25. 10.
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут. |
| Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт. |
25. октобра/листопада (25. 10.) је 298. дан године по грегоријанском календару (299. у преступној години). До краја године има још 67 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 732. — Франачки владар Шарл у бици код Поатјеа тешко поразио Сарацене и тиме дефинитивно зауставио њихов даљи продор у западну Европу, што му је донело надимак Чекић (Карло Мартел).
- 1415. — Енглези у Стогодишњем рату, под командом краља Хенрија V, нанели тежак пораз Французима у бици код Азенкура на северу Француске.
- 1495. — У Португалији на престо ступио краљ Мануел I Велики или Срећни.
- 1616. — Холандски морепловац Дирк Хартог на путу према Јави открио западне обале Аустралије.
- 1815. — Српски кнез Милош Обреновић постигао споразум с везиром Београдског пашалука Марашли Али-пашом о мешовитој српско-турској управи, чиме је завршен оружан део Другог српског устанка.
- 1893. — Мехмед Теуфик еф. Азабагић именован за реису-л-улему.
- 1918. — Први светски рат: Код места Виторио Венето почела једна од последњих битака у Првом светском рату, која је завршена 3. новембра победом Италијана над већ дезорганизованом аустроугарском војском.
- 1929. — слом берзе у Неw Yорк - у, почетак велике депресије.
- 1936. — Владе Немачке и Италије потписале тајни протокол о узајамној помоћи, којим је формирана осовина Рим-Берлин.
- 1938. — Либија постала део Италије.
- 1944. — по први пут у Другом свјетском рату користе се напади камиказа.
- 1949. — Спроводећи блокаду Југославије после резолуције Информбироа, СССР отказао гостопримство југословенском амбасадору у Москви, што су потом учиниле и остале земље комунистичког блока.
- 1956. — Египат, Јордан и Сирија основали јединствену војну команду ради координације одбране од израелског напада.
- 1971. — Генерална скупштина Уједињених Нација одлучила да прими Кину у светску организацију и да искључи Тајван.
- 1983. — Трупе САД окупирале карипску острвску државу Гренаду, пошто су левичарске снаге извеле државни удар.
- 1991. — посљедњи војник ЈНА напусти територију Републике Словеније.
- 1995. — На основу споразума Израела и Палестинске ослободилачке организације о палестинској самоуправи, израелске трупе почеле повлачење из града Џенин, на окупираној Западној обали.
- 2001. — На донаторској конференцији Пакта за стабилност Југоисточне Европе у Букурешту Југославија добила помоћ од 430 милиона евра.
.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1806. — Каспар Шмит (познат као Макс Штирнер), немачки филозоф анархиста.
- 1811. — Еварист Галоа, Француски математичар, познат по теорији која носи његово име.
- 1825. — Јохан Штраус Млађи, аустријски композитор, виолиниста и диригент.
- 1838. — Георгес Бизет, француски складатељ († 1875.).
- 1842. — Димитрије Руварац, српски историчар, публициста и политичар.
- 1844. — Фриедрицх Ниетзсцхе, њемачки филозоф.
- 1856. — Драгутин Горјановић Крамбергер, хрватски палеонтолог, знанственик, палеонтрополог и геолог († 1936.).
- 1881. — Пабло Пицассо, шпањолски сликар († 1973.).
- 1889. — Абел Ганце, француски филмски режисер, продуцент, сценарист и глумац († 1981.).
- 1895. — Анте Ерцеговић, хрватски биолог, свећеник и оцеанолог († 1969.).
- 1904. — Цемал Реşид Реy, турски композитор.
- 1919. — Беате Ухсе, њемачка подузетница.
- 1920. — Анатолиј Григорјевич Јегоров, руски филозоф.
- 1920. — Александар I., грчки краљ.
- 1929. — Петер Руехмкорф, њемачки лиричар.
- 1931. — Анние Гирардот, француска глумица.
- 1946. — Елíас Фигуероа, умировљени чилеански ногометаш.
- 1948. — Душко Новаковић, српски пјесник.
- 1948. — Гленн Типтон, британски гитариста.
- 1960. — Освалдо Рíос, порторикански глумац, пјевач и манекен.
- 1963. — Амир Брка, босанскохерцеговачки писац.
- 1966. — Матија Прскало, хрватска казалишна, телевизијска и филмска глумица.
- 1968. — Весна Томинац Матачић, хрватска глумица.
- 1969. — Олег Саленко, бивши руски ногометаш.
- 1970. — Дамир Мршић, босанскохерцеговачки и турски кошаркаш.
- 1970. — Петер Аертс, умировљени низоземски кицкбоксач у категорији супертешка.
- 1975. — Марио Ковач, хрватски казалишни и филмски редатељ.
- 1976. — Ахмад Ал-Дуки, фудбалер Саудијске Арабије.
- 1977. — Yехонатхан Гатро, израелски певач и глумац.
- 1979. — Мирела Приселац Реми, хрватска пјевачица, текстописац и складатељ.
- 1984. — Катy Перрy, америчка роцк-пјевачица.
- 1984. — Каролина Шпрем, хрватска тенисачица.
- 1985. — Хрвоје Перић, хрватски професионални кошаркаш.
.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1363. — Војислав Војиновић, српски кнез.
- 1400. — Геоффреy Цхауцер, британски пјесник, филозоф, писац, бирократ и дипломат.
- 1478. — Катарина Косача-Котроманић, жена босанског краља Стјепана Томаша и посљедња босанска краљица (* око 1425.).
- 1647. — Евангелиста Торрицелли, италијански математичар и физичар.
- 1760. — Георге II од Велике Британије, краљ Велике Британије и Ирске.
- 1764. — Wиллиам Хогартх, енглески сликар, графичар и теоретичар умјетности (р. 1697.).
- 1806. — Хенрy Кноx, амерички књижар, официр и секретар (р. 1750.).
- 1913. — Фредерицк Ролфе, енглески писац и уметник.
- 1963. — Карл Терцаги, отац механике тла.
- 1973. — Абебе Бикила, етиопски атлетичар. (*1932).
- 1980. — Виргил Фоx, амерички оргуљаш.
- 1993. — Винцент Прице, амерички филмски глумац (* 1911.).
- 1995. — Миљенко Смоје, далматински новинар, кроничар и сатиричар (* 1923.).
- 1997. — Марко Вукобрат Јарић, српски физичар.
- 2002. — Рицхард Харрис, ирски глумац, кантаутор, театараски продуцент, филмски режисер и писац (* 1930.).
- 2010. — Весна Парун, хрватска пјесникиња (* 1922.).
- 2010. — Александар Флакер, хрватски славист и књижевни критичар (* 1924.).
- 2014. — Јацк Бруце, шкотски глазбеник, складатељ и пјевач (* 1943.).
.
Празници
[уреди | уреди извор]- Дан дариватеља крви.
.
Види такође: Годишњи календар - Дневни календар