Бетаксолол
(ИУПАЦ) име | |||
---|---|---|---|
(РС)-14-[2-(циклопропилметокси)етил]- фенокси3-(изопропиламино)пропан-2-ол | |||
Клинички подаци | |||
Робне марке | Керлон | ||
АХФС/Другс.цом | Монографија | ||
МедлинеПлус | а609023 | ||
Идентификатори | |||
ЦАС број | 63659-18-7 | ||
АТЦ код | Ц07АБ05 С01ЕД02 | ||
ПубЦхем[1][2] | 2369 | ||
ДругБанк | ДБ00195 | ||
ЦхемСпидер[3] | 2279 | ||
УНИИ | О0ЗР1Р6РЗ2 | ||
КЕГГ[4] | Д07526 | ||
ЦхЕБИ | ЦХЕБИ:3082 | ||
ЦхЕМБЛ[5] | ЦХЕМБЛ423 | ||
Хемијски подаци | |||
Формула | C18Х29НО3 | ||
Мол. маса | 307,428 г/мол | ||
СМИЛЕС | еМолекули & ПубХем | ||
| |||
Фармакокинетички подаци | |||
Биорасположивост | 89% | ||
Метаболизам | Хепатички | ||
Полувреме елиминације | 14–22 сата | ||
Излучивање | Ренално (20%) | ||
Фармакоинформациони подаци | |||
Трудноћа | C(АУ) C(УС) | ||
Правни статус | ℞ Пресцриптион онлy | ||
Начин примене | орално, окуларно |
Бетаксолол (Бетоптик, Бетоптик С, Локрен, Керлон) је селективни блокатор бета1 рецептора који се користи у третману хипертензије и глаукома.[6][7] Пошто је селективан за бета1 рецепторе, он типично има мање нуспојава од неселективних бета блокатора. На пример он не узрокује бронхоспазме (посредоване бета2 рецепторима) попут тимолола. Бетаксолол такође показује већи афинитет за бета1 рецепторе од метопролола. Осим његовог дејства на срце, бетаксолол редукује притисак унутар ока (интраокуларни притисак). То дејство је вероватно последица умањеног формирања течности унутар ока. Прецизни механизам није познат. Умањењем интраокуларног притиска се смањује ризик од оштећења оптичких нерва и губитак вида код пацијената са повишеним интраокуларним притиском услед глаукома.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ. (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10 изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ДОИ:10.1036/0071422803. ИСБН 0-07-135469-7.
- ↑ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ИСБН 1-56363-748-0.