1739
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1739.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 17. вијек – 18. вијек – 19. вијек |
Деценија: | 1700-е 1710-е 1720-е – 1730-е – 1740-е 1750-е 1760-е |
Године: | 1736 1737 1738 – 1739 – 1740 1741 1742 |
Грегоријански | 1739. (MDCCXXXIX) |
Аб урбе цондита | 2492. |
Исламски | 1151–1152. |
Ирански | 1117–1118. |
Хебрејски | 5499–5500. |
Бизантски | 7247–7248. |
Коптски | 1455–1456. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1794–1795. |
• Схака Самват | 1661–1662. |
• Кали Yуга | 4840–4841. |
Кинески | |
• Континуално | 4375–4376. |
• 60 година | Yин Земља Коза (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11739. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1739 (MDCCXXXIX) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ
[уреди | уреди извор]- 1. 1. - Француски истраживач Јеан-Баптисте Цхарлес Боувет де Лозиер открива оток Боувет у Јужном Атлантику (погрешно је забиљежио координате па је поновно откривено 1808).
- јануар, почетком - Аустријско-турски рат: коњичко одељење кап. Равицког послато као појачање из Београда према Шапцу, успут су победили и заробили неке Турке, тако да су се ови повукли из ваљевског дистрикта.[1]
- 14. 1. - Конвенција из Парда: шпанско-британски споразум о трговачким питањима и разграничењу шпанске Флориде и британске Џорџије - на крају обе стране је одбијају, рат почиње најесен.
- 29. 1. - Умро горњокарловачки епископ и костајнички администратор Данило Љуботина. У Костајницу ће бити упућен Алексије Андрејевић, ранији епископ ариљски (владарску потврду добио 1741), а нови горњокарловачки епископ долази тек 1744.
Фебруар/Вељача
[уреди | уреди извор]- 14. 2. - Француска Индија: Французи су купили Караикал на југоисточној обали Индије од раџе од Тхањавура.
- 24. 2. - Битка код Карнала у источном Панџабу, у којој перзијски цар Надер-шах наноси тежак пораз могулском цару Мухаммад Схаху. Овај пристаје на велику исплату, али Надер ће се предомислити и ући у Делхи.
Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- март - Кнез Атанасије Рашковић, патријархов зет, именован је за пуковника српске народне милиције уместо Станише Марковића Млатишуме. Овај је пао у немилост због тога што су српски војници напуштали аустријске редове, због лошег поступања (догодине је затворен, и умро).[2]
- 20. 3. - Надер је ушао са Мохамед-шахом, као вазалом, у Делхи. Становништво убрзо започиње побуну, због гласина о великом намету и да је Надер већ убијен.
- 22. 3. - Пошто је замало промашен, Надер наређује да буду убијени сви у четвртима Делхија где су убијани перзијски војници. Сматра се да је за неколико сати убијено 30.000 особа. Порез се затим наплаћује уз помоћ коњице, узето је и велико могулско благо, укључујући Паунов престо и дијаманте Кох-и-Ноор и Дариа-и-Ноор.
Април/Травањ
[уреди | уреди извор]Мај/Свибањ
[уреди | уреди извор]- мај, почетком - Надер напушта Делхи са великим благом, на основу кога се у Персији три године неће наплаћивати порез (мада су Сики отели доста блага и робља при нападу на персијску војску). Могулски шах је предао све земље западно од Инда Персији. Пропадање Могулског царства је убрзано.
- фебруар - мај - Успешна маратска инвазија на португалски Баçаим (Васаи), код Бомбаја. Британци након овога утврђују своје бомбајске положаје.
- мај - Сабор српских архијереја бира цариградског Грка Јоаникија III Караџу за пећког патријарха, који је још раније рукоположен и дошао са турском војском - у лошој успомени код Срба, влада до 1746.[3]
- мај - Аустријско-баварска војска се окупља код Петроварадина под командом маршала Wаллиса, 11. јуна кампују код Земуна.[4]
Јун/Јуни/Липањ
[уреди | уреди извор]- 17. 6. - Шведски изасланик Малцолм Синцлаир убијен у хабсбуршкој Шлезији од стране двојице руских официра - враћао се из Цариграда где је преговарао о савезу против Русије. Велики гнев у Шведској доприноси рату 1741–1743.
- 27. 6. - Аустријска главнина прешла набујалу Саву понтоном код Београдске тврђаве - логорују код Миријева, затим 20. јула стижу до Винче.[1][5]
- 28. 6. (17. 6. по ј.к.) - Пошто је манастир Марча прошле године предата унијатима, Срби Крајишници је запалили - архива и привилегије пренети код епископа у Северин.[6]
Јул/Јули/Српањ
[уреди | уреди извор]- 7. 7. - Корзикански лидер Гиацинто Паоли је отишао у егзил у Напуљ, с њим је и син Пасqуале (14). Французи на челу са де Маиллебоисом до краја године скоро потпуно смирују ово ђеновско острво.
- јул - Пошто се гувернер Синда није одазвао на аудијенцију својих колега из новоосвојених индијских покрајина, Надер-шах креће у поход преко Хиндукуша - Синд је потчињен до фебруара.
- јул - Ницолас-Лоуис де Лацаилле и Цéсар-Франçоис Цассини поново премеравају Париски меридијан. У Еквадору се у ово време налази једна од француских геодетских мисија, чије су намере да утврде тачан облик земље.
- 12. 7. - Британска источноиндијска компанија потписала уговор о слободној трговини на простору Марата Царства.
- 13. 7. - Плашећи се побуне, млетачки дужд Алвисе Писани узима дукалом у заштиту православне Далматинце од латинских бискупа, али им забрањује да бирају свог епископа[7]
- 14. 7. - Војвода Браунсцхwеиг-Лüнебурга Антон Улрицх се оженио руском великом војвоткињом Аном Леополдовном - њихов мали син ће бити руски цар Иван VI 1740-41.
- 22. 7. - Руско-аустријско-турски рат (1735-1739): Битка код Гроцке у којој турске снаге наносе одлучујући пораз Аустријанцима и присиљавају на повлачење из Србије.
- 23. 7. - Аустријанци су код Винче одбили напад великог везира, али Wаллис се следеће ноћи повлачи у Београд, а друге ноћи прелази Дунав, након појаве турских нерегуларних трупа.[8]
- 26. 7. - Велики везир Иваз Мехмед-паша опседа Београд, до 1. септембра, топови гађају град са Врачара још од јуче, са слабим ефектом.[9] Страх је завладао и у Бечу.[10]
- лето? - Ужички алајбег добио ферман да се одвоји у посебан санџак, са нахијама Осат, Ужице, Пожега, Ваљево, Рудник и Лепеница, али ферман је поништен већ у новембру.[11]
Август/Аугуст/Коловоз
[уреди | уреди извор]- 20. 8. - Краљевским декретом Фелипеа V обнавља се у оквиру Шпанског Царства Вицекраљевство Нова Гранада на северу Јужне Америке.
- август - Генерал Сцхметтау је избацио Турке из редута у Борчи.[12]
- 28. 8. - Зворнички конвој од 36 понтона са топовима, барутом, ђуладима и храном стигао реком до турског логора код Београда.
- 28. 8. - Битка код Ставучана је руска победа над Турцима, Миних два дана касније заузима Хотин и већи део Молдавије следећег месеца, али узалуд.
Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- 1. 9. - Прелиминарни мир у Београду, којег је гроф Неипперг потписао у турском табору, под принудом и на убеђивање француског дипломате Вилленеувеа:[13] Аустријанци изгубили све добијено Пожаревачким миром у Босни, Србији и Малој Влашкој, осим Фурјана на хрв. граници. Аустријски представници су касније кажњени јер су, на француско ургирање, пребрзо склопили мир, и не чекајући на пуну сугласност двора (прави мир 18. септембра, Београдска тврђава напуштена у јулу 1740)[14]
- Србију напуштају црквена јерархија, официри и војничке породице и грађанство.[15] Пећка патријаршија након мира има 13 епархија, веза са Карловачком митрополијом постоји ако је патријарх Србин.[16]
- Према мемоару из 1771, у призренској области је за време аустријско-турских ратова хришћана скоро нестало, "а потом су се населили Албанци и постали Турци и напунили места и села, посели земљу и много се обогатили".[17]
- Државни приходи Аустрије су 25 милиона форинти, према расходима од 30 милиона (из 1737); државни дуг је достигао 99 милиона форинти - важан разлог за Београдски мир.[18]
- Београдске и шабачке фортификације изграђене након 1717. треба срушити за три до шест месеци - шабачка тврђава предата Турцима након тромесечног рушења а београдска догодине.[19]
- 4. 9. - Велики везир Иваз Мехмед-паша улази у београдску варош, срушени су, тек довршена[20], Саборна црква и митрополитска резиденција, црква Рождества св. Јована Претече је претворена у џамију.[21] Први београдски мухафиз након мира је Али-паша Абдипашазаде, намесник Румелије (до 1740).[22] Становништво Беча је гневно због исхитрене предаје, као и језуити, цар је у великој жалости, кривица се баца на Wаллиса и Неипперга[23]
- 9. 9. - Побуна на реци Стоно у Јужној Каролини: робови, изгледа из афричке Краљевине Конго, побунили се и кренули ка Шпанској Флориди али су пресретнути и већином убијени.
- 18. 9. - Потписан Београдски мир (Хабсбурзи и Османлије ће ратовати још једном, 1787–1791).
Октобар/Листопад
[уреди | уреди извор]- 3. 10. - Нишки споразум: мир између Османског царства и Русије (помиње се и 28. новембар.). Русија се за сада одриче Крима и Молдавије, дозвољена јој је градња луке у Азову, али без утврђења и флоте. Преживјели босански заробљеници пуштени на слободу тек крајем листопада 1742.[24]
- Османско царство неће ратовати са европским силама до 1768. - поново са Русијом.
- 17. 10. - Папски легат Равенне кардинал Гиулио Алберони окупирао Сан Марино - папа му у фебруару наређује да се повуче.
- 23. 10. - Након неуспјелих покушаја да се мирно ријеши спор око асиента, монопола на продају афричког робља шпанским колонијама у Новом свијету, Велика Британија објављује Шпанији рат, касније познат као Рат Јенкинсовог уха.
- 25. 10. - Шпански принц Филип се оженио својом рођаком, француском принцезом Лоуисе-Éлисабетх - владарски пар Парме 1748-65, оснивачки пар дома Боурбон-Парма.
Новембар/Студени
[уреди | уреди извор]- 8. 11. - Умро царски настојник поште Анселм Франз вон Тхурн унд Таxис, наслеђује га син Алеxандер Фердинанд (до 1773).
- 19. 11. (8. 11. по ј.к.) - У Новгороду погубљена четворица Долгорукових, старији Сергеј и Иван Григорјевич и млађи Василиј Лукич и Иван Алексејевич.
- 22. 11. - Рат Јенкинсовог уха: Битка за Порто Белло завршава британском побједом којом је заузет стратешки важан град, и "сребрна" лука, Портобело у шпанској Панами (Шпанци се враћају већ 1741, али ће многа места у англо свету бити називана Портобелло и по вицеадмиралу Вернону).
Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- просинац - На Хрватском сабору у Вараждину донијета је одлука о изградњи капеле у Лудбрегу, ако Свевишњи заустави кугу у Мославини и Славонији, а од које је умрло 4.500 људи. Светиште Предрагоцјене Крви Кристове у Лудбрегу подигнуто је 1996.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Млетачке власти тек сада иступају против сељака Каштела и задарске околице који су 1736. ускратили плодове посједницима земље - против најупорнијих Каштелана ће бити слана и војска.[25]
- Банат, хабсбуршко коморно подручје, нагло је напредовао 1730-тих, након што је 1720. био непрегледна мочвара - постаје једно од најнапреднијих аграрних и рударских подручја.[26]
- Матеј Караман: Алфабетар или Буквар, глагољичним и ћириличним словима.
- Владика Василије, "Историја о Црној Гори": "Опет, 1739. године. везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, ...".[27]
- Његош, Огледало Српско II: "Бој с Кучима".[28]
- Фрањевци оснивају самостан уз цркву Св. Николе у Прчњу (до 1908).
- Ширење Русије у Сибиру: на ушћу Минусе у Јенисеј основан Минусинск, једно краће време ради топионица бакра. Морепловци у руској служби Мартин Спангберг и Wиллиам Wалтон плове поред источне обале Јапана (северни Хоншу и Хокаидо).[29]
- Мировни споразум Џунгара и ћинговске Кине (Галдан Тсерен одн. Qианлонг император), омогућена трговина, граница на Алтају.
- На Јамајци се приводи крају Први марунски рат: тзв. Заветрени Маруни на челу са Куџом потписују уговор, признаје им се слобода, али на ограниченом простору и не смеју примати нове одбегле робове.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 25. 1. - Цхарлес Франçоис Думоуриез, француски политичар и војсковођа († 1823)
- 19. 3. - Цхарлес-Франçоис Лебрун, француски државник († 1824)
- 20. 3. - Мариа Јосепха вон Баyерн, друга супруга Јосипа II. († 1767)
- 5. 6. - Ђуро Ферић Гвозденица, преводитељ и скупљач народнога блага († 1820)
- 11. 10. - Григориј Потемкин, руски маршал и државник († 1791)
- 20. 11. - Јеан-Франçоис де Ла Харпе, књижевник, критичар († 1803)
- 12. 12. - Балтазар Мирко Коцијанчић, хрватски преводитељ († 1806)
- 25. 12. - Михо Соркочевић, писац, преводитељ, биограф и дипломат († 1796)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 20. 1. - Францесцо Галли Бибиена, архитект (* 1659)
- 29. 1. - Данило Љуботина, епископ горњокарловачки (* ца. 1660)
- 7. 4. - Дицк Турпин, енглески друмски разбојник (* 1705)
- 30. 4. - Фрањо Сушник, писац, лексикограф (* 1686)
- 3. 5. - Марие Анне де Боурбон, кнегиња од Цонтија (* 1666)
- 18. 6. - Карл Фриедрицх вон Сцхлесwиг-Холстеин-Готторп, отац руског цара Петра III (* 1700)
- 24. 7. - Бенедетто Марцелло, композитор, писац, правник (* 1686)
- 21. 9. - Салиха Султан, мајка султана Махмуда I (* ца. 1680)
- 5. 10. - Никанор Мелентијевић, владика печујски, архимандрит крушедолски (* 1656-58)
- 18. 10. - Антóнио Јосé да Силва, писац, жртва Инквизиције (* 1705)
- 8. 11. - Анселм Франз вон Тхурн унд Таxис, управник царске поште (* 1681)
- 19. 11. - Василиј Лукич Долгоруков, некада моћни руски државник (* 1670-72)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 Историја с. н. IV-1, 158
- ↑ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Аустриски порази. растко.рс
- ↑ Историја с. н. IV-1, 541
- ↑ Цоx, Wиллиам. Хисторy оф тхе Хоусе оф Аустриа, фром тхе Фоундатион оф тхе Монарцхy.... в. 3, п. 211
- ↑ Цоx, 211
- ↑ Историја с. н. IV-1, 190
- ↑ Историја с. н. IV-2, 50
- ↑ Цоx, 212-3
- ↑ Историја с. н. IV-1, 159
- ↑ Цоx, 214
- ↑ Историја с. н. IV-1, 95
- ↑ Цоx, 215
- ↑ Цоx, 216
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 839
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1352
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1355
- ↑ Књига о Косову. растко.рс
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 864
- ↑ Историја с. н. IV-1, 161
- ↑ Историја с. н. IV-1, 143
- ↑ Историја с. н. IV-1, 160
- ↑ Историја с. н. IV-1, 308
- ↑ Цоx, 219-20
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1325
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1234
- ↑ Хисторија н. Ј. II, 1144
- ↑ Василије Петровиц Његос - Историја о Црној Гори. растко.рс
- ↑ Петар II Петровиц Његос: Огледало српско 2. растко.рс
- ↑ Цоолеy, Wиллиам Десбороугх. Тхе Хисторy оф Маритиме анд Инланд Дисцоверy, Волуме 2, п. 349-
- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)