1623
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
- Ово је чланак о години 1623.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
| Деценија: | 1590-е 1600-е 1610-е – 1620-е – 1630-е 1640-е 1650-е |
| Године: | 1620 1621 1622 – 1623 – 1624 1625 1626 |
| Грегоријански | 1623. (MDCXXIII) |
| Аб урбе цондита | 2376. |
| Исламски | 1032–1033. |
| Ирански | 1001–1002. |
| Хебрејски | 5383–5384. |
| Бизантски | 7131–7132. |
| Коптски | 1339–1340. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1678–1679. |
| • Схака Самват | 1545–1546. |
| • Кали Yуга | 4724–4725. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4259–4260. |
| • 60 година | Yин Вода Свиња (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11623. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1623 (MDCXXIII) била је редовна година која почиње у недјељу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у сриједу по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]- фебруар - Париски уговор: Француска, Савоја и Венеција би да отерају Шпанце из Валтеллине.
- 25. 2. - Тридесетогодишњи рат: баварски војвода Маxимилиан I. добио Електорски Палатинат (Курпфалз) након што је одузет Фриедрицху V..
- 9. 3. - Амбонски масакр: Холанђани после мучења погубили десет Енглеза, девет Јапанаца и једног Португалца на острву Амбон.
- 12. 4. - Про-калвинистички васељенски патријарх Кирил Лукарис смењен након лобирања католичких посланика у Цариграду - постављен Антим II али Кирил га надиграо у септембру уз помоћ холандског амбасадора.
- 24. 5. - Хрватски сабор: треба тражити од Влашке комисије да се Власи "избаве" од крајишких капетана, који су им наметнули нове порезе, и предати их хрватској властели[1].
- 23. 7. - Комисија за реституцију "влаха" земаљској господи стигла у Вараждин. Власи на збору у Ровишту кажу да ће пре изгинути него се потчинити - комисија убрзо, по царевој наредби, обуставља рад[1][2], послати изасланици цару[3].
- 29. 7. - Крижевачки капетан извјештава да се Власи спремају вратити у Турску, ген. Траутмансдорф их затим примирио[1].
- 6. 8. - Кардинал Маффео Барберини изабран за папу под називом Урбан VIII. (до 1644).
- 6. 8. - Тридесетогодишњи рат: битка код Стадтлохна - католик Јохан 'т Серцлаес Тиллy сустигао пред холандском границом Цхристиана вон Браунсцхwеига и разбио га.
- 7. 8. - Цар Фердинанд II узео у заштиту досељенике у Хрватској, обустављен рад Влашке комисије[1][4].
- коловоз - Габријел Бетлен због неиспуњених обећања обнавља рат са Фердинандом у савезништву са Турцима. Затим: бан Јурај V. Зрински четује око турске Каниже, на лијевој обали Муре потукао Турке који су га напали у повратку[1].
- 8. 9. - Францесцо Цонтарини је нови млетачки дужд (до 1624).
- 10. 9. - Поводом успеха побуњеног Абаза Мехмед-паше у Анадолији збачен Мустафа I и постављен млади Мурат IV - првих девет година влада његова мајка Кöсем Султан - у царевини је влада анархија, а Сафавиди опсели Багдад и заузели га (до 1638).
- листопад - Бетленова војска упада у Моравску и Доњу Аустрију, примирје ће бити склопљено 17. студеног[1].
- 8. 11. - Објављен Први Фолио са 36 Шекспирових дела.
- 12. 11. - Православна гомила у Витебску убила унијатског архиепископа Јосафата Кунцевича.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- 1623-24 - Папски визитатор Петар Масарек обилази латинске општине по балканским земљама.
- Крајишници, Срби из Ровишћа, и ове године поразили турске пљачкаше у иванићком пределу[5].
- Османско-сафавидски рат (1623-39).
- Wилхелм Сцхицкард замислио "рачунарски часовник", врсту справе за рачунање.
- Ниццолò Аламанни објавио Прокопијеву "Тајну историју" пронађену у Ватиканској библиотеци.
- Митолошка поема L'Адоне ("Адонис") Гиамбаттисте Марина.
- Диего Велáзqуез постао дворски сликар Филипа IV .
- Објављен Цампанеллин "Град Сунца" (написан 1602).
- Холанђани се настанили у Таинану на Тајвану (Холандска Формоза до 1662).
- Капетан Тхомас Wарнер се населио на острву Саинт Киттс.
- Токугаwа Хидетада, по угледу на оца, препустио шогунску титулу сину Иемитсуу али задржава власт до смрти 1632.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 23. 6. - Блаисе Пасцал, научник и филозоф († 1662)
- ? - Јакета Палмотић Дионорић, књижевник († 1680)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 15. 1. - Паоло Сарпи, теолог (* 1552)
- 8. 7. - Гргур XV., папа (* 1554)
- 12. 8. - Антонио Приули, млетачки дужд (* 1548)
- 12. 11. - Јосафат Кунцевич, унијатски архиепископ
Референце
[уреди | уреди извор]- Литература
- Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
- Рудолф Хорват, Бан Јурај Зрински (хр Wикисоурце)