1739

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ово је чланак о години 1739.
Миленијум: 2. миленијум
Вјекови: 17. вијек18. вијек19. вијек
Деценија: 1700-е  1710-е  1720-е  – 1730-е –  1740-е  1750-е  1760-е
Године: 1736 1737 173817391740 1741 1742
Битка за Порто Белло.
1739. по календарима
Грегоријански 1739. (MDCCXXXIX)
Аб урбе цондита 2492.
Исламски 1151–1152.
Ирански 1117–1118.
Хебрејски 5499–5500.
Бизантски 7247–7248.
Коптски 1455–1456.
Хинду календари
Викрам Самват 1794–1795.
Схака Самват 1661–1662.
Кали Yуга 4840–4841.
Кинески
Континуално 4375–4376.
60 година Yин Земља Коза
(од кинеске Нг.)
Холоценски календар 11739.
п  р  у
Подробније: Календарска ера

Година 1739 (MDCCXXXIX) била је редовна година која почиње у четвртак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по јулијанском календару.

Догађаји

[уреди | уреди извор]

Јануар/Сијечањ

[уреди | уреди извор]
  • 1. 1. - Француски истраживач Јеан-Баптисте Цхарлес Боувет де Лозиер открива оток Боувет у Јужном Атлантику (погрешно је забиљежио координате па је поновно откривено 1808).
  • јануар, почетком - Аустријско-турски рат: коњичко одељење кап. Равицког послато као појачање из Београда према Шапцу, успут су победили и заробили неке Турке, тако да су се ови повукли из ваљевског дистрикта.[1]
  • 14. 1. - Конвенција из Парда: шпанско-британски споразум о трговачким питањима и разграничењу шпанске Флориде и британске Џорџије - на крају обе стране је одбијају, рат почиње најесен.
  • 29. 1. - Умро горњокарловачки епископ и костајнички администратор Данило Љуботина. У Костајницу ће бити упућен Алексије Андрејевић, ранији епископ ариљски (владарску потврду добио 1741), а нови горњокарловачки епископ долази тек 1744.

Фебруар/Вељача

[уреди | уреди извор]
"Карналска битка"

Март/Ожујак

[уреди | уреди извор]
  • март - Кнез Атанасије Рашковић, патријархов зет, именован је за пуковника српске народне милиције уместо Станише Марковића Млатишуме. Овај је пао у немилост због тога што су српски војници напуштали аустријске редове, због лошег поступања (догодине је затворен, и умро).[2]
  • 20. 3. - Надер је ушао са Мохамед-шахом, као вазалом, у Делхи. Становништво убрзо започиње побуну, због гласина о великом намету и да је Надер већ убијен.
  • 22. 3. - Пошто је замало промашен, Надер наређује да буду убијени сви у четвртима Делхија где су убијани перзијски војници. Сматра се да је за неколико сати убијено 30.000 особа. Порез се затим наплаћује уз помоћ коњице, узето је и велико могулско благо, укључујући Паунов престо и дијаманте Кох-и-Ноор и Дариа-и-Ноор.

Април/Травањ

[уреди | уреди извор]

Мај/Свибањ

[уреди | уреди извор]
Надер-шах на Пауновом престолу
  • мај, почетком - Надер напушта Делхи са великим благом, на основу кога се у Персији три године неће наплаћивати порез (мада су Сики отели доста блага и робља при нападу на персијску војску). Могулски шах је предао све земље западно од Инда Персији. Пропадање Могулског царства је убрзано.
  • фебруар - мај - Успешна маратска инвазија на португалски Баçаим (Васаи), код Бомбаја. Британци након овога утврђују своје бомбајске положаје.
  • мај - Сабор српских архијереја бира цариградског Грка Јоаникија III Караџу за пећког патријарха, који је још раније рукоположен и дошао са турском војском - у лошој успомени код Срба, влада до 1746.[3]
  • мај - Аустријско-баварска војска се окупља код Петроварадина под командом маршала Wаллиса, 11. јуна кампују код Земуна.[4]

Јун/Јуни/Липањ

[уреди | уреди извор]
  • 17. 6. - Шведски изасланик Малцолм Синцлаир убијен у хабсбуршкој Шлезији од стране двојице руских официра - враћао се из Цариграда где је преговарао о савезу против Русије. Велики гнев у Шведској доприноси рату 1741–1743.
  • 27. 6. - Аустријска главнина прешла набујалу Саву понтоном код Београдске тврђаве - логорују код Миријева, затим 20. јула стижу до Винче.[1][5]
  • 28. 6. (17. 6. по ј.к.) - Пошто је манастир Марча прошле године предата унијатима, Срби Крајишници је запалили - архива и привилегије пренети код епископа у Северин.[6]

Јул/Јули/Српањ

[уреди | уреди извор]
План Битке код Гроцке
  • 22. 7. - Руско-аустријско-турски рат (1735-1739): Битка код Гроцке у којој турске снаге наносе одлучујући пораз Аустријанцима и присиљавају на повлачење из Србије.
  • 23. 7. - Аустријанци су код Винче одбили напад великог везира, али Wаллис се следеће ноћи повлачи у Београд, а друге ноћи прелази Дунав, након појаве турских нерегуларних трупа.[8]
  • 26. 7. - Велики везир Иваз Мехмед-паша опседа Београд, до 1. септембра, топови гађају град са Врачара још од јуче, са слабим ефектом.[9] Страх је завладао и у Бечу.[10]
  • лето? - Ужички алајбег добио ферман да се одвоји у посебан санџак, са нахијама Осат, Ужице, Пожега, Ваљево, Рудник и Лепеница, али ферман је поништен већ у новембру.[11]

Август/Аугуст/Коловоз

[уреди | уреди извор]
  • 20. 8. - Краљевским декретом Фелипеа V обнавља се у оквиру Шпанског Царства Вицекраљевство Нова Гранада на северу Јужне Америке.
  • август - Генерал Сцхметтау је избацио Турке из редута у Борчи.[12]
  • 28. 8. - Зворнички конвој од 36 понтона са топовима, барутом, ђуладима и храном стигао реком до турског логора код Београда.
  • 28. 8. - Битка код Ставучана је руска победа над Турцима, Миних два дана касније заузима Хотин и већи део Молдавије следећег месеца, али узалуд.

Септембар/Рујан

[уреди | уреди извор]
Ситуација у данашњој Војводини после Београдског мира
  • 1. 9. - Прелиминарни мир у Београду, којег је гроф Неипперг потписао у турском табору, под принудом и на убеђивање француског дипломате Вилленеувеа:[13] Аустријанци изгубили све добијено Пожаревачким миром у Босни, Србији и Малој Влашкој, осим Фурјана на хрв. граници. Аустријски представници су касније кажњени јер су, на француско ургирање, пребрзо склопили мир, и не чекајући на пуну сугласност двора (прави мир 18. септембра, Београдска тврђава напуштена у јулу 1740)[14]
    • Србију напуштају црквена јерархија, официри и војничке породице и грађанство.[15] Пећка патријаршија након мира има 13 епархија, веза са Карловачком митрополијом постоји ако је патријарх Србин.[16]
    • Према мемоару из 1771, у призренској области је за време аустријско-турских ратова хришћана скоро нестало, "а потом су се населили Албанци и постали Турци и напунили места и села, посели земљу и много се обогатили".[17]
    • Државни приходи Аустрије су 25 милиона форинти, према расходима од 30 милиона (из 1737); државни дуг је достигао 99 милиона форинти - важан разлог за Београдски мир.[18]
    • Београдске и шабачке фортификације изграђене након 1717. треба срушити за три до шест месеци - шабачка тврђава предата Турцима након тромесечног рушења а београдска догодине.[19]
  • 4. 9. - Велики везир Иваз Мехмед-паша улази у београдску варош, срушени су, тек довршена[20], Саборна црква и митрополитска резиденција, црква Рождества св. Јована Претече је претворена у џамију.[21] Први београдски мухафиз након мира је Али-паша Абдипашазаде, намесник Румелије (до 1740).[22] Становништво Беча је гневно због исхитрене предаје, као и језуити, цар је у великој жалости, кривица се баца на Wаллиса и Неипперга[23]
  • 9. 9. - Побуна на реци Стоно у Јужној Каролини: робови, изгледа из афричке Краљевине Конго, побунили се и кренули ка Шпанској Флориди али су пресретнути и већином убијени.
Потписивање Београдског мира

Октобар/Листопад

[уреди | уреди извор]

Новембар/Студени

[уреди | уреди извор]
"Заузеће Порто Белла"

Децембар/Просинац

[уреди | уреди извор]

Кроз годину

[уреди | уреди извор]
  • Млетачке власти тек сада иступају против сељака Каштела и задарске околице који су 1736. ускратили плодове посједницима земље - против најупорнијих Каштелана ће бити слана и војска.[25]
  • Банат, хабсбуршко коморно подручје, нагло је напредовао 1730-тих, након што је 1720. био непрегледна мочвара - постаје једно од најнапреднијих аграрних и рударских подручја.[26]
  • Матеј Караман: Алфабетар или Буквар, глагољичним и ћириличним словима.
  • Владика Василије, "Историја о Црној Гори": "Опет, 1739. године. везир Ходаверди-паша Махмутбеговић са осам паша и многобројном војском удари на кућу војводе Дрекаловића, и 7 година ратоваше, ...".[27]
  • Његош, Огледало Српско II: "Бој с Кучима".[28]
  • Фрањевци оснивају самостан уз цркву Св. Николе у Прчњу (до 1908).
  • Ширење Русије у Сибиру: на ушћу Минусе у Јенисеј основан Минусинск, једно краће време ради топионица бакра. Морепловци у руској служби Мартин Спангберг и Wиллиам Wалтон плове поред источне обале Јапана (северни Хоншу и Хокаидо).[29]
  • Мировни споразум Џунгара и ћинговске Кине (Галдан Тсерен одн. Qианлонг император), омогућена трговина, граница на Алтају.
  • На Јамајци се приводи крају Први марунски рат: тзв. Заветрени Маруни на челу са Куџом потписују уговор, признаје им се слобода, али на ограниченом простору и не смеју примати нове одбегле робове.
Главни чланак: :Категорија:Рођени 1739.
Главни чланак: :Категорија:Умрли 1739.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. 1,0 1,1 Историја с. н. IV-1, 158
  2. Ћоровић, Владимир. Историја српског народа - Аустриски порази. растко.рс
  3. Историја с. н. IV-1, 541
  4. Цоx, Wиллиам. Хисторy оф тхе Хоусе оф Аустриа, фром тхе Фоундатион оф тхе Монарцхy.... в. 3, п. 211
  5. Цоx, 211
  6. Историја с. н. IV-1, 190
  7. Историја с. н. IV-2, 50
  8. Цоx, 212-3
  9. Историја с. н. IV-1, 159
  10. Цоx, 214
  11. Историја с. н. IV-1, 95
  12. Цоx, 215
  13. Цоx, 216
  14. Хисторија н. Ј. II, 839
  15. Хисторија н. Ј. II, 1352
  16. Хисторија н. Ј. II, 1355
  17. Књига о Косову. растко.рс
  18. Хисторија н. Ј. II, 864
  19. Историја с. н. IV-1, 161
  20. Историја с. н. IV-1, 143
  21. Историја с. н. IV-1, 160
  22. Историја с. н. IV-1, 308
  23. Цоx, 219-20
  24. Хисторија н. Ј. II, 1325
  25. Хисторија н. Ј. II, 1234
  26. Хисторија н. Ј. II, 1144
  27. Василије Петровиц Његос - Историја о Црној Гори. растко.рс
  28. Петар II Петровиц Његос: Огледало српско 2. растко.рс
  29. Цоолеy, Wиллиам Десбороугх. Тхе Хисторy оф Маритиме анд Инланд Дисцоверy, Волуме 2, п. 349-
Литература
  • Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
  • Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1), други том (IV-2)