викинзима (800. - 1000. пне.), када је Бохуслäн, као и јужни дио Норвешке, припадао Данском краљевству.[4] . У 12. вијеку норвешки краљеви успјели су се осамосталити, па је нова граница постала ријека Гöта äлв (јужно од данашњег Кунгäлва). У то вријеме основан је први Кунгäлв (Конгахäлла), тада се Бохуслäн звао Викен, а био је подијељен на два дијела, - сјеверни се звао Ранрикесyссел, а јужни Äлвсyссел.[4]
Крајем вијека, норвешки краљ Хåкон IV удружио се са данским племићима и подигао буну, па је Скандинавија поновно ушла у период грађанских ратова. Хåкон је Данцима препустио утврде Конгахäлла и Рагнхилдсхолмен, али кад се касније предомислио и зажелио их натраг није их могао добити, због тој је 1308. изградио утврду - Бохус, која је требала бити кључна за будућност покрајине (по њој се она коначно и зове). Иако се она налазила у непосредној близини двију споменутих старијих, њен положај на ријечном отоку био је знатно бољи.[4]
Ратови су се наставили, а локални становници и надаље патили, све до 1523. и буне Густав I Васа која је донијела крај Калмарској унији. Он се устоличио за шведског краља и успио освојити сјеверни дио Бохуслäна али не и утврду Бохус и крај око ње. У то вријеме Норвешка је била више - мање само једна од данских покрајина. За сљедећа два вијека, покрајина је постала бојно поље, а њени становници жртве тог стања. Њихово биједно стање спашавале су харинге, којих је крајем 16. вијека било у изобиљу, тако да их се дало и руком ухватити.[4]
Швеђани су 1619. основали - Гöтеборг и тако напокон успјели добити упориште на морској обали. Након тог су се битке интензивирале. Утврда Конгахäлла је поновно разорена, након тог је наново изграђена, али ближе утврди Бохус.
Бохуслäн је постао шведски након склапања Споразума из Роскилде 1658., али је остао сиромашан све док се нису вратиле харинге крајем 18. вијека.[4]
Привреда
[уреди | уреди извор]Економија Бохуслäна и данас јако овиси о риболову али и од туризма[2], јер је њен архипелаг изузетно популаран бројним јахташима.
Током 19. вијека из бројних каменолома вадио се гранит, а тада се збила и посљедња велика најезда харинга.[2]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Бохуслäн” (шведски). Јохменвисст. Приступљено 28. 04. 2015.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Wелцоме то Бохуслäн” (енглески). Сверигетурисм. Архивирано из оригинала на датум 2014-09-03. Приступљено 28. 04. 2015.
- ↑ „Роцк Царвингс ин Танум” (енглески). УНЕСЦО. Приступљено 28. 04. 2015.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Тхе Хисторy оф Бохуслäн” (енглески). Сверигетурисм. Архивирано из оригинала на датум 2010-08-18. Приступљено 28. 04. 2015.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Wелцоме то Бохуслäн на порталу Сверигетурисм Архивирано 2014-09-03 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
- Бохуслäн на порталу Натионаленцyклопедин (sv)
Åнгерманланд • Бохуслäн • Блекинге • Даларна • Далсланд • Гäстрикланд • Готланд • Халланд • Хäлсингланд • Хäрједален • Јäмтланд • Лаппланд • Меделпад • Норрботтен • Нäрке • Öланд • Öстергöтланд • Сканија • Смåланд • Сöдерманланд • Уппланд • Вäрмланд • Вäстманланд • Вäстерботтен • Вäстергöтланд