Ангиотензински рецептор
| Ангиотензински II рецептор, тип 1 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АГТР1 |
| Алт. симболи | АГТР1Б |
| ИУПХАР | АТ1 |
| Ентрез | 185 |
| ХУГО | 336 |
| ОМИМ | 106165 |
| РефСеq | НМ_000685 |
| УниПрот | П30556 |
| Други подаци | |
| Локус | Хромозом 3 q21-q25 |
| Ангиотензински II рецептор тип 2 | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | АГТР2 |
| ИУПХАР | АТ2 |
| Ентрез | 186 |
| ХУГО | 338 |
| ОМИМ | 300034 |
| РефСеq | НМ_000686 |
| УниПрот | П50052 |
| Други подаци | |
| Локус | Хромозом X q22-q23 |
Ангиотензински рецептори су класа Г протеин-спрегнутих рецептора чији лиганди су ангиотензини.[1] Они су значајни у ренин-ангиотензин систему, где су одговорни за пренос сигнала главног хормонског ефектора.[2]
Структура
[уреди | уреди извор]АТ1 и АТ2 су рецептори са ~30% заједничке секвенце. Они имају сличан афинитет за ангиотензин II, који је њихов главни лиганд.
Чланови
[уреди | уреди извор]Преглед
[уреди | уреди извор]| Рецептор | Механизам[3] |
|---|---|
| АТ1 | |
| АТ2 | |
| АТ3 | |
| АТ4 |
Механизам
[уреди | уреди извор]Ангиотензински рецептор се активира вазоконстрикциним пептидом ангиотензином II. Активирани рецептор се спреже са Гq/11 и Ги/о. Тиме се активира фосфолипаза C и повећава цитосолна концентрација Ца2+, чиме се иницирају ћелијски респонси као што је стимулација протеинске киназе C. Активирани рецептор такође инхибира аденилат циклазу и активира разне тирозинске киназе.[2]
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ де Гаспаро M, Цатт КЈ, Инагами Т, Wригхт ЈW, Унгер Т (2000). „Интернатионал унион оф пхармацологy. XXIII. Тхе ангиотенсин II рецепторс”. Пхармацол. Рев. 52 (3): 415–72. ПМИД 10977869. Архивирано из оригинала на датум 2009-03-16. Приступљено 2014-05-08.
- ↑ 2,0 2,1 Хигуцхи С, Охтсу Х, Сузуки Х, Схираи Х, Франк ГД, Егуцхи С (2007). „Ангиотенсин II сигнал трансдуцтион тхроугх тхе АТ1 рецептор: новел инсигхтс инто мецханисмс анд патхопхyсиологy”. Цлин. Сци. 112 (8): 417–28. ДОИ:10.1042/CS20060342. ПМИД 17346243.
- ↑ „Сенселаб”. Архивирано из оригинала на датум 2009-02-28.