Арктички оцеан
Арктички оцеан, Арктички океан или Сјеверно ледено море је најмањи и најплићи од свих пет свјетских оцеана. Неки оцеанографи га називају једним од средоземних мора Атлантског оцеана.
Покрива 14,090.000 км² и готово са свих страна је окружен копном - Еуразијом, Сјеверном Америком, Гренландом и великим бројем отока. Укључује Баффинов заљев, Барентсово море, Беауфортово море, Цхукцхи море, Источно сибирско море, Гренландско море, Худсонов заљев, Худсонов пролаз, Кара море, Лаптево море, Бијело море и друга мора. С Тихим оцеаном је повезан преко Беринговог пролаза, а с Атлантиком преко Гренландског мора.
Државе које га окружују
На Арктик излазе најсјевернији дијелови држава или њихови дијелови : Аљаска (САД), Канада, Гренланд (Данска), Исланд, Норвешка и Русија.
Отоци
Осим тога, уз његов руб налазе се и сљедећи отоци или групе отока: Оток Банкс, Отоци краљице Елизабете, Оток Еллесмере, Гренланд, Исланд, Свалбард, Колгујев, Земља Фрање Јосипа, Новаја Земља, Севернаја Земља, Новосибирски отоци и Wрангелов оток.
Сјеверни пол
[уреди | уреди извор]Унутар Арктичког оцеана односно на његовим отоцима леже 4 пола сјеверне полутке (Сјеверни пол).
Морско дно
[уреди | уреди извор]У Арктичком оцеану односно на његовом дну налазе се прагови, дубоки базени и једна морска удубина .
У прагове спадају Флечеров гребен, Гакелски гребен, Ломоносовљев-(Харисов)-праг, Источносибирски праг и Чукченски праг. У Арктику постоје три дубока базена: Еуроазијски (у којем је и удубина с највећом дубином Антарктика од 5.449 м) базен, Канадски базен (с дубином до 4.994 м) и Централноарктички базен (с дубином до 3.290 м).
Притоци
[уреди | уреди извор]Најважнији азијски притоци су Об, Јенисеј, Лена и Колима а у Сјеверној Америци то је Мацкензие.
