Беницио дел Торо
| Беницио дел Торо | |||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Беницио дел Торо у Цаннес 2008. | |||||||||||||||||||||||
| Рођен/а | Беницио Монсеррате Рафаел дел Торо Сáнцхез 19. 2. 1967. Сан Герман, Порторико | ||||||||||||||||||||||
| Период активности | 1987 - | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Беницио Монсеррате Рафаел дел Торо Сáнцхез (рођен 19. вељаче 1967.), порторикански глумац и филмски продуцент, добитник Осцара.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рани живот
[уреди | уреди извор]Дел Торо је рођен у Сан Јуану (у градској четврти Сантурце), Порторико; његови родитељи, Густаво Адолфо дел Торо Бермудез и Фауста Санцхез Ривера, били су одвјетници.[1] Има старијег брата, Густава, који је педијатријски онколог. Одгојен је као католик[2] те је похађао римокатоличку школу у Мирамару у Сан Јуану. Кад му је било девет година, мајка му је умрла од хепатитиса. Кад му је било тринаест, отац је преселио два сина у Мерцерсбург, Пеннсyлваниа, гдје се дел Торо уписао на Мерцесбург Ацадемy. Тамо је провео адолосцентске дане и средњу школу.[3]
Након матуре је слиједио очев савјет и уписао економију на Калифорнијском свеучилишту у Сан Диегу.[3] Успјех на изборном предмету, драми, охрабрио га је да одустане од студија и учи са славним учитељима глуме Стеллом Адлер и Артхуром Мендозом у Лос Ангелесу, као и у глумачкој школи у Неw Yорку.[3]
Каријера
[уреди | уреди извор]Дел Торо крајем осамдесетих појављивао у мањим улогама на телевизији, играјући углавном насилнике и дилере дроге у серијама као што су Пороци Миамија и НБЦ-јева минисерија, Друг Wарс: Тхе Цамарена Сторy. Наступио је у мањој цамео улози у Мадоннином споту из 1987. "Ла Исла Бонита". Филмски деби остварио је с Биг Топ Пее-wее и 007 филму Дозвола за убојство,[3] у којем је 21-годишњи дел Торо наступио као најмлађи глумац који је глумио негативца у филмовима о Бонду. Иако су оба филма сматрана комерцијалним разочарањима, дел Торо се наставио појављивати у филмовима као што су Индиан Руннер (1991.), Мјесец од порцулана (1991.), Кристофор Колумбо: Откриће (1992.), Монеy фор Нотхинг (1993.), Лице страха (1993.) и Освета на холлywоодски начин (1994.).
Каријера му је добила замах улогом у филму Приведите осумњичене из 1995., гдје је глумио мумљајућег и духовитог Фреда Фенстера.[3] Улога му је донијела Награду Индепендент Спирит за најбољег споредног глумца и представила га као карактерног глумца. То му је донијело неколико јачих улога у независним и студијским филмовима, укључујући улогу Гаспареа у Погребу (1996.) Абела Ферраре и другу узастопну Награду Индепендент Спирит за споредног глумца за улогу Беннyја Далмауа у Басqуиату (1996.) који је режирао његов пријатељ, умјетник Јулиан Сцхнабел. У високобуџетном трилеру Обожаватељ је наступио с Робертом Де Ниром, а глумио је Јуана Прима, каризматичну мексичку бејзболску звијезду.
За Страх и презир у Лас Вегасу, адаптацију славне књиге Хунтера С. Тхомпсона, набио је око 18 килограма како би глумио Др. Гонза (или Осцар Зета Ацоста), Тхомпсонова одвјетника.[3] Дел Торова изведба је подијелила критику и публику. Иако је дел Торо у интервјуима рекао како је ово била једна од његових лошијих улога у каријери, надреалистички филм Террyја Гиллиама је тијеком година стекао култни статус. Вративши се са самовољне двогодишње станке након Страха и презира, дел Торо се 2000. вратио с четири изведбе у четири маинстреам филма. Први је био Убити је лако, криминалистичка прича на којој је опет радио са сценаристом филма Приведите осумњичене Цхристопхером МцQуарриејем. Неколико мјесеци послије, нашао се међу првокласном глумачком поставом у Траффицу Стевена Содербергха, комплексном сецирању сјеверноамеричких нарко-ратова. Као Јавиер Родригуез - мексички гранични полицајац који покушава остати поштен међу корупцијом и пријеварама илегалне продаје дроге - дел Торо, који је већину реченица говорио на шпањолском, дао је такву изведбу која је доминирала филмом и донијела му први Осцар за најбољег споредног глумца.[3]
Његова хваљена улога однијела је све веће награде критике 2001., као и Златни глобус и Награду Удружења филмских глумаца за најбољег глумца. Осим признања критике, Траффиц је постигао велики комерцијални успјех, што је дел Тору први пут у каријери донијело прави холлywоодски хонорар. Док се Траффиц још приказивао у кинима, још два дел Торова филма су објављена крајем 2000. и почетком 2001. Имао је мању улогу крадљивца дијаманата Франкy Четири Прста у комедији Гуyа Ритцхиеја Здрпи и бриши, док је у Заклетва Сеана Пенна глумио ретардираног Индијанца.[3]
Сва ова позорност донијела му је статус секс симбола. Часопис Пеопле га је уврстио на попис 50 најљепших људи на свијету. Док му је изглед донио успоредбе с Марлоном Брандом и Јамесом Деаном, у шали је називан "шпањолским Брадом Питтом". 2003. се појавио у два филма: у Ловини, с Томмyјем Лее Јонесом, и драми 21 грам, са Сеаном Пенном и Наоми Wаттс. За ту улогу је поновно номиниран за Осцара за најбољег споредног глумца.
Посљедње улоге остварио је у филмској адаптацији цртаног романа Франка Миллера Син Цитy, коју је режирао Роберт Родригуез, и Тхингс Wе Лост ин тхе Фире, енглеском дебију прослављене данске редатељице Сусанне Биер.
Осцар
[уреди | уреди извор]Дел Торо је 2001. постао четврти добитник Осцара за улогу лика који већином говори на страном језику (већина његових дијалога била је на шпањолском). Сопхиа Лорен, Роберт Де Ниро и Роберто Бенигни су осталих троје. Осим тога, дел Торо је и трећи порторикански глумац који је освојио Осцара. Других двоје су Јосе Феррер и Рита Морено.[3] Додјела на којој је освојио награду била је прва у којој су два глумца рођена у Порторику била номинирана у истој категорији (други је био Јоаqуин Пхоениx за улогу у Гладијатору).
Филмографија
[уреди | уреди извор]| Година | Наслов | Улога | Биљешке |
|---|---|---|---|
| 1988. | Биг Топ Пее-wее | Дуке | |
| 1989. | Дозвола за убојство | Дарио | |
| 1991. | Тхе Индиан Руннер | Мигуел | |
| 1992. | Кристофор Колумбо: Откриће | Алваро Харана | с Марлоном Брандом |
| 1993. | Лице страха | Маннy Родриго | |
| Хуевос де оро | Боб, пријатељ из Миамија | ||
| Монеy фор Нотхинг | Дино Палладино | ||
| 1994. | Освета на холлywоодски начин | Реx | |
| Мјесец од поруцулана | Ламар Дицкеy | ||
| 1995. | Приведите осумњичене | Фред Финстер | |
| 1996. | Погреб | Гаспаре | |
| Обожаватељ | Јуан Примо | ||
| Цаннес Ман | Он сам | ||
| Басqуиат | Беннy Далмау | ||
| Вожња без повратка | Детектив Лопез | ||
| 1997. | Гњаваторица | Винцент Роцхе | |
| 1998. | Страх и презир у Лас Вегасу | Др. Гонзо или Осцар Зета Ацоста | |
| 2000. | Траффиц | Јавиер Родригуез | Осцар за најбољег споредног глумца |
| Убити је лако | Лонгбаугх | ||
| Здрпи и бриши | Франкy 'Четири Прста' | ||
| Крух и руже | Он сам | цамео | |
| 2001. | Заклетва | Тобy Јаy Wаденах | |
| 2003. | 21 грам | Јацк Јордан | номинација за Осцар за најбољег споредног глумца |
| Ловина | Аарон Халлам | ||
| 2005. | Син Цитy | Јацк Раффертy | |
| 2007. | Тхингс Wе Лост ин тхе Фире | Јеррy Сунборне | |
| 2010 " Тхе Wолфман" Лаwренце Талбот |
Награде
[уреди | уреди извор]| Година | Награда | Номинација | Филм |
|---|---|---|---|
| 1995. | Награда Индепендент Спирит | Најбољи споредни глумац | Приведите осумњичене |
| 1996. | Награда Индепендент Спирит | Најбољи споредни глумац | Басqуиат |
| 2000. | Осцар | Најбољи споредни глумац | Траффиц |
| Берлински филмски фестивал | Сребрни медвјед за најбољег глумца | Траффиц | |
| БАФТА | Најбољи споредни глумац | Траффиц | |
| Удружење филмских критичара Цхицага | Најбољи споредни глумац | Траффиц | |
| Златни глобус | Најбољи споредни глумац | Траффиц | |
| Национално друштво филмских критичара | Најбољи споредни глумац | Траффиц | |
| Удружење неwyоршких филмских критичара | Најбољи споредни глумац | Траффиц | |
| Удружења филмских глумаца | Најбољи глумац | Траффиц | |
| Удружење филмских критичара Торонта | Најбољи глумац | Траффиц | |
| 2003. | Осцар | Номинација за најбољег споредног глумца | 21 грам |
| Удружење филмских критичара Цхицага | Номинација за најбољег споредног глумца | 21 грам | |
| Удружење филмских критичара Лос Ангелеса | Најбољи споредни глумац | 21 грам | |
| Удружење филмских глумаца | Номинација за најбољег споредног глумца | 21 грам |
Извори
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Беницио дел Торо на сајту ИМДб
- Беницио Дел Торо Зоне - Службена страница
- Алл Абоут Беницио - Биографија Архивирано 2007-10-23 на Wаyбацк Мацхине-у
- Беницио Дел Торо - Фотогалерија Архивирано 2007-05-17 на Wаyбацк Мацхине-у
- Беницио Дел Торо - Видео: Децларатион оф Индепенденце Перформанце Архивирано 2006-11-07 на Wаyбацк Мацхине-у
- Тхе Wорлд оф Беницио дел Торо - Фан сите Архивирано 2019-05-03 на Wаyбацк Мацхине-у