Пређи на садржај

Баклофен

Извор: Wikipedija
Бацлофен
(ИУПАЦ) име
(РС)-4-амино-3-(4-хлорофенил)бутаноинска киселина
Клинички подаци
Робне марке Лиорезал, Лиофен
АХФС/Другс.цом Монографија
Идентификатори
ЦАС број 1134-47-0
АТЦ код М03БX01
ПубЦхем[1][2] 2284
ДругБанк ДБ00181
ЦхемСпидер[3] 2197
УНИИ Х789Н3ФКЕ8 ДаY
КЕГГ[4] Д00241 ДаY
ЦхЕБИ ЦХЕБИ:2972 ДаY
ЦхЕМБЛ[5] ЦХЕМБЛ701 ДаY
Хемијски подаци
Формула C10Х12ЦлНО2 
Мол. маса 213,661 г/мол
СМИЛЕС еМолекули & ПубХем
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост добро се апсорбује
Везивање за протеине плазме 30%
Метаболизам 85% се излучује непромењено урином/фекалијама. 15% се метаболизује деаминацијом
Полувреме елиминације 1.5 до 4 сата
Излучивање ренално (70-80%)
Фармакоинформациони подаци
Лиценца

УС ФДА:линк

Трудноћа C(УС)
Правни статус -онлy (САД)
Начин примене Орално, интратекално

Баклофен (Кемстро, Лиоресал, Лиофен, Габлофен, и Бекло) је дериват гама-аминобутерне киселине (ГАБА). Он се првенствено користи за третирање спастицитета. Он је у раном стадијуму истраживања за могућу употребу у третману алкохолизма.

Баклофен је агонист ГАБАБ рецептора.[6][7] Његово корисно дејство на спастицитет је резулт утицаја на кичмене и супраспиналне локације. Баклофен се такође може користити за третирање штуцања. Показано је да пречава пораст телесне температуре индуковане леком МДМА код пацова.[8]

Истраживања су показала да је баклофен ефективан у третману алкохолне зависности и повлачења, путем инхибиције симптома повлачења и жудње.[9]

Корисно својство бајлофена је да се толеранција не јавља у знатној мери — баклофен задржава своје терапеутске антиспазмодичке ефекте чак и након неколико година сталне употребе.[10] Међутим, толеранција се може развити код неких пацијената који примају лек интратекало.[11][12][13]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.  едит
  2. Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.  едит
  4. Јоанне Wиxон, Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст 17 (1): 48–55. ДОИ:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.  едит
  6. Мезлер M., Мüллер Т., Раминг К. (Фебруарy 2001). „Цлонинг анд фунцтионал еxпрессион оф ГАБА(Б) рецепторс фром Дросопхила”. Еур. Ј. Неуросци. 13 (3): 477–486. ДОИ:10.1046/j.1460-9568.2001.01410.x. ПМИД 11168554. 
  7. Дзитоyева С., Димитријевиц Н., Манев Х. (Април 2003). „Гамма-аминобутyриц ацид Б рецептор 1 медиатес бехавиор-импаиринг ацтионс оф алцохол ин Дросопхила: адулт РНА интерференце анд пхармацологицал евиденце”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 100 (9): 5485–5490. Бибцоде 2003PNAS..100.5485D. ДОИ:10.1073/pnas.0830111100. ПМЦ 154371. ПМИД 12692303. 
  8. Беxис С., Пхиллис Б. D., Онг Ј., Wхите Ј. M., Ирвине Р. Ј. (2004-04-09). „Бацлофен превентс МДМА-индуцед рисе ин цоре бодy температуре ин ратс”. Друг анд Алцохол Депенденце 74 (1): 89–96. ДОИ:10.1016/j.drugalcdep.2003.12.004. ПМИД 15072812. 
  9. Аддолорато, Г.; Леггио, L.; Феррулли, А.; Цардоне, С.; Вонгхиа, L.; Миријелло, А.; Абенаволи, L.; D'Ангело, C. и др.. (Дец 2007). „Еффецтивенесс анд сафетy оф бацлофен фор маинтенанце оф алцохол абстиненце ин алцохол-депендент патиентс wитх ливер циррхосис: рандомисед, доубле-блинд цонтроллед студy”. Ланцет 370 (9603): 1915–1922. ДОИ:10.1016/S0140-6736(07)61814-5. ПМИД 18068515. 
  10. Гаиллард Ј. M. (Маy 1977). „Цомпарисон оф тwо мусцле релаxант другс он хуман слееп: диазепам анд парацхлоропхенyлгаба”. Ацта Псyцхиатр Белг 77 (3): 410–425. ПМИД 200069. 
  11. Хеетла, Х. W.; Стаал, M. Ј.; Клипхуис, C.; Ван Лаар, Т. (2009). „Тхе инциденце анд манагемент оф толеранце ин интратхецал бацлофен тхерапy”. Спинал Цорд 47 (10): 751–756. ДОИ:10.1038/sc.2009.34. ПМИД 19333246. 
  12. Ниелсен, Ј. Ф.; Хансен, Х. Ј.; Сунде, Н.; Цхристенсен, Ј. Ј. (2002). „Евиденце оф толеранце то бацлофен ин треатмент оф севере спастицитy wитх интратхецал бацлофен”. Цлиницал неурологy анд неуросургерy 104 (2): 142–145. ПМИД 11932045. 
  13. Хеетла, Х. W.; Стаал, M. Ј.; Ван Лаар, Т. (2009). „Толеранце то цонтинуоус интратхецал бацлофен инфусион цан бе реверсед бy пулсатиле болус инфусион”. Спинал Цорд 48 (6): 483–486. ДОИ:10.1038/sc.2009.156. ПМИД 19918253. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]