Пређи на садржај

Атрезија

Извор: Wikipedija

Атрезија или одсуство лумена је конгенитална аномалија или стечено патолошко стање, у којој постоји потпуна или делимична непролазност природних отвора, канала или тубуларних органа у телу, на пример. ануса, вагине, материце, уретре, капака, уста, црева итд.[1]

Етиологија

[уреди | уреди извор]

У већини случајева, атрезија је урођена аномалија, која настаје као последица у ембриналном развоју фетуса али се додуше ретко јавља и као последица других патолошких процеса на пример код запаљења и тумора.

Врсте атрезија

[уреди | уреди извор]
Органски систем Орган
Дигестивни систем
  • Анорекална атрезија
  • Атрезија једњака — је урођена аномалија код које постоји прекид у континуитету једњака у нивоу другог или трећег грудног пршљена. Горњи, слепо завршени крај једњака је проширен, хипертрофичног зида, због покушаја гутања плодове воде, а доњи је слабо развијен, узак и танког зида.
  • Пилорична атрезија — најчешће је обољењу непознате етиологија са урођеним задебљањем зида пилоруса које доводи до парцијалне опструкције желуца.
  • Атрезија дванаестопалаћног црева — настаје због изостанка вакуолизације дуоденума и присутна је у више анатомских варијанти од дуоденалне стенозе, мукозне мембране, као сепарисан ентитет уз фиброзну врпцу или комплетна сепарација са дефектом дуоденума. Такође може бити удружена са: прематуритетом, Дауноовим синдромом, полихидрамнионом, малротацијом црева, ануларним панкреасом.
  • Атрезија црева — конгениталне атрезије и стенозе танког црева настају због антенаталног васкуларног акциденса или волвулуса црева. Могу да буду једноставне атрезије или мултипле. Мултипле атрезије се јављају у 10 % таквих болесника.[2]
  • Билијарна атрезија или атрезија жучних канала.[3]
Кардиоваскуларни систем
Дисајни систем
Урогенитални систем
Чуло слуха
  • Атрезија спољашњег ушног канала — је урођена аномалија код које је ушни канал потпуно затворен или се слепо завршава. Удружена је са губитком слуха, од 60 дБ, који чак и код унилатералне (једностране) атрезија ограничава социјалне вештине оболеле особе повезане са слухом.[4] Преваленца ЕАЦА је око 1 случај у 10.000—20.000 живорођени, и може бити билатерална (обострана) код једне трећине пацијената.[5]
  • Микротија — је конгенитална хипоплазије која се карактерише изузетно малом ушном шкољком са слабије или јаче израженим деформитетима појединих анатомских делова шкољке.[6] Јавља се у једном случају на 8.000—10.000 живорођене деце годишње. Једнострана микротија често утиче и на десно уво.[7][8]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ↑ Батиница С. Акутне кируршке болести абдомена у дјечјој доби У: Раић Ф, Вотава-Раић А. (ур.). Педијатријска гастроентерологија. Загреб: Наклада Љевак, 2002.
  2. ↑ Миллар АЈ, Роде Х, Цywес С. Малротатион анд волвулус ин инфанцy анд цхилдхоод. Семин Педиатр Сург 2003; 12: 229-36.
  3. ↑ Хиндс Р, Давенпорт M, Миели-Вергани Г, Хадзиц Н. Антенатал пресентатион оф билиарy атресиа. Ј Педиатр 2004; 144: 43-6.
  4. ↑ Рахул К, Схах. „Еxтернал Аудиторy Цанал Атресиа”. емедицине.медсцапе.цом. Приступљено 19. 7. 2018. 
  5. ↑ Кисс, Јóзсеф Гéза. „Цонгенитал еxтернал аудиторy цанал атресиа анд метходс оф рехабилитатион”. Артицле (ПДФ Аваилабле)  ин Ацта Биологица Сзегедиенсис 59(Суппл.3.):341-343. Приступљено 19. 7. 2018. 
  6. ↑ Леслие Г. Фаркас: Антхропометрy оф тхе Хеад анд Фаце. 2. Ауфлаге, Равен Пресс, Неw Yорк 1994, С. 333.
  7. ↑ Врабец ЈТ, Лин ЈW (2010). Иннер Еар Аномалиес ин Цонгенитал Аурал Атресиа. Отологy & Неуротологy. 31: 1421.
  8. ↑ Де ла Цруз А, Кессер БW (1999). Манагемент оф тхе Унилатерал Атретиц Еар. Ин Пенсак M. Цонтроверсиес ин Отоларyнгологy—Хеад анд Нецк Сургерy. Неw Yорк: Тхиеме Медицал Публисхерс. стр. 381–385.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Atrezija&oldid=42286264”