Асмара
Асмара
Асмера | |
|---|---|
 | |
| Координате: 15°20′Н 38°56′Е / 15.333°Н 38.933°Е | |
| Држава |  Еритреја
|
| Регија | Регија Маекел |
| Власт | |
| - Градоначелник | Теwелде Келати |
| Површина | |
| - Урбано подручје | 12.158 км² |
| - Подручје утјецаја | 2805 км² |
| Висина | 2325 м[1] |
| Становништво (2009.) | |
| - Урбано подручје | 563.930[2] |
| - Урбана густоћа | 53.38 становника/км² |
| Временска зона | УТЦ+3 (УТЦ+3) |
| Карта | |
  Асмара Положај Асмаре у Еритреји | |
Асмара (тигриња: Асмера) је највећи и главни град државе Еритреје. Броји 563.930 становника,[2] од којих су половица кршћани, а половица муслимани.[1] Асмара има Универзитет основан 1958. који се у то вријеме звао се Католички колеџ Санта Фамиглиа. Град има и међународни аеродром, изграђен 1962. који се налази 4 км југоисточно од центра града.[1]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Асмара је по легенди основана у 13. вијеку, када су ту живјела четири клана племена Гхеза – Гхеза Гуртом, Гхеза Схелеле, Гхеза Серенсер и Гхеза Асмае.[3] На потицај својих жена, мушкарци су коначно ујединили своја четири клана и успјели поразили пљачкаше који су тероризирали тај крај. Након побједе насеље је добило име Арбаете Асмара што је на Тигриња језику дословно значило "четворо уједињених". Временом је Арбаете отпао и остало је само Асмара, иако у граду још увијек постоји зона, која се зове Арбаете Асмара. По једној другој легенди, ту је Краљица од Сабе родила свог сина Менелика I.[3]
Све до краја 19. вијека Асмара је била само једно од тиграњских села, њен процват почео је након Првог италијанско-абесинског рата (1895. – 1896.) када је постала главни град талијанске колоније Еритреје, одлуком гувернера Мартинија 1897. који је радије одабрао њу због повољније климе, него луку Масава на црвеноморској обали.[3] Због тог и данас град има бројне трагове талијанске присутности: од урбанизма и градске инфраструктуре, архитектуре и неких кулинарских обичаја. У граду и данас има бројних талијанских локала који носе своја стара талијанска имена: Бар Витториа, Пастиццериа модерна, Цаса дел формаггио, Феррамента...
Асмара је била мали градић све до 1934. кад је постала база за талијанску инвазију на Етиопију за Другог италијанско-абесинског рата (1935. – 1936.) када је град нагло нарастао и развио се у велики центар Италијанске Источне Африке.[1] Град је 1939. имао 98.000 становника, од тога чак 53.000 Талијана који су се почели масовно досељавати, поготово са сиромашног и пренапученог југа. Они су у Асмари основали бројна подузећа и битно унаприједили локалну привреду.
Тај нагли раст заустављен је 1941. кад су Асмару заузели Британци и држали под својом влашћу све до 1952., кад је Еритреја ушла у федерацију са Етиопијом.[1] У Асмари је дјеловала радио станица америчке војске Кагнеw Статион, и мања војна база уз њу од краја 1942. до 1977. након Етиопско-еритрејског рата, Асмара је постала пријестолница независне Еритреје 1993.[1]
За разлику од многих других градова у Еритреји, Асмара је из Етиопско-еритрејског рата изашла релативно неоштећена, јер су се етиопске снаге повукле из града без борбе.[3] Након тридесет година етиопске владавине која је за град углавном значила стагнацију и пропадање, град се након стјецаја независности покушава обновити и модернизирати.[3]
Асмара је урбанистички добро планиран град с ортогоналним планом улица. Уз главну улицу засађена је алеја с палмама, а уз њу леже највеће и најзначајније грађевине: Римокатоличка катедрала (1922.) и Велика џамија (1937.).[1] Остале значајне грађевине у граду су некадашње палаче (данас сједишта владиних уреда): Скупштина Еритреје и остале зграде министарстава, саборна црква Свете Марије (сједиште Етиопске православне цркве).[1]
Географија
[уреди | уреди извор]
Асмара лежи на стјеновитом платоу на надморској висини од 2325 м, на сјеверном рубу Етиопске висоравни. Удаљена је свега 65 км од црвеноморске обале и луке Масаваа (сјевероисток).[1] Тај плато дијели Еритреју на западне низине и источно црвеноморско приморје. Крај око Асмаре је врло плодан, посебно дио према југу и регији Дебуб. Западно од висоравни на којој лежи Асмара протеже се велик полусушни брежуљкасти крај све до границе са Суданом.
Клима
[уреди | уреди извор]Асмара има ријетку верзију саванске климе по Кöппеновој класификацији климе, с љетом које није превруће и с благим зимама. Будући да лежи на надморској висини од 2325 м, има релативно умјерену климу, успркос томе што лежи врло близу пустињског краја. Сезона оборина је врло кратка и траје од јула до аугуста кад падне око 60 % свих оборина, а то је око 520 милиметара годишње.[4] Насупрот томе у јануару и фебруару који су најсушнији мјесеци, у просјеку падне само 7 мм кише, док снијег пада изузетно ријетко. Просјечно највиша температура у граду је око 23 °Ц, а најнижа 8 °Ц.[4]
| Климатолошки медијани за Асмара | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мјесец | јан-сиј | феб-вељ | мар-ожу | апр-тра | мај-сви | јун-лип | јул-срп | ауг-кол | сеп-руј | окт-лис | нов-сту | дец-про | година |
| Средњи максимум (°Ц) | 22 | 23 | 25 | 25 | 25 | 24 | 21 | 21 | 23 | 22 | 21 | 21 | 23 |
| Средњи минимум (°Ц) | 4 | 5 | 7 | 8 | 10 | 10 | 11 | 11 | 8 | 8 | 6 | 4 | 8 |
| Преципитација (мм) | 5 | 2 | 15 | 33 | 41 | 38 | 175 | 155 | 15 | 15 | 20 | 3 | 517 |
| Извор: [4] | |||||||||||||
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]
Град је прије свега трговачко средиште за пољопривредне и сточарске производе, али има и нешто индустрије, сачуване из талијанских времена. Данас се производи текстил, обућа, газирана пића и штави кожа.[1] Град је повезан жељезницом са црвеноморском луком Масава још на почетку 20. вијека,[1] а цестама са Суданом и Етиопијом.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 „Асмара” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 5. 1. 2012.
- ↑ 2,0 2,1 „Тхе ларгест цитиес ин Еритреа, ранкед бy популатион” (енглески). Монгабаy.цом. Приступљено 5. 1. 2012.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „Хисторy оф Асмара” (енглески). Цоммуне де Асмара. Приступљено 5. 1. 2012.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 „Монтхлy Аверагес фор Асмара, Еритреа”. Тхе Wеатхер Цханнел. Приступљено 5. 1. 2012.
