Аирбус А300
 | |
| Тип | Линијски путнички авион |
| Произвођач | ЕАДС (Аирбус С.А.С.) |
| Пробни лет | 28. октобра 1972. |
| Уведен у упорабу | 30. маја 1975. |
| Број примјерака | 561 |
Аирбус А300 је широкотрупни турбо-млазни авион кратког и средњег долета. Узлетјевши 1972. постао је први широкотрупни дво-моторни авион. До јула 2007. израђен је 561 авион када (заједно са скраћеним типом А310) престаје производња.[1][2] У двије класе авион може превести 266 путника.
Хисторијски развој
[уреди | уреди извор]У септембру 1967. британска, француска и њемачка влада потписала је споразум о почетку развоја за А300 с 300 путничких сједишта. Већ у почетку су британска и француска влада сумњали у успјешност пројекта, поготово ради потребе развоја новог турбо-фен мотора Роллс-Роyце РБ207. који би покретао авион. У децембру 1968. предлажу редизајн већ започетог пројекта на Аирбусу А250 с 250 путничких сједишта. Преименовани А300 не треба нове моторе што је увелико смањило трошкове развоја. Касније је ипак за покретање авиона одабран амерички мотор Генерал Елецтриц ЦФ6-50 унијевши тако додатно незадовољство на британској страни те отказивање уговора. Британска творница Хаwкер-Сидделеy ипак остаје супотписник и ради на изградњи крила које је касније одиграло важну улогу у особинама А300 као авиона за кратке домаће летове све до могућности интерконтиненталног лета.[3]
Компанија Аирбус Индустрие основана је 1970. године од стране Аéроспатиале (Француска), и Деутсцхе Аероспаце (Њемачка). 1971. придружује се и ЦАСА (Шпањолска). Свака компанија израђивала је одређени дио авиона који је након испоруке био спреман за уградњу. Творница за комплетирање авиона налази се у француском Тоулоусеу у који се дијелови превозе специјалним транспортним авионом Супер Гуппy.
1972. године А300 имао је свој пробни лет а 1974. улази у редовни промет.
Верзије
[уреди | уреди извор]А300Б1
[уреди | уреди извор]Израђена су само два авиона: први прототип, док је други касније продан зрачном превозиоцу Аир Алгéрие. Авион је могао превозити 259 путника. Максимална тежина узлијетања била му је 132,000 кг а покретан је с два турбо-фен мотора Генерал Елецтриц ЦФ6-50А од 220 кН потиска.
- А300Б2 –прва производна верзија покретана с ЦФ6 или Пратт & Wхитнеy ЈТ9Д моторима од 227кН или 236 кН потиска. Први корисник у мају 1974. постао је Аир Франце.
- А300Б4 –главна производна верзија. Верзија има додатни централни спремник за гориво (47.500 кг.).
А300-600
[уреди | уреди извор]Верзија исте дужине као и верзије Б2 и Б4, али ради уградње репног дијела од А310 повећан му је унутарњи простор. Уграђени су и јачи мотори ЦФ6-80 или Пратт & Wхитнеy ПW4000. С верзијом је 1983. почела летјети компанија Сауди Арабиан Аирлинес. Продано је 313 комада А300-600. Верзија А300-600СТ, познатија под називом Белуга, проширеног је трупа за пријевоз специјалног терета. Укупно је произведено 5 авиона.
А300Б10 (А310)
[уреди | уреди извор]
Представљен је с краћим трупом, новим крилима веће аеродинамичке искористивости и мањим репним дијелом. Доступан је у стандардној верзији -200 и верзији већег долета -300 која може досећи 9.600 км у путничкој и царго верзији. Авион је израђен и као авио-цистерна (користи га Цанадиан Форцес и Луфтwаффе) који превози гориво за надопуну војних авиона тијеком лета.
Успоредба
[уреди | уреди извор]| Мјере | А300Б4 | А300-600Р | А300-600Ф |
|---|---|---|---|
| Сједишта 2-цласс | 266 | н/а | |
| Дужина | 54,08 м | ||
| Размах | 44,85 м | ||
| Висина | 16,62 м | ||
| Максимална ширина кабине | 5,28 м | ||
| Промјер трупа | 5,64 м | ||
| Тежина празног авиона | 90.060 кг | 81.900 кг | |
| МТОW | 165,000 кг | 170.500 кг | |
| Брзина крстарења | мацх 0,78 | ||
| Максимална брзина | мацх 0,86 | ||
| Долет пуног авиона | 6.670 км | 2.950 нм | |
| Количина горива | 68.150 л | ||
| Мотори | ЦФ6-50Ц2 ор ЈТ9Д-59А | ЦФ6-80Ц2 или ПW4156 | |
| Посада кабине | Три | Два | |
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Аирбус А300 Продуцтион Лист”. планеспоттерс.нет. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-11. Приступљено 15 Новембер 2012.
- ↑ „Аирбус – Хисторицал Ордерс анд Деливериес” (Мицрософт Еxцел). Аирбус С.А.С.. Јануарy 2008. Архивирано из оригинала на датум 2008-12-21. Приступљено 10. децембар 2012.
- ↑ Цхампагне... анд дроугхт Архивирано 2015-04-01 на Wаyбацк Мацхине-у, Тхе сторy оф Аирбус фром итс инцептион то тодаy.
- ↑ Аирцрафт Тецхницал Дата & Специфицатионс Аирлинерс.нет
- ↑ „www.цивилавиатион.еу Аирлинерс Индеx”. цивилавиатион.еу. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-26. Приступљено 1. април 2015.