26. 12.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпн.

26. просинца/децембра (26. 12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години). До краја године има још 5 дана.

Догађаји

• 1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове побједе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку Которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
• 1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
• 1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
• 1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
• 1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог "Писма конгресу", касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу "тестамента", који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
• 1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
• 1943. — Британска морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст", последњи велики немачки бојни брод.
• 1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
• 1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветарана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
• 1975. — Летом на линији Москва-Алма Ата, "Тупољев-144" је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
• 1979. — Совјетске трупе заузеле предсједничку палачу у Кабулу.
• 1982. — Особно рачунало (ПЦ), одабрано за "Особу године" америчког часописа Тимес.
• 1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
• 1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
• 1991. — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
• 1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
• 1998. — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
• 1998. — Српске снаге безбедности на Косову почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
• 2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.
• 2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
• 2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.
• 2004. — Разорни вал, тсунами, узрокован снажним подморским потресом похарао је обале 12 држава Индијског оцеана. Страдало је више од 200,000 људи. Види Тсунами у Индијском оцеану 2004..

Рођења

• 1716. — Томас Греј, енглески писац.
• 1791. — Цхарлес Баббаге, енглески математичар, изумитељ и економ.
• 1883. — Морис Утрило, енглески сликар.
• 1891. — Хенрy Миллер, амерички књижевник.
• 1893. — Мао Зедонг, кинески политичар и државник.
• 1912. — Еугèне Ионесцо, француски драматичар румуњског поријекла (у. 1994.).
• 1912. — Ренато Гуттусо, талијански сликар (у. 1987).
• 1914. — Рицхард Wидмарк, амерички глумац (у. 2008).
• 1930. — Wилферд Маделунг, њемачки оријенталист.
• 1938. — Мирко Ковач, босански књижевник.
• 1947. — Марија Вегер-Демшар, бивша југославенска и српска кошаркашица.
• 1951. — Жарко Варајић, југословенски и српски кошаркаш.
• 1963. — Ларс Улрицх, данско-амерички бубњар и текстописац.
• 1974. — Јасмин Агић, бивши хрватски ногометаш и ногометни репрезентативац.
• 1975. — Марцело Рíос, некадашњи чилеански тенисер.
• 1975. — Маттео Сорагна, талијански кошаркаш.
• 1982. — Аксел Лунд Свиндал, норвешки алпски скијаш.
• 1987. — Микхаил Кукусхкин, казахстанско-руски тенисер.
• 1989. — Диего Симонет, аргентински рукометаш.

Смрти

• 1562. — Микша Пелегриновић, хрватски племић и пјесник (р. 1500.).
• 1848. — Георге Степхенсон, енглески инжењер и изумитељ (р. 1781.).
• 1890. — Хајнрих Шлиман, немачки археолог који је 1868. открио Троју. (р.1822).
• 1972. — Хари Труман, председник САД. (р.1884).
• 1977. — Хоwард Хаwкс, амерички филмски редатељ (р. 1896.).
• 1994. — Сyлва Косцина (Силва Кошћина), италијанска манекенка и глумица (р. 1933.).

Празници и дани сећања

• Благдан Св.Стјепана.

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар