Андреw Јацксон
Андреw Јацксон (15.3. 1767. - 8.6. 1845.) је амерички војсковођа, политичар и државник, најпознатији по томе што је био 7. предсједник САД те оснивач данашње Демократске странке.
Јацксон је рођен у породици сиромашних шкотско-ирских досељеника на подручју данашње Јужне Каролине. Као тринаестогодишњак се прикључио Континенталној војсци за вријеме америчког рата за независност те служио као курир. Био је заједно с братом заробљен од стране британске војске те претрпио тешка злостављања те добио ожиљке које ће носити до краја живота. Брат, као и остатак породице му је умро од глади, болести и других посљедица рата. Због свега тога је Јацксон стекао трајну мржњу према свему што је британско, као и презир према америчкој аристокрацији из великих градова на атлатнској обали, коју је држао превише "поквареном" британском културом.
Године 1787. Јацксон се преселио у Теннессее, гранично подручје које ће убрзо постати нова држава САД. Иако се од образовања могао похвалити једино читањем неколико правних књига, постао је успјешан и угледан адвокат. На темељу тога је постао први заступник Теннессееја у Конгресу, а касније и први сенатор.
Ту је каријеру напустио како би постао судац Врховног суда у Теннесееју, али и пуковник у државној милицији. Када је године 1812. избио |Рат између САД и Велике Британије, америчке регуларне снаге су биле превише запослене да би се могле успјешно супротставити индијанским племенима на западној граници. У једном од њих - племену Цреек - избио је грађански рат између про-британске и про-америчке фракције, те се прелио у сукоб с америчким досељеницима. Јацксон је именован за команданта милицијских снага које су морале ријешити тај проблем у кампањи касније познатој као Цреек рат. Јацксон се исказао као вјешт војсковођа, који је завео чврсту дисциплину у редове милиције те извојевао велику побједу код Хорсесхое Бенда, темељем које је племе Цреек цијелу данашњу Алабаму препустило САД-у.
Још већу славу је Јацксону донијела блисатава побједа над британским експедиционим корпусом код Неw Орлеанса 1815. године. Иако, с обзиром на претходно склопљени споразум у Генту посве безначајна у војном, политичком и сваком другом погледу, она је много учинила да се Англо-амерички рат третира као побједа у будућим америчким уџбеницима хисторије. Самог Јацксона је та побједа учинила једним од најпопуларнијих Американаца свог доба.
Године 1817. је Јацксон, сада генерал, добио наредбу да осигура јужну границу Георгије од упада Семиноле Индијанаца, односно да спријечи да Флорида - тада под шпањолским суверенитетом - постане уточиште за робове. Јацксон је, гонећи Семиноле, прешао шпањолску границу, свргнуо тамошњег гувернера и увео америчку окупацијску власт. Ослабљена Шпањолска није имала избора него да призна статус qуо и посебним уговором преда Флориду САД-у. Јацксон је постао први гувернер Флориде као америчке територије.
Године 1824. Јацксон се кандидирао за предсједника САД, али је поражен од Јохна Qуинцyја Адамса. Ти су избори означили коначни распад дотада владајуће Демократско-републиканске странке. Јацксон је постао вођа фракције незадовољника која ће постати Демократска странка.
Године 1828. Јацксон је као први демократски кандидат у хисторији водио изузетно оштру кампању, приликом које је вјешто користио чињеницу да се већина електора бира од стране бирача, а не државних скупштина, као и све већем удјелу граничних западних држава међу становништву и електорском колегију. Као популист је користио своје скромно поријекло и оптужио представнике "источне" аристокрације да не могу бринути о интересима народа. Резултат свега је била увјерљива побједа.
Одмах по доласку на власт, Јацксон је отпустио све федералне службенике и замијенио их својим присташама те тако установио тзв. систем плијена који ће бити темељем америчке кадровске политике у 19. вијеку. Јацксон се истакао и свом оштром отпору те успјешном укидању федералне централне банке - коју је сматрао оруђем "источњачке" финанцијске аристокрације. Године 1830. Јацксон је био један од кључних заговорника Закона о премјештању Индијанаца којим су Цхерокееји и друга индијанска племена насилно прмјештена преко Миссиссипија како би се створило што више земље за бијеле досељенике.
Године 1832. се Јацксон, иако јужњак и присташа слабе федералне владе, супротставио настојањима Јужне Каролине да нулифицира федералне царине у тзв. нулификацијској кризи. Исте је године на предсједничким изборима поразио представника Виговске странке Хенрyја Цлаyа.
Након истека другог мандата, Јацксон се повукао на своје имање Хермитаге у Насхвиллеу, одакле је остао активан у политици као заговорник јединства америчке нације и противник сецесије јужних држава.
| Претходник: | Предсједник Сједињених Америчких Држава 1829. - 1837. |
Насљедник: |
| Јохн Qуинцy Адамс 1825. - 1829. |
Мартин Ван Бурен 1837. - 1841. |
