1979

Ово је чланак о години 1979.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1940-е  1950-е  1960-е  – 1970-е –  1980-е  1990-е  2000-е
Године:	1976 1977 1978 – 1979 – 1980 1981 1982

1979. по календарима

Грегоријански	1979. (MCMLXXIX)
Аб урбе цондита	2732.
Исламски	1399–1400.
Ирански	1357–1358.
Хебрејски	5739–5740.
Бизантски	7487–7488.
Коптски	1695–1696.
Хинду календари
• Викрам Самват	2034–2035.
• Схака Самват	1901–1902.
• Кали Yуга	5080–5081.
Кинески
• Континуално	4615–4616.
• 60 година	Yин Земља Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11979.
Подробније: Календарска ера

Година 1979 (MCMLXXIX) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском календару.

• Међународна година детета (УН).

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - САД преносе дипломатско признање са Републике Кине (Тајван) на Народну Републику Кину.
• 1. 1. - Јура постаје најмлађи кантон Швајцарске, издвајањем из Берна.
• 1. 1. - Француски Пеугеот преузима компаније Цхрyслер Еуропе и Симца.
• 3. 1. - На Другом програму ТВ Београд емитована прва "Београдска хроника".
• 4. 1. - Схапоур Бакхтиар, опозициона фигура, постављен за председника иранске царске владе, због чега је избачен из Националног фронта.
• 7. 1. - Вијетнамске снаге и камбоџански побуњеници улазе у главни град Кампучије Пхном Пенх и формално руше режим Црвених Кмера, који се повлаче према тајландској граници.
• 8. 1. - Проглашена Народна Република Кампучија, под вијетнамским окриљем, без међународног признања (режим траје до 1993, од 1989. под именом Држава Камбоџа). Дезорганизација у земљи води до глади.
• 8. 1. - Експлозија француског танкера Бетелгеусе на југу Ирске, 50 погинулих.
• 9. 1. - Основан Фонд "Никола Тесла" за подстицај научном стваралаштву.
• 9. 1. - Концерт "Музика за УНИЦЕФ" у Генералној скупштини УН, домаћини Бее Геес, АББА представила нову песму "Цхиqуитита".
• 9. 1. - Представници Чилеа и Аргентине потписали Акт из Монтевидеа којим захтевају папино посредовање у спору око Беагловог пролаза.
• 13. 1. - Двојица Хрвата у Чикагу поново осуђена за упад у западнонемачки конзулат у том граду прошлог августа.
• јануар - фебруар - "Зима незадовољства" у Великој Британији - бројни штрајкови против замрзавања плата у борби против инфлације, а такође и оштра зима.
• 16. 1. - Иранска револуција: шах Мохаммед Реза Пахлави напустио земљу са породицом.
• 16. 1. - ББЦ приказао прву од 13 епизода природњачке ТВ серије Лифе он Еартх са Давидом Аттенбороугхом. Чувен је његов сусрет са планинском горилом у 12. епизоди (3. 4.).
• 20. 1. - Основана фирма Косовоуниверзум, званични почетак пословних активности Браће Карић.
• 22 - 26. 1. - Америчка ТВ серија "Холокауст" је приказана у Западној Немачкој, изазива велику пажњу.
• 29. 1. - Бренда Анн Спенцер пуцала на школу у Сан Диегу, Калифорнија, убила двоје и ранила осморо; објашњење: "Не волим понедељке" (инспирација за песму I Дон'т Лике Мондаyс ирског бенда Тхе Боомтоwн Ратс-а).
• 28. 1. - 5. 2. - Денг Xиаопинг у посети САД, прва посета лидера НР Кине тој земљи.
• 30. 1. - Вариг Флигхт 967: бразилски теретни авион са шест чланова посаде нестао над Пацификом (капетан је преживео пад авиона 1973).

Фебруар/Вељача

Хомеинијев повратак

• 1. 2. - Ајатолах Рухолах Хомеини се враћа у Иран после 14 година прогонства, дочекује га огромна одушевљена маса (→ Декада Фаџра).
• 1 - 12. 2. - Тито на блискоисточној турнеји: Кувајт, Ирак, Сирија, Јордан.
• 2. 2. - Умро Сид Вициоус (21).
• 4. 2. - Хомеини именује Мехдија Базаргана за премијера, противно Бахтијару (до новембра).
• 4. 2. - На Првом програму ТВ Београд је почело емитовање дечје цртане серије "Микијева радионица" (в. Мицкеy Моусе), прва епизода која се емитовала је "Борба с биковима". У тадашњем листу "Борба" се цртани писао "Дружина Мики Мауса".
• 5. 2. - Збачен председник Народне Републике Конго Јоацхим Yхомби-Опанго, следи Денис Сассоу Нгуессо (1979-92. и 1997-...).
• 6. 2. - Адвокат Јован Баровић, бранитељ дисидената, погинуо у судару са камионом близу Београда.
• 9. 2. - У ваздухопловној бази код Техерана долази до побуне про-Хомеинијевих техничара, затим долази и до уличних борби.
• 9. 2. - Пуковник Цхадли Бендједид је нови председник Алжира (до 1992), подржава економску либерализацију.
• 9. 2. - У Литхгоw близу Сиднеyа ухапшена тројица Хрвата, у кући у којој је нађен и експлозив.
• 10. 2. - Умро Едвард Кардељ, члан председништава СФРЈ и ЦК СКЈ (у државном председништву га замењује Сергеј Краигхер).
• 11. 2. (22. бахман 1357. по и.к.) - Иранска револуција: након што се војска повукла у базе, револуционари заузимају све пунктове, премијер Бакхтиар бежи из земље - Хомеини преузима власт.

† Едвард Кардељ

• 12. 2. - Први грађански рат у Чаду: премијер Хиссèне Хабрé покушао да збаци председника Фéлиxа Маллоума.
• 12 - 23. 2. - У Женеви одржана прва Светска конференција о клими.
• 14. 2. - Исламски екстремисти киднаповали у Кабулу америчког амбасадора Адолпха Дубса - погинуо у пуцњави са полицијом.
• 15. 2. - Експлозија гаса у једној варшавској банци, 49 мртвих.
• 15. 2. - Касно увече, прво стрељање на крову школе Рефах у Техерану: бивши шеф тајне службе САВАК, шеф градске полиције и један генерал.
• фебруар - Афганистан: из Нуристана, који је у племенској побуни од прошлог јула, избачене су владине снаге. У борби су учествовали и неки исламски интелектуалци, нпр. Ахмад Схах Массоуд.
• 17. 2. - Кинеско-вијетнамски рат почиње кинеским упадом на север Вијетнама.
• 18. 2. - У Сахари, у јужном Алжиру, током пола сата пада снег.
• 20. 2. - Пресуда Цассис де Дијон: прописи којима се практично ограничава увоз робе су незаконити, тј. противни европским уговорима (→ Право Европске уније).
• 22. 2. - Света Луција независна од Велике Британије.
• 27. 2. - Књига-бомба упућена католичком свештенику Тимотхyју Мајићу из хрватских новина "Даница" у Милwаукееју, повређен детектив.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Кувајтски торњеви отворени за јавност (грађевинске радове извео београдски Енергопројект).
• 1. 3. - Избори у Шпанији, први након доношења новог устава: слични резултати као 1977, владајућа Унија демократског центра има релативну већину, социјалисти други.
• 1. 3. - Референдум о увођењу шкотске скупштине - већина је "за" али испод цензуса од 40% укупног електората - ово ће бити повод за изгласавање неповерења британској влади. Истовремено, Велс гласа против засебне скупштине (→ 1997).
• 5. 3. - Свемирска летјелица Воyагер 1 у најближем пролазу поред Јупитера, послала је прве снимке Јупитерових прстенова. Откривени су и сателити Метида и Теба, у јулу и Адрастеја.

Јупитер са Воyагера 1

• 5. 3. - Забележен највећи магнетарски догађај (меки гама репетитор).
• 8. 3. - Пхилипс приказао компакт диск.
• 13. 3. - Европски монетарни систем ступа на снагу - спречавање великих флуктуација у валутном курсу ("змија у тунелу"), уведена обрачунска јединица ЕЦУ.
• 13. 3. - Пуч Мориса Бишопа на Гренади, марксистичка влада траје до америчке инвазије 1983.
• 14. 3. - У судару грчког аутобуса и југословенског камиона у Грчкој близу југословенске границе, погинуло 30 људи.
• 14. 3. - Приказан филм "Коса".
• 14. 3. - Украдени кинески авион Хаwкер Сидделеy Тридент пао на фабрику у Пекингу, 44 мртвих.

компакт диск

• 15. 3. - Генерал Јоãо Фигуеиредо нови председник Бразила (до 1985), последњи из војног режима.
• 15 - 20. 3. - Хератска побуна народа и дела војске против власти ДР Афганистана, убијено и неколико совјетских саветника. До јесени, у побуни су и централни делови земље.
• 16. 3. - Приказан филм Тхе Цхина Сyндроме о ТВ репортерки која открива заташкавање проблема сигурности у нуклеарној електрани.
• 16. 3. - Окончан Кинеско-вијетнамски рат, обе стране тврде да су победиле.
• 17. 3. - Извршни савет Београда закључио да цене квадрата стана буду 15.000 до 17.500 динара.
• 22. 3. - Седница Председништва СФРЈ и Председништва ЦК СКЈ у Игалу.
• 25. 3. - Прихваћен предлог Народне банке Југославије да се изда ковани новац од 25 пара, јер се петопарац губи из оптицаја.

Садат, Картер и Бегин

• 26. 3. - Испред Беле куће потписан Египатско-израелски мировни споразум (Садат и Бегин).
• 27. 3. - Совјетска пловила стигла у вијетнамску базу Цам Ранх (до 2002).
• 28. 3. - Лабуристичка британска влада Јима Цаллагхана изгубила поверење у парламенту са 311 према 310 гласова - превремени избори 3. 5..
• 28. 3. - Инцидент на острву Три Миље: несрећа у нуклеарној електрани у Пенсyлванији довела до опсежног радијацијског зрачења.
• 30. 3. - Британски политичар Аиреy Неаве погинуо од бомбе коју је Ирска национална ослободилачка армија поставила под његов ауто на паркингу Палате Wестминстер (теорије завере тврде другачије).
• 31. 3. - Британски разарач "Лондон" испловио из луке у Ла Валети, чиме су окончане војне везе Велике Британије и Малте, успостављене 181. годину раније.
• 31. 3. - Песма Евровизије у Јерусалиму, поново победио Израел; Југославија није учествовала, нити је преносила, из политичких разлога.
• март - Хрватски националисти се изјаснили кривим у вези отмице авиона 1976 (в. ТWА Флигхт 355).

Април/Травањ

• март/април - Кампања против дисидентске активности у СФРЈ, Милован Ђилас упозорен 21. 3. да ће бити предузете "најенергичније мере".
• април, почетком - ЦК СКЈ донео закључке о спровођењу Титове иницијативе од прошлог новембра, о доследнијем остваривању начела колективног рада, одлучивања и одго­ворности, у свим органима и организацијама и на свим нивоима — од ко­муне до Федерације; следе седнице конференција свих друштвено-политичких орга­низација (Социјалистички савези, Синдикат, Савези социјалистичке омладине и Савези бораца), уведен једногодишњи мандат за њихове председнике; у складу с тим већ почиње рад на измени Устава.
• 1. 4. - Проглашена Исламска Република Иран, након дводневног референдума у коме је наводно 99% гласача било "за".
• 2. 4. - Пропуст антракса из војног објекта у Свердловску, СССР, број мртвих се процењује на стотинак.
• 2. 4. - Затварањем британске војне базе, Малта стекла пуну независност чиме је окончано готово 80 година дуго британско присуство на том острву.
• 3. 4. - Звонко Бушић и још троје, осуђени прошле године у САД на доживотни затвор због отмице авиона 1976, добили право на помиловање после 31. 12..
• 4. 4. - У Пакистану погубљен бивши предсједник Владе Зулфикар Али Буто који је свргнут војним ударом 1977. године.
• 5. 4. - КК Босна постала првак Европе у Греноблу.
• 7. 4. - Погубљен/убијен бивши ирански премијер Амир-Аббас Ховеyда.
• 9. 4. - 51. додјела Осцара: најбољи филм је "Ловац на јелене", укупно пет награда од девет номинација.
• 10. 4. - У САД потписан Закон о односима са Тајваном.
• 10. 4. - Крај Угандско-танзанијског рата: танзанијске трупе окупирале главни град Уганде, диктатор Иди Амин бјежи у Либију па Саудијску Арабију.

Земљотрес у Црној Гори

• 15. 4. - Јак земљотрес на црногорском приморју - људске жртве и разарања, нарочито у Будви. У Црној Гори 101 погинули, у Албанији 35.
• април - Разне побуне у Ирану (Кузестан, Курди...).
• 17 - 19. 4. - Хапшења и убиство око 100 ђака у Централноафричком Царству који су протестовали због обавезног ношења скупих униформи.
• 18. 4. - Саад Хаддад прогласио Слободну Либанску Државу на југу Либана уз помоћ Израела (непризната држава нестаје заједно с њим 1984).
• 19. 4. - Прослава 60. годишњице СКЈ у београдском центру "Сава".
• 19. 4. - Штампан први број обновљеног листа за децу "Невен".
• 19. 4. - Аустријанац Андреас Михавецз преживео 18 дана без воде и хране, након што су га полицајци заборавили у ћелији.
• 20. 4. - Америчког председника Цартера напао мочварни зец у родном граду Плаинс, Георгиа (објављено 29. 8.).
• 23. 4. - 23. 5. - Студентски протести у Непалу у којима има и мртвих, краљ Бирендра најављује референдум о увођењу вишепартијског система (одржан 1980).
• 29. 4. - Орсон Велс на ручку код председника Тита (снима се филм "Тајна Николе Тесле").

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Данска даје самоуправу Гренланду.

Маргарет Тхатцхер, премијер УК 1979-90

• 3. 5. - Генерални избори у V. Британији: убедљива победа конзервативаца на челу са Маргарет Тхатцхер, 339 према 262 мандата за лабуристе. Слоган конзервативаца је био Лабоур Исн'т Wоркинг. Партија остаје на власти до 1997.
• 5. 5. - Основана Иранска револуционарна гарда (Пасдаран-е Енqелаб).
• 6. 5. - Избори у Аустрији, социјалдемократи канцелара Бруна Креиског појачавају већину.
• 8. 5. - Пожар у манцхестерској робној кући Wоолwортхс, десет мртвих.
• 9. 5. - Финале купа УЕФА у Београду: ФК Црвена Звезда - Борусија Менхенгладбах 1:1.
• 10. 5. - Самоуправа за Федералне Државе Микронезије под суверенитетом САД (независност од 1986).
• 10. 5. - У Кану приказан филм Апоцалyпсе Ноw.
• 12. 5. - Још један јак потрес у Црној Гори, забележена штета у Котору.
• 15. 5. - На седници оба већа Скупштине СФРЈ изабрано Предсједништво, заправо потврђен стари састав: поред Тита ту су Лазар Колишевски (потпредседник), Цвијетин Мијатовић, Сергеј Краигхер, Петар Стамболић, Владимир Бакарић, Видоје Жарковић, Стеван Дороњски и Фадил Хоxха. Душан Драгосавац генерални секретар партијског председништва уместо Станета Доланца.
• 16 - 21. 5. - Тито у посети СССР.
• 20. 5. - Генерални секретар Шпанске социјалистичке радничке партије Фелипе Гонзáлез даје оставку јер се партија не жели одрећи марксизма.
• 21. 5. - Дан Wхите, убица Георгеа Мосцонеа и Харвеyја Милка, осуђен на само седам година (→ Тwинкие обрана), што доводи до нереда Wхитеове ноћи од стране геј заједнице у Сан Францисцу.
• 21 - 28. 5. - Елтон Јохн наступа у Лењинграду и Москви - прва западна рок звезда у СССР.
• 23. 5. - У реваншу финала купа УЕФА, Борусија побеђује Црвену Звезду са 1:0 и узима трофеј (опроштај Берти Вогтса од играчке каријере).
• 23. 5. - У Лос Ангелесу двојица националистичких Хрвата погинула од бомбе у камиону, претпоставља се да је била намењена другим Хрватима, метама претњи и изнуде.
• 24. 5. - Поп Стојиљко Кајевић, Никола Каваја и још двојица Срба осуђени у Чикагу за заверу за убиство југословенских дипломата у том граду 1975 (Каваја је на слободи уз кауцију до изрицања пресуде).
• 24. 5. - Дневник ТВ Београд има нову шпицу са тачкастим глобусом (до 1992, нове варијанте 1998-2000, 2010-2022 и од 2022).
• 25. 5. - Лет Америцан Аирлинес 191: најгора авио-несрећа у историји САД, 273 погинулих у паду авиона DC-10 непосредно по полетању са чикашког аеродрома. Ова несрећа, и она следећег новембра, руше репутацију DC-10, мада проблем није био у авиону.
• 25. 5. - Шестогодишњи Етан Патз нестао на Менхетну - из овога ће настати покрет за несталу децу (први лик на тетрапаку за млеко).
• 25. 5. - Приказан први филм Алиен.
• 26. 5. - Израелци вратили синајски град Ариш Египту (етапно повлачење са полуострва траје до 1982).
• 28. 5. - Потписан уговор о приступању Грчке Европској економској заједници (ступа на снагу 1. јануара 1981).

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Послије деведесет година укинута владавина бијеле мањине у Родезији - први црни премијер је Абел Музореwа, држава се привремено зове Зимбабwе Рходесиа (до децембра).
• 2. 6. - Папа Иван Павао II. стигао у посјету родној Пољској, први посјет једног папе некој комунистичкој земљи ("девет дана који су промијенили свијет").
• 2. 6. - У Лос Ангелесу донесен закон о гаy правима (или 8. 7.).
• 3. 6. - Избори у Италији, комунисти и даље јаки други али изгубили 33 места.
• 3. 6. - Избој нафтног извора Иxтоц I у Мексичком заливу, истичу стотине милиона галона нафте (најтежи инцидент до 2010).
• 4. 6. - Генерал и шеф државе Гане Фред Акуффо збачен војним ударом - на власт први пут долази зракопловни сатник Јеррy Раwлингс (шеф државе одн. предсједник 1979. и 1981-2001); касније током месеца стрељана тројица ранијих војних шефова државе: Ацхеампонг, Африфа и Акуффо.
• 7. 6. - Први директни избори за Европски парламент у тада 9-чланој ЕЗ.
• 8. 6. - Од 11 чланова Савета за народну одбрану СФРЈ, шест су генерали; у савезном Савету за заштиту уставног поретка су двојица генерала од осам чланова (оцењено као пораст утицаја војске у Југославији).
• 11. 6. - Брyан Аллен прелетео Ла Манцхе летелицом на људски погон Госсамер Албатросс (прибл. "паучинасти албатрос").
• 15. 6. - Објављено да је ген. Иван Мишковић постављен за председника Савета за цивилну заштиту (био склоњен 1973).
• јун - МцДоналд'с увео Хаппy Меал за децу.
• 16. 6. - Исламистичка побуна у Сирији — Масакр у алепској артиљеријској школи: припадници Муслиманског братства убили између 50 и 83 алавитска кадета.
• 18. 6. - Бечки самит: САД и СССР (Картер и Брежњев) потписују споразум САЛТ II о ограничењу стратешког наоружања (америчка десница критикује споразум, Сенат га није ратификовао због инвазије на Афганистан).
• 18/19. 6. - Теретни воз са три локомотиве и 30 вагона пао у провалију код Титограда, погинула тројица машиновођа.
• 20. 6. - Српски емигрант Никола Каваја отео авион у САД, тражио пуштање оца Стојиљка Кајевића, замишљао да обруши авион на "ЦК" у Београду и убије Тита.
• 20. 6. - Војник никарагванске националне гарде убио америчког новинара АБЦ-а Билла Стеwарта и његовог преводиоца - револт према Сомозином режиму у САД.
• 25. 6. - Командант НАТО-а Алеxандер Хаиг преживео у Белгији напад Фракције Црвене Армије.

Јул/Јули/Српањ

Оригинални Сонy-јев Wалкман

• 1. 7. - Сонy-јев Wалкман ушао у продају у Јапану.
• 1. 7. - У Шведској забрањено телесно кажњавање деце у кући.
• 3. 7. - Операција Циклон: амерички председник Јиммy Цартер одобрава финансирање антикомунистичке гериле, муџахедина, у афганском грађанском рату (прво се шаље комуникациона опрема).
• 7. 7. - НР Кина добија статус најповлашћеније нације од САД.
• 9. 7. - Референдумом одобрен устав Палауа - оточје, дио Старатељског подручја Пацифичких Отока, нису се жељела прикључити Федеративним Државама Микронезије нити Маршаловим Отоцима.
• 11. 7. - Америчка свемирска станица Скyлаб пала близу Пертха, Аустралија (била је празна од 1974).
• 12. 7. - Кирибати (/Кирибас/) стичу независност од Уједињеног Краљевства (Гилбертови, Линијски, Пхоениx отоци и оток Банаба).
• 12. 7. - Пожар у хотелу Цорона де Арагóн у Зарагози, Шпањолска, преко 80 мртвих - званично несрећа, али сумња се на ЕТА-у.
• 12. 7. - Дисцо Демолитион Нигхт у Чикагу.
• 12. 7. - У Њујорку убијен мафијаш Цармине Галанте, глава фамилије Бонанно.

Садам Хусеин, председник Ирака 1979-2003.

• 16. 7. - Председник Ирака Ахмед Хассан ал-Бакр даје оставку, наслеђује га потпредседник Садам Хусеин (до 2003); убрзо врши крваву чистку на врху власти.
• 17. 7. - Прво заседање Европског парламента, први говор држи привремена председавајућа Лоуисе Wеисс, стара активисткиња за женска права.

Застава Сандинистичког фронта националног ослобођења

• 19. 7. - Никарагванска револуција: Сандинисти преузимају власт у Никарагви, два дана након бекства диктатора Анастасија Сомосе из земље (породица Сомоза је владала од 1936.); земља је у рушевинама од рата и земљотреса из 1972.
• 19. 7. - Два грчка танкера, Атлантиц Емпресс и Аегеан Цаптаин, се сударила поред Тобага у Карибима - 27 мртвих у пожару и велика количина изливене нафте.
• 19. 7. - Маритза Саyалеро је прва Мисс Универсе из Венецуеле; када су новинари и остале такмичарке похрлили њеном трону бина се срушила.
• 21. 7. - Доминација Дисцо музике: седам од десет највиших позиција на Биллбоард Хот 100.
• 26. 7. - 2. 8. - 26. Пулски филмски фестивал: Велика златна арена за филм "Трофеј".
• 27. 7. - АЦ/DC издали шести албум, Хигхwаy то Хелл, последњи са Боном Сцоттом.

Август/Аугуст/Коловоз

• 3. 8. - Теодоро Обианг Нгуема Мбасого збацио у крвавом војном удару свог бруталног стрица Ф. M. Нгуему и постао председник Екваторијалне Гвинеје (Ф. M. Нгуема погубљен 29. 9., а Теодоро је 2016. још увек на власти).
• 4. 8. - Замрзнуте цене индустријских производа у СФРЈ, како би се обуздала инфлација, што ће изазвати несташице најесен (део цена ће бити либерализован новембра 1980).
• 5. 8. - Западносахарски фронт Полисарио склопио мир са Мауританијом која се повлачи из територије (→ Тирис ал-Гхарбиyyа), али Мароканци убрзо улазе.
• 8. 8. - Председник сената Wáлтер Гуевара постаје председник Боливије, након што на јунским изборима нико није добио апсолутну већину, а Конгрес није могао донети одлуку.
• 8. 8. - Комитет Сената САД износи да пет страних земаља има шпијунске мреже за надзор својих држављана у САД: Чиле, Филипини, Тајван, Југославија и (бивши) царски Иран.
• 10. 8. - Мицхаел Јацксон издао албум Офф тхе Wалл.
• 10. 8. - Повратак цивилне власти у Еквадору, Јаиме Ролдóс Агуилера је нови председник (до 1981), подржава људска права.
• 11. 8. - Пукла брана Мацхцху-2 у индијској држави Гуџарат, процене броја мртвих од 1.800 до 25.000.

Пионеер 11 и Сатурн (уметничка визија)

• 13. 8. - Немачки брод Цап Анамур стиже у Јужнокинеско море где ће у наредних седам година спасити 11.300 вијетнамских избеглица (Боат пеопле).
• 15. 8. - Аутобус слетео у провалију код Новог Сада након судара са камионом, 14 погинулих.
• 17. 8. - Монтy Пyтхон'с Лифе оф Бриан приказан у САД, у новембру у УК.
• 20. 8. - Курдска побуна у Ирану: три дана након што је Хомеини објавио џихад против Курда, Иранска армија започиње опсаду Махабада, који пада 3. септембра.
• 27. 8. - ИРА убила Лорда Маунтбатена и још четворо на бродици; истог дана у заседи убијено 18 британских војника.
• 28. 8. - У Бразилу амнестирани политички затвореници осуђени 1961-78.
• август - Београдски фантом: Влада Васиљевић током десет ноћи јури улицама украденим белим Порсцхеом 911, пред многобројном "публиком".
• август/септембар - Ураган Давид погађа Карибе, нарочито Доминику (29. 8., 56 мртвих) и Доминиканску Републику (31. 8., 2.000 мртвих).

Септембар/Рујан

Градски стадион у Пољуду

• 30. 8. - 9. 9. - Титово путовање у Хавану на Конференцију Несврстаних: инсистира на независности Покрета од оба блока.
• 1. 9. - Пионеер 11 постаје прва свемирска летјелица која је стигла до Сатурна.
• 2. 9. - Јубилејски покрет "Тринаест стољећа кршћанства у Хрвата" и Бранимирова година: око 200.000 вјерника у Нину, представљен Хрватски завјетни криж.
• 7. 9. - У САД покренут кабловски спортски канал ЕСПН (Ентертаинмент анд Спортс Программинг Нетwорк).
• 9. 9. - Светско првенство у веслању на Бледском језеру.
• 10. 9. - Умро председник НР Анголе Агостинхо Нето, следи Јосé Едуардо дос Сантос (до 2017); у земљи је грађански рат.
• 10. 9. - У Марyсвилле, Охио почела с радом Хондина фабрика мотоцикала, први погон јапанске аутомобилске индустрије у САД (затворен 2009).
• 13. 9. - Теретни воз се код Сталаћа забио у експресни воз Београд - Скопље, погинуло 61.
• 13. 9. - У Јужној Африци проглашена независност "бантустана" Венда - без међународног признања, укинута 1994.
• 14. 9. - Сукоб на челу ДР Афганистана: након оружаног сукоба, Хафизуллах Амин наредио убиство Нур Мухаммад Таракија.
• 15 - 19. 9. - VIII. Медитеранске игре се одржавају у Сплиту. Борут Петрич освојио три златне и две сребрне медаље. За потребе игара је направљен Градски стадион у Пољуду.
• септембар - Милован Ђилас, Михајло Михајлов и др. покренули први југословенски самиздат "Часовник", који је одмах забрањен, а Ђилас је следећег месеца осуђен на новчану казну; уредник Драгољуб Игњатовић је добио 30 дана затвора.
• септембар - Шпанска социјалистичка радничка партија се на ванредном конгресу ипак одриче марксизма, Фелипе Гонзáлез је поново генерални секретар.

Спомен комплекс Кадињача

• 16. 9. - Две породице побегле балоном из Источне Немачке.
• 16. 9. - Објављен сингл Раппер'с Делигхт за који се мисли да је представио хип хоп масама.
• 21. 9. - Операција Баррацуда: Централноафрички цар Бокасса збачен уз помоћ француских падобранаца, Давид Дацко се враћа на власт и проглашава обнову републике.
• 22. 9. - На београдском стадиону ЈНА одржан велики концерт "Роцк спектакл '79.", свирали Бијело дугме и још преко 20 извођача (Прљаво казалиште, YУ Група, Парни ваљак, ...).
• 22. 9. - Примећен Јужноатлантски бљесак код острва Буве, можда нуклеарна проба.
• 23. 9. - Откривен Спомен комплекс Кадињача.
• 24. 9. - Хилла Лиманн нови шеф државе Гане (до 1981).

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Друга нигеријска република установљена повратком власти из војних у цивилне руке - након Олусегуна Обасања, председник је Схеху Схагари (до 1983).
• 2 - 5. 10. - 34. годишња Скупштина Међународне банке за обнову и развој и Међународног монетарног фонда се одржава у Београду.
• 4. 10. - Земљотрес у Сарајеву, материјална штета.
• 6. 10. - У Прокупљу рођени близанци са двадесет дана размака, 16. септембра и 6. октобра.
• 12. 10. - Тајфун Тип је најјачи забележени на Пацифику.
• 14. 10. - Лидери Анголе, Замбије и Заира потписали споразум о ненападању.
• 14. 10. - Национални марш на Wасхингтон за геј и лезбијска права, између 75 и 125 хиљада учесника.
• 15. 10. - Војни удар у Ел Салвадору, оборен генерал Царлос Хумберто Ромеро али умерена војно-цивилна Револуционарна владина хунта не може контролисати војску, тако да долази до Салвадорског грађанског рата (до 1992).
• 15. 10. - Црни понедељак на Малти: након покушаја атентата на премијера Дома Минтоффа, присталице његове лабуристичке партије демолирале просторије Прогресс Пресса, издавача новина Тхе Тиме.
• 16. 10. - Клизиште на аеродрому изазвало цунами у француској Ници, 23 погинулих.
• 16 - 18. 10. - Председник Тито у посети Косову: Приштина, Призрен, Ђаковица, Пећ.

Нови железнички мост (Београд)

• 22. 10. - Збаченом иранском шаху дозвољен улазак у САД из здравствених разлога (напустиће земљу већ 15. 12.).
• 22. 10. - Осуђена шесторица чехословачких дисидената, међу којима Вáцлав Хавел и Јиří Диенстбиер; Хавел је ухапшен прошлог маја, пише "Писма Олги".
• 23. 10. - Стеван Дороњски нови председавајући Председништва ЦК СКЈ (до 1980).
• 25. 10. - На референдуму подржани Статут о аутономији Каталоније (нови донешен 2006), као и Баскије - ступају на снагу у децембру.
• 25. 10. - СССР и Јужни Јемен потписали уговор о пријатељству.
• 25. 10. - Немачкој војсци је испоручен први серијски произведен тенк Леопард 2 (ови тенкови ће први пут бити употребљени у мировним мисијама у Босни и на Косову).
• 26. 10. - Ауторитарни председник Јужне Кореје Парк Цхунг-хее убијен од стране Ким Јае-гyуа, шефа обавештајне агенције КЦИА.
• 27. 10. - Свети Винцент и Гренадини независни од УК.

Новембар/Студени

• 1. 11. - Ирански ајатолах Хомеини позива на демонстрације и нападе на америчке и израелске интересе.
• 1. 11. - Боливијски генерал Алберто Натусцх збацује председника Гуевару крвавим пучем, али суочен је с превеликим отпором.
• 2. 12. - У Паризу убијен гангстер Јацqуес Месрине.
• 2 - 4. 11. - Титова посета Румунији, његово последње инострано путовање.
• 3. 11. - У Греенсборо, Нортх Царолина, током митинга "Смрт Клану" убијена петорица комуниста од стране Ку Клуx Клана и неонациста.

Иранска талачка криза - студенти улазе у амбасаду САД

• 4. 11. - Иранска талачка криза почиње: 3.000 радикала заузима америчку амбасаду у Техерану и заробљава 90 људи, од којих 53-оје Американаца - траже изручење Шаха из САД (криза траје до јануара 1981).
• 6. 11. - Усвојено да ће Тајван учествовати на спортским такмичењима под називом Кинески Таипеи.
• 9. 11. - Погрешна нуклеарна узбуна у НОРАД-у.
• 10. 11. - Воз од 106 вагона са експлозивом и отровним хемикалијама зглајзао у Миссиссауга (Онтарио), због чега је евакуисано 200.000 људи.
• 13. 11. - Роналд Реаган објављује да ће се догодине кандидовати за председника САД.
• 13. 11. - Лондонски Тхе Тимес поново излази након више од 11 месеци штрајка.
• 15. 11. - Премијерка Тхатцхер објавила да је Антхонy Блунт био "четврти човек" Кембричког шпијунског круга.
• новембар - Сиријске власти ухапсиле алепског шејха Заина ал-Дин Кхаираллу, у граду долази до таласа демонстрација, штрајкова и напада на канцеларије партије Баас.
• 16. 11. - Председница доњег дома боливијског конгреса Лидиа Гуеилер Тејада постаје прелазна председница (до следећег јула).
• 16. 11. - Отворена прва линија Букурештанског метроа.
• 19. 11. - Ајатолах Рухолах Хомеини заповиједа ослобођење 13 талаца - жена и црнаца - заточених у америчкој амбасади у Техерану.
• 20. 11. - Заузеће Велике џамије: првог дана исламске 1400. године, милитанти на челу са Јухаyман ал-Отаибијем заузели Велику џамију у Меки.
• 20. 11. - Отворен Исламски центар у Бечу, са првом џамијом у Аустрији.
• 21. 11. - Након што је Хомеини рекао да су Американци заузели Велику џамију, бесна гомила запалила америчку амбасаду у Исламабаду, Пакистан.
• 26. 11. - ПИА Флигхт 740: пакистански авион пао након полетања код Џеде у Сауди Арабији, 156 мртвих.
• 26. 11. - Qатифска побуна шиита и левичара у Сауди Арабији - разбијена 3. децембра.
• 28. 11. - Аир Неw Зеаланд Флигхт 901: новозеландски авион "DC-10" ударио у планину Еребус на Антарктику, што није преживио нико од 257 путника и чланова посаде.
• 29 - 30. 11. - Папа Иван Павао II. у посети цариградском патријарху Атенагори.
• 30. 11. - Издат албум Тхе Wалл групе Пинк Флоyд.

Децембар/Просинац

• децембар - Изложба Миће Поповића изазива оштре реакције државних медија.
• 2. 12. - Избори у Португалу: апсолутна већина за Демократску алијансу, коалицију десног центра; премијер од јануара је Францисцо де Сá Царнеиро.
• 3. 12. - Наводно 99,5% гласача у Ирану за нови исламски устав.

Споменик Карађорђу на београдском Врачару

• 3. 12. - У гужви на концерту Тхе Wхо у Цинциннатију страдало 11 особа.
• 4. 12. - Окончана опсада Велике џамије, погинуло 127 припадника снага реда и 250 милитаната (наредног месеца их погубљено 68, укључујући вођу).
• 4. 12. - "Хрватски борци за слободу" извели експлозију испред путничке агенције Рудењак Оверсеас Травел у Qуеенсу.
• 6. 12. - Премијера Стар Трек: Тхе Мотион Пицтуре у Смитхсониану.
• 6. 12. - "Пекиншко пролеће": уклоњен "Зид демократије".
• 8. 12. - Мате Парлов и Марвин Цамел боксали неријешено у Сплиту за титулу (сматра се неправедним према Цамелу).
• 9. 12. - Потврђено искорењивање богиња на планети.
• 12. 12. - Откривен споменик Карађорђу на београдском Врачару.
• 12. 12. - НАТО-ова одлука двоструког колосека: са Варшавским пактом ће се преговарати о ограничењу наоружања средњег и прелазног домета, у противном ће у Западној Европи бити постављено још таквог оружја.

Пријем делегације ЈНА код председника Тита

• 12. 12. - Војни удар у Јужној Кореји, "Пуч 12. децембра": само шест дана након што је Цхои Кyу-хах потврђен као председник, долази до сукоба међу генералима, Цхун Доо-хwан преузима контролу над војском и земљом (председник 1980-88).
• 12. 12. - Непризната држава Зимбабве Родезија се привремено враћа под британску контролу под именом Јужна Родезија да би следећег априла настала независна Република Зимбабве (Споразум из Ланцастер Хоусеа потписан 21. 12. - крај Родезијског грађанског рата).
• 12. 12. - Јак земљотрес на граници Колумбије и Еквадора, 300-600 мртвих.
• 14. 12. - Основана Војвођанска академија наука и уметности.
• 14. 12. - Још један потрес у Црној Гори.
• 18. 12. - Генерална скупштина УН усвојила Конвенцију о елиминацији свих облика дискриминације жена (ступа на снагу 1981).
• 21. 12. - Председник Тито примио у Карађорђеву делегацију ЈНА поводом Дана армије - последњи састанак председника Тита са врхом ЈНА.
• 23. 12. - Клеин Маттерхорн (3883 м) највише је место у Европи до ког се стиже жичаром.

Афганско-совјетски рат - совјетска инвазија

• 24. 12. - Почетак Афганско-совјетског рата. Совјетске трупе ушле у Афганистан, у првој војној интервенцији СССР-а ван Варшавског пакта. Ово је крај детанта две суперсиле.
• 24. 12. - Лансирана прва еуропска ракета Ариане.
• 25. 12. - Писац Оскар Давичо кажњен новчано јер је за покојног Велибора Глигорића рекао да је "полуписмен" и да има "две леве ноге".
• 27. 12. - Операција Шторм-333: совјетски специјалци убили афганског шефа државе Хафизуллах Амина, постављен Бабрак Кармал.
• 28. 12. - Почиње примирје у Јужној Родезији.
• крајем године - Мере штедње нафте у СФРЈ због Нафног шока - вожња пар-непар.

Кроз годину

• Почетак виднијег опадања југословенске економије (ове године трговински дефицит 6,4 млрд. долара и дефицит платног биланса 3,4 милијарде, инфлација 30%) - од страних фактора: Нафтни шок 1979 (рачун за нафту 3,5 млрд. долара, пет пута више него 1975) и светска рецесија; домаћи узроци: Средњорочни план економског развоја 1976-80 с великом инвестиционом потрошњом, што са дефицитом платног биланса изазива скок задужености са 5,8 на 15 млрд. долара.
• У СФРЈ 2,4 милиона захтева за пасош, одбијено 26.000, од чега 2.350 због "јавне безбедности" (Југословени остварили 24 милиона прелазака границе).
• Даворин Савник дизајнирао "Искрин" телефон ЕТА 80.
• Опширан чланак о Загребу у НYТ.
• Први сингл групе Азра (Балкан / А шта да радим).
• Настала група Хаустор.
• Гари Каспаров победио на свом првом међународном турниру, у Бањој Луци.
• Случај "Биг Бен" у Загребу - управа тог клуба одлучила удаљити "хашомане" - часопис "Полет" индиректно позвао на демонстрације против клуба (без преседана) [1] Архивирано 2010-05-27 на Wаyбацк Мацхине-у.
• Завршен рад на издавању сабраних дела Маркса, Енгелса и Лењина (приредио Институт за међународни раднички покрет, издала београдска Просвета).
• У Кини уведена Политика једног детета (од 2016. два детета).
• ВисиЦалц је први комерцијални програм за спреадсхеет (табеларна израчунавања), од ове године се продаје и текстуални процесор WордСтар.
• Први пут додељена Притзкерова награда за архитектуру.
• Врхунац производње нафте по глави становника: 5,5 барела годишње, касније око 4,5.

1979. у темама

• Телевизија. ТВ серије: "Вага за тачно мерење" (ТВ Београд, 1975-79), "Доброчинитељи", "Осма офанзива" (ТВ Београд и Сарајево), "Полетарац", "Сећам се", "Слом", "Срећна породица" (ТВ Београд); "Анно домини 1573", "Ђавоље сјеме", "Призори из обитељског живота", "Свјетионик" (ТВ Загреб); "Тале" (сним. 1977), "Дјетињство младости" (ТВ Сарајево).
• Неки домаћи филмови: "Национална класа", "Јована Лукина", "Радио Вихор зове Анђелију", "Партизанска ескадрила", "Човјек кога треба убити" (→ Категорија:Филмови 1979.).
• Неки домаћи музички/глазбени албуми:
  • Поп/роцк: Бијело дугме: "Битанга и принцеза"; Рибља чорба: "Кост у грлу"; Прљаво казалиште: "Прљаво казалиште"; Парни ваљак: "Градске приче"; Дивље јагоде: "Дивље јагоде"; Аеродром: "Кад мисли ми врлудају"; Андреј Шифрер: "Од шанка до шанка"; Леб и сол: "Ручни рад"; Слађана: "Горим од жеље да убијем ноћ"; Мирзино јато: "Шећер и мед";
  • Забавни: Рани мраз: "Мојој мами уместо матурске слике у излогу"; Арсен Дедић: "Римска плоча"; Оливер Драгојевић: "Вјеруј у љубав"; Вајта: "Златна рибица"; Сребрна крила: "Сребрна крила"
  • Фолк: Мирослав Илић: "Срели смо се, било је то давно"; Гордана Стојићевић: "Искушења/Добро јутро Шумадијо";
  • Дебитантски албуми: Рани мраз, Рибља чорба, Прљаво казалиште, Галија, Дивље јагоде, Мери Цетинић, Сеид Мемић Вајта, Нада Обрић, Слађана Милошевић, Сребрна крила, Колибри, Макадам, Игра стаклених перли (→ Категорија:Албуми 1979.)
• Нека возила уведена 1979

• 
  Ланциа Делта (Европски ауто године '80)
• 
  Мерцедес-Бенз W126
• 
  Пеугеот 505
• 
  Опел Кадетт D
• 
  Волксwаген Јетта Мк1
• 
  Мерцедес-Бенз Г-класа (Пуцх Г)
• 
  Волксwаген Т3

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 8. 1. - Стипе Плетикоса, хрватски ногометаш
• 8. 1. - Адриан Муту, румунски фудбалер
• 15. 1. - Иван Босиљчић, српски глумац
• 16. 1. - Аалиyах, америчка пјевачица и глумица († 2001.)
• 20. 1. - Хамза Алић, бацач кугле
• 27. 1. - Росамунд Пике, глумица
• 9. 2. - Ирина Слуцкаја, клизачица
• 13. 2. - Андерс Бехринг Бреивик, масовни убица
• 13. 2. - Мена Сувари, глумица, модни креатор
• 16. 2. - Бруно Шимлеша, књижевник
• 16. 2. - Валентино Росси, мотоциклиста
• 21. 2. - Јеннифер Лове Хеwитт, глумица, певачица
• 28. 2. - Иво Карловић, хрватски тенисач

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 2. 3. - Владимир Ђукановић, српски политичар
• 12. 3. - Пете Дохертy, кантаутор, музичар
• 14. 3. - Ницолас Анелка, фудбалер
• 17. 3. - Цоцо Аустин, глумица, модел,
• 18. 3. - Адам Левине, фронтмен Мароон 5
• 19. 3. - Иван Љубичић, хрватски тенисач
• 19. 3. - Хидаyет Тüркоğлу, кошаркаш
• 22. 3. - Ида Престер, пјевачица, водитељка
• 25. 3. - Ненад Боровчанин, боксер
• 29. 3. - Катарина Радивојевић, глумица
• 30. 3. - Норах Јонес, кантауторка, музичарка
• 1. 4. - Ивано Балић, рукометаш
• 4. 4. - Хеатх Ледгер, аустралијски глумац († 2008)
• 9. 4. - Катсуни, глумица
• 10. 4. - Сопхие Еллис-Беxтор, кантауторка, модел
• 12. 4. - Матеја Кежман, српски фудбалер
• 12. 4. - Цлаире Данес, глумица
• 12. 4. - Јеннифер Моррисон, глумица
• 18. 4. - Коуртнеy Кардасхиан, звезда реалитy ТВ
• 19. 4. - Кате Худсон, глумица
• 21. 4. - Јамес МцАвоy, глумац

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 6. 5. - Ратко Варда, кошаркаш
• 14. 5. - Кристиан Новак, књижевник, германист
• 18. 5. - Мариусз Леwандоwски, фудбалер
• 19. 5. - Диего Форлáн, уругвајски фудбалер
• 19. 5. - Андреа Пирло, италијански фудбалер
• 24. 5. - Пеђа Грбин, хрватски политичар
• 25. 5. - Јоннy Wилкинсон, играч рагбија
• 5. 6. - Антонија Шола, хрватска пјевачица и глумица
• 12. 6. - Робyн, шведска кантауторка
• 21. 6. - Цхрис Пратт, глумац
• 24. 6. - Петра Нěмцовá, модел
• 26. 6. - Рyан Теддер, певач ОнеРепублиц
• 30. 6. - Сyлваин Цхаванел, бициклиста

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 5. 7. - Амелие Мауресмо, француска тенисерка
• 5. 7. - Милош Симовић, криминалац
• 6. 7. - Горан Шпрем, рукометаш
• 18. 7. - Зринка Цвитешић, глумица
• 3. 8. - Петар Ћиритовић, хрватски глумац
• 11. 8. - Немања Вучићевић, фудбалер
• 12. 8. - Златан Бајрамовић, босанскохерцеговачки ногометаш
• 27. 8. - Ана Бегић, глумица

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 8. 9. - Пинк, америчка кантауторка
• 13. 9. - Иван Миљковић, српски одбојкаш
• 14. 9. - Ивица Олић, хрватски ногометаш
• 16. 9. - Фло Рида, репер
• 22. 9. - Маја Шупут, хрватска пјевачица
• 22. 9. - Вук Костић, глумац
• 17. 10. - Кими Рäиккöнен, фински возач Формуле 1
• 19. 10. - Бранимир Бајић, босанскохерцеговачки ногометаш
• 25. 10. - Мирела Приселац Реми, пјевачица Елементала
• 29. 10. - Игор Дуљај, српски фудбалер

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 7. 11. - Хелена Пајовић, клизачица
• 10. 11. - Нина Мерцедез, глумица
• 12. 11. - Мунтазар ал Зејди, ирачки новинар
• 14. 11. - Олга Курyленко, глумица, модел
• 22. 11. - Арпад Штербик, рукометни голман
• 23. 11. - Ивица Костелић, хрватски скијаш
• 23. 11. - Келлy Броок, модел, глумица
• 8. 12. - Анита Јовановић, сликарка
• 14. 12. - Мицхаел Оwен, фудбалер

Кроз годину

• Александра Зец, жртва ратног злочина († 1991)
• Дејан Ћирјаковић, глумац, комичар, музичар
• Стрибор Кустурица, музичар, глумац
• Марко Настић, ди-џеј

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 3. 1. - Цонрад Хилтон, оснивач хотелског ланца, прадеда Парис Хилтон (* 1887)
• 11. 1. - Радош Новаковић, филмски редитељ (* 1915)
• 13. 1. - Рудолф Приморац, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1904)
• 16. 1. - Тед Цассидy, глумац (* 1932)
• 17. 1. - Лазо M. Костић, статистичар, писац у емиграцији (* 1897)
• 26. 1. - Нелсон Роцкефеллер, бивши потпредседник САД (* 1908)
• 2. 2. - Сид Вициоус, члан Сеx Пистолс (* 1957)
• 7. 2. - Јосеф Менгеле, нацистички лекар, ратни злочинац (* 1911)
• 10. 2. - Едвард Кардељ, политичар и идеолог у СФРЈ (* 1910)
• 12. 2. - Јеан Реноир, филмски режисер (* 1894)
• 14. 2. - Региналд Маудлинг, британски конзервативни политичар (* 1917)
• 25. 2. - Срећко Манола, учесник Шпанског рата и НОБ, генерал-пуковник ЈНА, народни херој (* 1914)
• 1. 3. - Мустафа Барзани, курдски националистички лидер (* 1903)
• 1. 3. - Долорес Цостелло, глумица, бака Дреw Баррyморе (* 1903)
• 2. 3. - Драгољуб Драговић, авијатичар, падобранац (* 1943)
• 15. 3. - Лéониде Массине, руски кореограф и плесач (* 1896)
• 15. 3. - Људевит Јонке, језикословац и преводитељ (* 1907)
• 16. 3. - Јеан Моннет, француски дипломат, зачетник европске интеграције (* 1888)
• 19. 3. - Јован Вуковић, филолог и академик (* 1905)
• 19. 3. - Рицхард Бецкинсале, глумац (* 1947)
• 30. 3. - Аиреy Неаве, британски политичар (* 1916)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 4. 4. - Зулфикар Али Бхутто, бивши председник Пакистана (* 1928)
• 7. 4. - Јустин Поповић, православни теолог и духовник (* 1894)
• 7. 4. - Амир Аббас Ховеyда, бивши премијер Ирана (* 1919)
• 12. 4. - Ђуро Пуцар Стари, учесник НОБ, друштвено-политички радник ФНРЈ и НР БиХ, народни херој (* 1899)
• 18. 4. - Марко Алауповић, умировљени надбискуп врхбосански (* 1885)
• 20. 4. - Лујо Безереди, скулптор, сликар (* 1898)
• 24. 4. - Захарије Бркић, астроном (* 1910)
• 25. 4. - Славко Батушић, хрватски књижевник, публицист, повјесничар умјетности и редатељ (* 1902.)
• 10. 5. - Ита Рина, југословенска глумица (* 1907)
• 10. 5. - Антун Аугустинчић, хрватски кипар (* 1900.)
• 11. 5. - Барбара Хуттон, "сирота мала богаташица" (* 1912)
• 15. 5. - Дионисије Миливојевић, оснивач Слободне СПЦ у емиграцији (* 1898)
• 16. 5. - Ницхолас Раy, амерички редитељ
• 17. 5. - Звонимир Цимерманчић, хрватски ногометаш (* 1917.)
• 29. 5. - Марy Пицкфорд, америчка филмска глумица (* 1892)
• 2. 6. - Јим Хуттон, глумац (* 1934)
• 3. 6. - Карло Афан де Ривера, хрватски сликар (* 1885)
• 3. 6. - Арно Сцхмидт, њемачки књижевник (* 1914)
• 8. 6. - Реинхард Гехлен, први шеф западнонемачке обавештајне службе (* 1902)
• 11. 6. - Јохн Wаyне, амерички филмски глумац (* 1907.)
• 14. 6. - Благоје Јастребић, књижевник, уредник "Просвете" (* 1941)
• 16. 6. - Ницхолас Раy, амерички редитељ
• 21. 6. - Ангус МацЛисе, бубњар Велвет Ундергроунд, окултиста (* 1938)
• 25. 6. - Даве Флеисцхер, аниматор (* 1894)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 11. 7. - Митар Ковачевић, народни херој, Савин нећак (* 1916)
• 12. 7. - Цармине Галанте, гангстер (* 1910)
• 12. 7. - Минние Рипертон, пјевачица (* 1947)
• 13. 7. - Јурај Неидхардт, хрватски архитект (* 1901.)
• 19. 7. - Радивоје Марковић, новинар Радио Београда (* 1909)
• 29. 7. - Херберт Марцусе, филозоф, политички теоретичар (* 1898)
• 31. 7. - Миленко Шербан, сликар и сценограф (* 1907)
• 3. 8. - Јанко Матко, књижевник (* 1898)
• 21. 8. - Гиусеппе Меазза, фудбалер, тренер (* 1910)
• 24. 8. - Ханна Реитсцх, немачка авијатичарка (* 1912)
• 26. 8. - Стјепан Фунарић, народни херој (* 1921)
• 27. 8. - Лоуис Моунтбаттен, британски војник, члан краљевске породице (* 1900)
• 30. 8. - Јеан Себерг, глумица (* 1938)
• 2. 9. - Иво Режек, сликар, карикатурист (* 1898)
• 9. 9. - Емил Кутијаро, хрватски глумац (* 1906)
• 10. 9. - Јелка Асић, хрватска оперна пјевачица (* 1922.)
• 10. 9. - Агостинхо Нето, први председник Анголе (* 1922)
• 14. 9. - Нур Мухаммад Тараки, председник Афганистана (* 1917)
• 16. 9. - Гио Понти, архитекта, дизајнер (* 1891)
• 18. 9. - Јован Глигоријевић, оперски певач (* 1914)
• 20. 9. - Лудвíк Свобода, бивши председник Чехословачке (* 1895)
• 22. 9. - Отто Роберт Фрисцх, аустријски нуклеарни физичар
• 29. 9. - Францисцо Мацíас Нгуема, први председник Екваторијалне Гвинеје (* 1924)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 3. 10. - Никос Пуланцас, политички социолог (* 1936)
• 21. 10. - Душан Милачић, историчар књижевности (* 1892)
• 24. 10. - Царло Абартх, пројектант аутомобила (* 1908)
• 26. 10. - Парк Цхунг-хее, генерал, председник Јужне Кореје (* 1917)
• 27. 10. - Цхарлес Цоугхлин, амерички свештеник, профашистички радио-водитељ (* 1891)
• 30. 10. - Рацхеле Муссолини, Бенитова удовица (* 1890)
• 1. 11. - Мамие Еисенхоwер, бивша Прва дама САД (* 1896)
• 3. 11. - Касим еф. Добрача, библиотекар Гази Хусрев-бегова библиотеке (* 1910)
• 9. 11. - Живорад Павловић, лекар-педијатар, творац "Павловићеве масти" (* 1905)
• 11. 11. - Димитри Тиомкин, филмски композитор (* 1894)
• 17. 11. - Имануел Великовски, психијатар, катастрофичар (* 1895)
• 23. 11. - Мерле Оберон, глумица (* 1911)
• 30. 11. - Зеппо Марx, најмлађи од браће (* 1901)
• 1. 12. - Висарион Костић, епископ банатски (* 1910)
• 3. 12. - Анте Фиаменго, социолог (* 1912)
• 5. 12. - Сониа Делаунаy, уметница орфизма (* 1885)
• 22. 12. - Даррyл Ф. Зануцк, филмски продуцент, директор студија (* 1902)
• 23. 12. - Пеггy Гуггенхеим, колекционарка уметности (* 1898)
• 24. 12. - Руди Дутсцхке, бивши студентски лидер у Немачкој (* 1940)
• 27. 12. - Хафизуллах Амин, председник Афганистана (* 1929)
• 29. 12. - Бранимир Сакач, складатељ (* 1918)

Кроз годину

• Перо Попивода, генерал совјетске авијације (* 1916)
• Гордана Тодоровић, песникиња (* 1933)
• Миленко Шербан, сликар (* 1907)

Нобелове награде

• Физика: Схелдон Гласхоw, Абдус Салам и Стевен Wеинберг (допринос теорији уједињене слабе и електромагнетске интеракције између елементарних честица, укључујући, између осталог, предикцију слабе неутралне струје)
• Кемија: Херберт C. Броwн и Георг Wиттиг (развој борних онд. фосфорних једињења у важне реагенсе у органској синтези)
• Физиологија и медицина: Аллан M. Цормацк и Годфреy Н. Хоунсфиелд (развој компјутеризиране томографије)
• Књижевност: Одyссеас Елyтис (поезија која, наспрам позадине грчке традиције, са сензуалном снагом и интелектуалном јасновидошћу приказује борбу модерног човека за слободу и креативност)
• Мир: Мајка Тереза (хуманитарни рад у Калкути и другде)
• Економија: Тхеодоре Сцхултз и Wиллиам Артхур Леwис (пионирско проучавање истраживања економског развоја с нарочитим обзиром за проблеме земаља у развоју)

Референце

Литература

• Цоллиер'с Yеар Боок за 1979. (Мицрософт Енцарта 2004)
• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.

Спољне везе

• Yугослав Цоммунистс Агаинст "Кхомеини'с Идеологy оф Пан-Исламисм Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Тwо Yугослав Генералс Агаинст Аггрессион бy Социалист Цоунтриес Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Инитиал Yугослав Реацтионс то Совиет Инвасион оф Афгханистан Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Косово -- а Yугослав Троубле-Спот Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Моторизатион ин Yугославиа Еxпандинг Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Зденко Антић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Yугославиа'с Фирст Мултинатионал Цомпанy Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, З.Антић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Аутхорс Дисцусс Тхеир Поситион ин Социетy Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, З.Антић, ОСА-РФЕ
• Нортх Кореан Фореигн Министер ин Yугославиа Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Белграде Даилy Аццусес "Руде Право" оф "Фрауд" Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Yоутх wант Социалист Сyстем wитх Цапиталист Ливинг Стандардс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Натионалитy Проблем Ундер Цоммунисм: Yугославс Аттацк Сталин'с Цонцепт Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Кардељ'с Деатх анд Тхе Цонсеqуенцес Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, С.Станковић, ОСА-РФЕ
• Романиа'с 35тх Анниверсарy оф 23 Аугуст 1944 Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у (има мало и о Југославији), Георге Циоранесцу анд Патрицк Мооре, ОСА-РФЕ

1979 на Wикимедијиној остави