Атлантик
За остала значења, види Атлантик (разврставање).
Атлантски оцеан или Атлантски океан зван и Атлантик, други је највећи оцеан на Земљи и покрива приближно петину њене површине. Име оцеана потјече из грчке митологије и значи »Атласово море«.
Атлантски је оцеан од сјевера према југу издужени базен у облику слова С, којега се у подручју екваторских протуструја на приближно 8° сјеверне ширине може подијелити на сјеверни и јужни дио. На западу га омеђују Сјеверна и Јужна Америка, на истоку Европа и Африка, а преко Арктичког оцеана на сјеверу и Дракеовог пролаза на југу повезан је с Тихим оцеаном. Од године 1914. постоји и повезница с Пацификом кроз Панамски канал. На истоку граница Атлантског и Индијског оцеана тече по 20° источне дужине. Граница с Арктичким оцеаном иде по изломљеној црти од Гренланда до најјужнијих дијелова Свалбарда и натраг на југ до Норвешке.
Атлантски оцеан покрива око 20% површине Земље и други је по величини након Тихог оцеана. Заједно са сусједним морима обухваћа површину од око 106,450.000 км²; а без њих 82,362.000 км². Површина копна с којег се ријеке слијевају у Атлантски оцеан је двоструко већа од површине копна које напаја Тихи и Индијски оцеан заједно. Волумен Атлантског оцеана са сусједним морима је 354,700.000 км³, а без њих 323,600.000 км³.
Просјечна дубина Атлантика и сусједних мора је 3332 м; а без њих чак 3926 м. Најдубља точка, 8605 м, налази се у Порториканској бразди. Ширина оцеана креће се од 2.848 км између Бразила и Либерије до око 4830 км између САД-а и сјеверне Африке.
Обала Атлантског оцеана је разведена, с бројним заљевима и морима, укључујући Карипско море, Мексички заљев, Заљев Ст. Лаwренце,Средоземно море , Црно море, Сјеверно море, Балтичко море, Норвешко море и Wедделлово море. Међу отоцима Атлантског оцеана истичу се Свалбард, Гренланд, Исланд, Велика Британија, Ирска, Велики и Мали Антили, Фернандо де Норонха, Азори, Мадеира, Канарски отоци, Зеленортски отоци, Бермуда, Кариби, Асценсион, Света Хелена, Тристан да Цунха, Фалкландски отоци и Јужна Георгиа.
