1656

**1656. по календарима**
Грегоријански	1656. (MDCLVI)
Аб урбе цондита	2409.
Исламски	1066–1067.
Ирански	1034–1035.
Хебрејски	5416–5417.
Бизантски	7164–7165.
Коптски	1372–1373.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1711–1712.
• Схака Самват	1578–1579.
• Кали Yуга	4757–4758.
	Кинески
• Континуално	4292–4293.
• 60 година	Yанг Ватра Мајмун; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11656.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1620-е 1630-е 1640-е – 1650-е – 1660-е 1670-е 1680-е
Године:	1653 1654 1655 – 1656 – 1657 1658 1659

Ово је чланак о години 1656.

Година 1656 (MDCLVI) била је пријеступна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. пријеступна година која почиње у уторак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

зима 1655/56 -
- Нови босански намесник Топал Мехмед-паша.
- Јанко Митровић и Филип Смиљанић са задарским ускоцима опленили Цетинску крајину и заробили 40 Турака, на повратку дошло до туче са млетачким војницима у којој гине Смиљанић а Митровић преузима чету (одн. Смољан Смиљанић-Михаљевић ујакову коњицу)^[1].
сијечањ - Побуњени сисачки каптолски кметови се привремено споразумели са Каптолом^[2].
17. 1. - Други северни рат: Кöнигсбершким уговором владар Бранденбург-Пруске Фриедрицх Wилхелм постаје шведски вазал уместо пољског (до новембра).
фебруар - Новски прваци упутили у Сарајево групу сељака да се жале на Дубровчане у вези хајдучких напада^[3].
фебруар - Хајдуци пљачкају села у Херцеговини, приставши бродовима у Ријеци дубровачкој; такође се прелази и преко Жупе а пљачка се и дубровачка имовина^[4].
26. 2. - 4. 3. - Платански инцидент (Çıнар Инцидент) - војници у Цариграду се побунили због исплате у девалвираном новцу, повешали окривљене на велики платан.

Април/Травањ – Јун/Липањ

1. 4. - Лавовски завет: пољски краљ Јан II Казимир окрунио Госпу Цзęстоцхоwску за краљицу Пољске, која је већим дијелом под руском и шведском окупацијом ("Потоп").
7. 4. - Битка код Wарке је прва пољска победа на отвореном бојишту од почетка шведске инвазије.
28. 4. - Холандски брод Вергулде Драецк потонуо поред западне Аустралије са 118 од 193 члана посаде.
2. 5. - У пожару страдало седам осмина Аацхена.
17. 5. - Францесцо Цорнаро изабран за млетачког дужда, умро већ 5. липња.
17. 5. - Русија објављује рат Шведској - дејства почињу у јулу, руски циљ је повратак на Балтик.

9. 6. - Хрватски сабор се успротивио краљу јер је овај поручио "Власима" да ће се Хрватској припојити само они које је 1631. одвојио архимандрит Максим Петровић (а што је противно закључку са прошлогодишњег угарског сабора)^[2].
13. 6. - У Цромwелловој Енглеској укинута забрана становања Јевреја из 1290.
15. 6. - Бертуццио Валиеро је нови млетачки дужд (до 1658).
26. 6. - Кандијски рат: Трећа Дарданелска битка је велика победа Млечана и Малтешких витезова над Турцима, упркос погибији команданта Марцелла. Најгори турски пораз на мору од Лепанта^[5].

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

1. 7. - Пољско-литванске снаге повратиле Варшаву од Швеђана али је губе већ крајем месеца.
8. 7. - Провидур Барбаро Бадоер узео Тенедос Турцима^[6].
јул - Сарајевски паша креће на новске одметнике (нарочито Омер-ага Бегзадић и Алага Шабановић), али из Невесиња скреће за Мостар и Ливно^[7].
16. 7. - Франко-шпански рат (1635-59): Битка код Валенциеннеса је пораз Француза у Шпанској Низоземској.
27. 7. - Баруцх де Спиноза изопштен из амстердамске јеврејске заједнице.
28 - 30. 7. - Битка код Варшаве је шведско-бранденбуршка победа.
4. 8. - Збор морлачких харамбаша на челу са Јанком Митровићем у Биљанима поводом млетачког именовања Франа Поседарског за "пуковника нинских сељака" - одбацује се сваки покушај да се "постављају пуковници над њиховом нацијом"^[1].
20. 8. - Бадоер заузео и Лемнос.
27. 8. - Низоземска Златна Обала: склопљен Уговор из Бутреа са народом Аханта (траје до 1872).
август-септембар - Ускоци у два наврата упадају у околину Книна, Турци одговарају пљачкањем околине Шибеника^[1].
август - октобар - Неуспешна руска опсада шведске Риге.

Мехмед-паша Ћуприлић, велики везир 1656-61

5. 9. - Ибрахим-паша пожешки и Мустај-бег бихаћки кренули у робљење Хрватске - стићи ће до Крижанић-торња близу Карловца гдје их је потукао кнез Јурај Франкопан^[2].
14. 9. - Мехмед-паша Ћуприлић постаје велики везир с великим овлашћењима, први из утицајне породице Ћуприлића (Кöпрüлü) - опоравак Османског царства. Али, у овом тренутку у престоници је анархија услед млетачке блокаде Мореуза. Султан Мехмед IV се сели у Једрене где се посвећује лову^[8].

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

8. 10. - Битка код Просткена: пољско-литванско-татарска победа над шведским и бранденбуршким снагама у Пруској.

3. 11. - Примирје из Вилне између Руса и Пољака против Швеђана.
6. 11. - Афонсо VI Победнички је нови краљ Португала (до 1683).
20. 11. - Уговор из Лабиауа: шведски краљ Карл X Густав даје пуни суверенитет Бранденбург-Пруској у замену за наставак војне помоћи.
1. 12. - Пољски краљ склопио савез са царем Фердинандом III.
6. 12. - Раднотски уговор предвиђа поделу Пољске-Литваније између Шведске, Бранденбурга, Украјине и Ердеља.
децембар? - Цхристиаан Хуyгенс направио прототип сата са клатном.

Кроз годину

Сава II Бранковић је ердељски митрополит (до 1680).
Петар Богдани је скадарски бискуп и администратор барске надбискупије.
"Нестало" давања данка у крви^[9].
"Елегиа" Франа Крсте Франкопана.
У Лепоглави отворена филозофска школа (до 1677).
Велáзqуезова слика Лас Менинас.
Холанђани након тешке опсаде узели Португалцима Цоломбо на Сри Ланци.
1656-57 - Блаисе Пасцал пише Леттрес провинциалес у корист јансенизма, против језуита.
Реформе патријарха Никона: на Московском сабору анатемисани они који се крсте са два прста.
Основан Харков.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1656.

2. 1. - Франз Лефорт, руски генерал и адмирал († 1699)
20. 5. - Јоханн Бернхард Фисцхер вон Ерлацх, архитекта († 1723)
5. 6. - Јосепх Питтон де Тоурнефорт, ботаничар († 1708)
7. 7. - Гуру Хар Крисхан, осми гуру сикизма († 1664)
1. 8. - Xавер Јакуб Тицин, лужичкосрпски језуита и лингвиста († 1693)
8. 11. - Едмонд Халлеy, астроном итд. († 1742)
? - Роберт де Цотте, архитекта († 1735)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1656.

21. 3. - Јамес Уссхер, ирски примас (* 1581)
1. 5. - Царло Цонтарини, млетачки дужд (* 1580)
5. 6. - Францесцо Цорнаро, млетачки дужд (* 1585)
11. 8. - Оцтавио Пиццоломини, царски генерал (* 1599)
8. 10. - Јоханн Георг I од Саксоније, протестантски кнез-изборник (* 1585)
6. 11. - Јоãо IV Обновитељ, краљ Португала (* 1604)

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Историја с. н., 373
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 Хорват, Бан Никола Зрински младји
↑ Историја с. н., 381
↑ Историја с. н., 382
↑ Сеттон, 183
↑ Сеттон, 184
↑ Историја с. н., 381-2
↑ Треасуре2003, 513
↑ Кочић, Петар Прикази, забиљешке, чланци, растко.рс

Литература

Рудолф Хорват, Бан Никола Зрински младји (хр Wикисоурце)
Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
Геоффреy Треасуре. Тхе Макинг оф Модерн Еуропе, 1648–1780. Роутледге; 16 Децембер 2003. ИСБН 978-1-134-41766-7.
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5

[isn373-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Историја с. н., 373

[rhnz-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 Хорват, Бан Никола Зрински младји

[3] Историја с. н., 381

[4] Историја с. н., 382

[5] Сеттон, 183

[6] Сеттон, 184

[7] Историја с. н., 381-2

[8] Треасуре2003, 513

[9] Кочић, Петар Прикази, забиљешке, чланци, растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]