Басел
Басел
Бâле / Басилеа | |
|---|---|
 | |
| Координате: 47°34′Н 07°36′Е / 47.567°Н 7.600°Е | |
| Држава |  Швицарска
|
| Кантон | Басел-Стадт |
| Власт | |
| - Градоначелник | Елисабетх Ацкерманн |
| Површина | |
| - Укупна | 23.9 км² |
| Висина | 260 м |
| Становништво (2012) | |
| - Град | 170.635 |
| Временска зона | УТЦ+1 (УТЦ+2) |
| Поштански број | 4000 |
| Службене странице www.басел | |
| Карта | |
  Басел | |
Басел (француски: Бâле, талијански: Басилеа) је главни град швицарског кантона Басел-Стадт. Град има 170.635 становника[1] и трећи је град по величини, након Женеве и Зüрицха.
Географија
[уреди | уреди извор]Басел лежи на сјеверу Швицарске, на тромеђи са Њемачком и Француском, дуж обала ријеке Рајне. Ријека га дијели на два дијела: мањи, хисторијски зван Клеинбасел (Мали Басел) на десној обали, те нови Гроссбасел (Велики Басел) на лијевој обали.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Прва насеља на територији данашњег Басела настала су још за прахисторије, а основала су их келтска племена. Почетком нове ере териториј данашњег Басела окупирали су Римљани и основали насеље Аугуста Раурица, 10 до 20 км од данашњег центра града. Негдје пред крај Римског Царства усталио се назив Басилеа или Басилиа за град.
Почетком средњег вијека кроз тај крај протутњало је много барбарских племена. Године 917. град су разорили Угари. Од 999. насеље је дошло под управу принчева-бискупа и под њиховом влашћу остао је све до појаве протестантизма у 16. вијеку. У 11. вијеку почиње изградња катедрале, а у слиједећем вијеку изграђен је мост преко Рајне, захваљујући којем је град постао важан прометни центар и велико трговиште. Универзитет је основан 1460. као најстарија швицарска високошколска установа.
Басел се придружио Швицарској конфедерацији 1501. године. Од 1529. Басел је постао један од центара протестанске реформације и то оног крила које је било под великим утицајем Јеана Цалвина. У то вријеме град је постао значајно средиште науке, умјетности и штампе.
Током Француске револуције (1789–1799) грађани Басела су активно судјеловали у свим догађањима, па је град са околином 1792. године припојен француској марионетској Раурацијској републици. Басел је био дио те републике све до пада Наполеона 1814. године. Басел је затим са околицом припојен Швицарској конфедерацији, а то стање остало је непромјењено до данас. Због великих несугласица са својом околицом 1833. дошло је до раздвајања дотадашњег кантона Басел на два нова, Басел-Стадт (град) и Басел-Ландсцхафт (околица).
Привреда
[уреди | уреди извор]Басел је у свјетским размјерима значајни центар кемијске и фармацеутске индустрије. Велике фармацеутске компаније као Новартис и Хоффманн-ЛаРоцхе имају сједиште у Баселу. Поред тога Басел је главни жељезнички чвор са једним од највећих теретних жељезничких колодвора у Европи. Са својом бродском луком (једином у Швицарској) Басел је путем реке Рајне повезан са Сјеверним морем. ЕуроАирпорт, Басел-Мулхоусе-Фреибург се налази у француском граду Саинт-Лоуис, па је повезан екстериторијалним путем са градом. Кроз аеродром пролази француско-швицарска царинска зона.
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Структур унд Ентwицклунг” (њемачки). Басел-Стадт. Приступљено 7. 3. 2013.
