Пређи на садржај

Баццхиглионе

Извор: Wikipedija
Ријека Баццхиглионе
Баццхиглионе у Падови
Локација
КонтинентиЕвропа
РегијеЈужна Европа
Државе Италија
ПокрајинеВенето
Провиција Виценза, Провиција Падова
ГрадовиВиценза, Падова, Цхиоггиа
Хидрографија
Извор
  – апс. висина
Дуевилле
60 m
Ушће
  – апс. висина
код Брондола (Цхиоггиа) у Венецијански заљев
0 m
Дужина94,39[1] km
ПритокеТимонцхио, Ретроне, Астицхелло, Тèсина, Цересоне, Ороло
Хидрологија
Проток
  – средњи

30 м³/с
Слив
  – површина
јадрански
1400[2] км²
Улијева се уВенецијански заљев
Карта

Карта слива

Баццхиглионе (латински: Медоацус Минор) је ријека у Сјеверној Италији у Венету - Провиција Виценза, дуга 94,39 км.[1]

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Баццхиглионе се формира на терену опћине Дуевилле код локалитета Виваро, сјеверно од Вицензе гдје се спајају потоци Баццхиглионцелло и Тимонцхио. Од тамо ријека тече према југоистоку до ушћа у Венецијански заљев код Цхиоггие.[2]

У свом првом дијелу у Провицији Виценза јако меандрира, тако је некад протицала и у доњем дијелу преко Провиције Падова, али је још од 12. вијека њен ток каналима настоји уредити да не штети Падови. Канали су прокапани и према ријеци Бренти ради пловности, тако да је њен ток сада миран и раван.[2]

Најстарији канал Бисатто код Лонгаре дуг 35,65 км[1], прокопан је још у 12. вијеку да заштити Падову. I мали канал Баттаглиа, дуг 17,69 км[1], јужно од Падове прокопан је у 12. вијеку. Канал Брентелла до Бренте дуг 11,24 км[1], прокопан је 1314., а Канал Сцарицаторе 2,93 км[1], прокопан је у другој половици 19. вијека.

По теорији неких научника ријека је добила име од искривљеног глагола бацалиаре, што значи непрекидно брбљати, а то је био опис ријеке у Вицензи, која је са својим каскадама врло бучна.[2]

Ријека највише воде има у новембру и мају, а најмање у аугуст и јануару.[2]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Еленцо цорси ди ацqуа (талијански). Регионе Венето. Приступљено 9. 2. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Ил фиуме Баццхиглионе (талијански). Цомуне ди Виценза. Приступљено 9. 2. 2019. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]