Пређи на садржај

Бер

Цоординатес: 40°31′Н 22°12′Е / 40.517°Н 22.200°Е / 40.517; 22.200
Извор: Wikipedija
Верија, Бер
Βέροια
Верија, Бер
Основни подаци
Држава  Грчка
Периферија Средишња Македонија
Префектура Иматија
Становништво 47411 (2001)
Површина 359.146 км²
Висина 128 м
Координате 40°31′Н 22°12′Е / 40.517°Н 22.200°Е / 40.517; 22.200
Поштански број 591 00
Позивни број 23310
Регистарска ознака ΗΜ
Градоначелник Цхароула Оусоултзоглоу-Георгиади
Службена страница www.вериа.гр
Карта
Верија, Бер на мапи Грчке
Верија, Бер
Верија, Бер

Положај града на карти Грчке

Верија (грчки: Βέροια или Βέρροια, али и Φέροια на старогрчком језику) или Бер (македонски: Бер, бугарски: Бер, турски: Караферyе) је град на подножју планине Веримион (Каракамен) у Грчкој.

Данашња Верија је трговачко средиште Егејске Македоније, административно сједиште Префектуре Иматија и сједиште епископије Грчке православне цркве.

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Град Верија први пут се спомиње у списима хисторичара Тукидида око 432. пне.[1] но вјеројатно је град постојао већ око 1000. пне. Најстарије људско станиште Неа Никомедиа откривено је на 9 км у правцу сјевероистока ( постојало је већ око 6 250. год. пн.е. ) Град је добио име по својем митском оснивачу који је био Берес или Ферес (или Верон), или по кћери краља Верије за ког се мисли да је био син Македона. Најточније звучи тврдња да је Верија добила име по старој трачкој ријечи Бриа, која је значила град.[2] Али исто тако постоји и могућност да је град добио име по славенског глагол]]а брати, од којег је краћењем дошло до Бер.[2] Први становници Верије били су Трачани, или Бриге који су се касније стопили са античким македонцима. Македонци су од Верије направили свој други највећи град (одмах иза пријестолнице Пеле).

Римски цар Диоклецијан прогласио је Верију једном од двије пријестолнице римске провинције Македоније. За вријеме Рима, Верија је постала једна од првих ранокршћанских вјерских заједница. Изван града налазило се жидовско насеље гдје су апостоли Павле и Сила проповједали првим кршћанима између 54 - 55 године н.е.[3] након одласка из Солуна.

Први епископ Берореје (тако се звао град за римских времена) био је Онисим, врло вјеројатно је да је то био познати апостол св. Онисим (роб Филимона).

Јанис Котуниос (Јоаннес Цоттуниус); грчки професор филозофије у Падови, рођен је у Верији 1577.[4].

Под Бизантом град је наставио расти и цвјетати све док га нису оробили Бугари у 9. вијеку. За вријеме крижарских ратова град су освојили Нормани (1185) те потом Франци (1204). Средином 13. вијека градом су владали српски деспоти. 1361 године град је пао под власт отоманског царства под којим је остао све до 1912 године, кад је ушао у састав Краљевине Грчке.

Верија зими

Географске карактеристике

[уреди | уреди извор]

Град Верија налази се на обронцима планине Веримион у долини Ематија. Близу града на планини Веримион, налази се мјесто Сели врло познато скијалиште у Грчкој, а на пар километара јужно од Верије налазе се велика умјетна акомулациона језера; Сфикиа и Полифитос на ријеци Алиакмон (Бистрица).

Солун се налази 65 км сјевероисточно од града, Науса је удаљена 16 км у правцу сјеверозапада, град Козани удаљен је 42 км у правцу запада, а град Катерини 38 км сјевероисточно од Верије.

Археолошко налазиште Вергина, град са краљевском гробницом Филипа II македонског, налази се на 11 км југоисточно од града.

Верија у љето

Раст становништва током времена

[уреди | уреди извор]
Година Становника Промјене Становништво опћине Промјене
1981 37,966 - - -
1991 37,858 -108/0.29% 42,910 -
2001 - - 42,794 -116/-0.27%

Климатске прилике

[уреди | уреди извор]

Верија има типичну континенталну климу, попут свих грчких градова у планинској унутрашњости, са кишним и хладним зимама и врло топлим и сушним љетима. У љету 2007. године измјерена је највиша температура у Верији од 44 [°Ц].

мјесец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Ауг Сеп Окт Нов Дец
Највише температуре [°Ц] 7 9 10 16 19 29 29 24 19 16 12 5
Најниже температуре [°Ц] 3 6 8 11 16 19 17 14 12 10 8 4
Рекордне температуре [°Ц] 20 22 25 31 36 44 42 39 36 32 27 26

Градови пријатељи

[уреди | уреди извор]

Вањске повезнице

[уреди | уреди извор]