Бабилонско ропство

За остала значења, види Бабилонско ропство (разврставање).

Бабилонско ропство, бабилонско сужањство или бабилонско прогонство, је назив који се обично користи за депортацију и прогонство Жидова из древног Краљевства Јуда у Бабилон од стране Набукодоносора у 6. вијеку пне. Ропство и каснији повратак у Израел су кључни догађаји у хисторији Жидова и јудаизма, те су имали дугорочне посљедице на развој модерне јеврејске културе и обичаја.

Краљевство Јуда (хебрејски: מַלְכוּת יְהוּדָה, модерни: Малḫут Yəхуда тиберијски: Малḵûṯ Yəхûḏāх) (цца. 930. пне.–586. пне.), често навођено као "Јужно краљевство,"^[1] била је једна од држава-насљедница "Уједињене Монархије." Племе Јуда је краља Давида изабрало да влада над њима, те је Давидијанска лоза преживјела 350 година, све док краљевство године 586. пне. није уништило Бабилонско Царство под Небузар-адан, капетаном тјелесне гарде Набукодоносора.^[2] Тада је уништен и Први храм у Јерузалему. Већ прије тога су Бабилонци били заузели Јерузалем те прогнали јудејско племство и водеће грађане.^[3] Након што је Бабилонију освојило Перзијско Царство године 539. пне., перзијски владар Кир Велики је Жидовима дозволио да се врате у своју домовину, а 40.000 њих је искористило ту прилику, о чему говоре библијске приче о Јоахину, Езри и Нехемији.

Бабилонско прогонство и повратак у Израел се у вјерском смислу сматра једним од кључних догађаја у односу Бога и његовог изабраног народа - Израела. Исто као што су били предодређени да падну у ропство а потом буду избављени из Египта, Израелити су били предодређени за Божју казну у облику Бабилонаца, од којих су поновно избављени. Бабилонско ропство је због тога имало значајан утицај на развој јудаизма и жидовске културе, што укључује промјене у хебрејском писму те промјене у ритуалима и обичајима жидовске вјере.

Овај период је карактеризирала појава посљедњих великих библијских пророка као што је Езекијел, а након чега је Тора добила велику важност у ждиовском животу.^[4] Овај је процес коинцидирао с појавом писара и мудраца као жидовских вођа (в. Езра и фаризеји).

Прије прогонства, народ израела се организирао по начелу племена; након тога су организирани у кланове, с тиме да је племе Леви задржало посебну улогу. Након бабилонског ропства, установиле су трајне и бројне заједнице Жидова изван Земље Израелове, па се тако тај догађај сматра почетком "Жидовске дијаспоре."^[5]

Извори

↑ Како би се разликовало од "Сјеверног Краљевства" Израел
↑ 2 Краљевима 25:8-21.
↑ Данијел 1:1-6; цф. 2 Љетописи 36:6-7; такођер 2 Краљеви 24:10-16.
↑ Према хисторијско-критичким проучаватељима Библије, библијски текстови су управо у то вријеме били уређени и обрађени, те је започела канонизација Библије као најважнијег текста за све Жидове.
↑ Алтернативни погледи, пак, сматрају да је она заправо започела са асирским прогонством Жидова.

Литература

Yоханан Ахарони & Мицхаел Ави-Yонах, "Тхе МацМиллан Библе Атлас", Ревисед Едитион, пп. 96–106 (1968 & 1977 бy Царта Лтд).
Тхе Бабyлониан Еxиле Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у - Црасх Цоурсе ин Јеwисх Хисторy

[1] Како би се разликовало од "Сјеверног Краљевства" Израел

[2] 2 Краљевима 25:8-21.

[3] Данијел 1:1-6; цф. 2 Љетописи 36:6-7; такођер 2 Краљеви 24:10-16.

[4] Према хисторијско-критичким проучаватељима Библије, библијски текстови су управо у то вријеме били уређени и обрађени, те је започела канонизација Библије као најважнијег текста за све Жидове.

[5] Алтернативни погледи, пак, сматрају да је она заправо започела са асирским прогонством Жидова.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]