Архиепископ Прокло од Константинопола

Приказ Прокла Цариградског у Менологион цара Базилија II.

Прокло (грчки: Πρόκλος , латински: Proclus, ? - јул 446/447) је био архиепископ Константинопола од 434. до смрти 446/447.

Биографија

Пријатељ и, врло вјеројатно, ученик св. Јована Христозома, Прокло је постао тајником цариградског надбискупа Атика (406.–425.), који га је заредио за ђакона и касније за свећеника. Атиков насљедник Сизиније I. (426.–427.) посветио га је за бискупа Цизика, метрополе провинције Хелеспонт, но тамошњи Несторијанци одбили су га примити те је остао у Цариграду. По Сизинијевој смрти славни Несторије наслиједио је цариградског надбискупа (428–431.), а почетком 429. године на фестивалу Богородице Марије (Тхеотокос) Прокло је изрекао своју прослављену проповијед (бесједу) о утјеловљењу, која је касније уметнута у почетак аката сабора у Ефезу (431. године).

Кад је надбискуп Максимијан (431.–434.) умро на Велики или Свети четвртак, Прокло је одмах устоличен за цариградског надбискупа допуштењем цара Теодозија II. и бискупа окупљених у Цариграду. Његова прва брига била је спровод његових претходника, а потом је обојици патријарха, Ћирилу Александријском и Ивану Антиохијском, упутио уобичајена синодичка писма у којима је најавио своје именовање, а обојица су га одобрила.

Године 436. бискупи у Арменији конзултирали су Прокла о становитим доктринама што су постојале у њиховој земљи и које су се приписивале Теодору Мопсуестијском, тражећи њихову осуду. Прокло је сљедеће године одговорио на славно писмо познато као Тома Арменцима (Томус ад Армениос), а које је послао источним бискупима, тражећи од њих да га потпишу и да се придруже осуди наука које су Арменци били изнијели. Они су, наиме, одобравали писма, али су због поштовања према Теодору оклијевали осудити науке који су му се приписивали. Прокло је одговорио да, иако је желио да се екстракти придружени његовом Томи осуде, није их приписао Теодору или било којој другој особи, јер није желио осудити нити једну особу, већ је хтио осудити науке које је сматрао кривим.

Рескрипт цара Теодозија II. који је набавио Прокло, изражавао је његову жељу да сви требају живјети у миру и да се не смије импутирати ништа и никога оному тко је умро у заједници с Црквом, успио је на концу смирити олују. Читава афера видно је показала Проклову умјереност и тактичност. Године 438. пренио је реликвије св. Ивана Златоустог из Комане (лат. Цомана Цатаониае или Ауреа) из Кападокије натраг у Цариград, гдје их је с великим почастима похранио у Цркви Дванаесторице апостола. Овај је поступак помирио Цркву са сљедбеницима св. Ивана Златоустог, који су се били раздвојили због надбискупа и који су то сматрали неправедним.

Прокло је 439. године, на захтјев депутације из Цезареје у Кападокији, изабрао за свог новог бискупа Таласија, који ће ускоро бити именован преторским префектом Истока.

У вријеме надбискупа Прокла Трисагион је ушао у употребу. Говори се да је у то вријеме у Цариграду четири мјесеца трајао снажан потрес, тако да су људи морали напустити град и утаборити се у пољима. Прокло је умро највјеројатније у српњу 446. године. Чини се да је био мудар, умјерен и помирљив, али понекад и страствен, те се строго придржавао самог православља, да би оне који су се од њега разликовали побиједио увјерењем, а не силом.

Радови

Проклова дјела састоје се од 20 проповиједи (од којих су неке сумњиве аутентичности). Пет их је објавио кардинал Маи, од којих су сачуване њих само 3 и то у сиријској верзији, док су грчке верзије изгубљене; 7 писама, заједно с неколико истих којима су му се обратиле друге особе; и неколико фрагмената других писама и проповиједи. Прокла је цитирао Цоттон Матхер у свом дјелу под насловом Псалтериум Америцанум (коментар на Књигу Псалма) због његових погледа на Књигу Псалма. Матхер изравно наводи Прокла у цитату у пет редака о сврхама читања псалма.

Литература

• Шаги-Бунић, Т. Јанко. 2009. Кристологија Прокла Цариградског. Кршћанска Садашњост. Загреб.

Вањске везе

• Ст Процлус оф Цонстантинопле Ортходоx Сyнаxарион (Новембер 20)
• Прологуе фром Оцхрид бy Ст. Николаи Велимировић
• Ст. Процлус, Патриарцх оф Цонстантинопле артицле фром тхе Цатхолиц Енцyцлопедиа

Претходи: Максимијан

Архиепископ Константинопола 434–446

Слиједи: Флавијан