1602

**1602. по календарима**
Грегоријански	1602. (MDCII)
Аб урбе цондита	2355.
Исламски	1010–1011.
Ирански	980–981.
Хебрејски	5362–5363.
Бизантски	7110–7111.
Коптски	1318–1319.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1657–1658.
• Схака Самват	1524–1525.
• Кали Yуга	4703–4704.
	Кинески
• Континуално	4238–4239.
• 60 година	Yанг Вода Тигар; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11602.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	16. вијек – 17. вијек – 18. вијек
Деценија:	1570-е 1580-е 1590-е – 1600-е – 1610-е 1620-е 1630-е
Године:	1599 1600 1601 – 1602 – 1603 1604 1605

Ово је чланак о години 1602.

Година 1602 (MDCII) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у петак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

сијечањ - Данило Франкол је нови капетан Сења намјесто убијеног Рабате.
јануар - Ускоци протурили гласину да преговарају са султаном о предаји Сења^[1].
14. 2. - Погубљен један од коловођа Рабатиног убиства, али убрзо долази до смиривања и ускоци се враћају у Сењ^[2].
19. 2. - Умро хабсбуршки војсковођа Пхилиппе Еммануел Мерцœур, насљеђује га Руссwорм.
20. 3. - Основана Холандска источноиндијска компанија (ВОЦ), најјача компанија на свету у 17. веку.
април - Млечани ухватили ускочку барку са 15 чланова посаде, четворицу обесили, остале послали на галије^[3] (у Сењу због млетачке блокаде избија глад).
15. 5. - Бартхоломеw Госнолд је први Енглез и Европљанин на Бакаларском рту у дан. Масачусетсу.
јун - Јамес Ланцастер стигао на Суматру на челу прве флоте енглеске Источноиндијске компаније.
2. 7. - Гиоргио Баста поразио код Теиуșа Мóзеса Сзéкелyа, војсковођу Жигмунда Баторија (дефинитиван крај Баторијеве власти у Ердељу); Секељ бежи у турски Банат.
26. 8. - Гроф Јурај Зрински замолио надвојводу Фердинанда да му потчини Србе у Гомирју (хрватски сабор следећег месеца га подржава а Зрински се жали да га Власи тј. Срби не признају за земаљског господара и чине штету кметовима)^[4].
29. 8. - Турци великог везира Јемишчи Хасан-паше повратили Столни Биоград.
љето - Сефер-бег похарао Речицу^[5].
листопад-студени - Руссwорм заузео Пешту и опсједа Будим; велики везир се вратио из Ердеља па опсједа Пешту, војске се разишле усљед јаке хладноће^[6].
8. 11. - Отворена Бодлеиан Либрарy (Бодлијева библиотека) Универзитета у Оксфорду.
новембар - Себастиáн Визцаíно плови обалом Калифорније и даје имена многим местима (нпр. Сан Диего); Мартин д'Агуилар ће стићи до Орегона.
децембар? - Ускоци појачавају пустошење села на турској територији, након искрцавања код Примоштена^[1].
21/22. 12. (11/12. 12. по ј.к.) - L'Есцаладе: грађани Женеве одбранили град од изненадног савојског напада.

Кроз годину

Ластовска буна против дубровачке власти - угушена је, коловође су побуњене, али Млечани долазе 1603-1606.
Саграђен манастир Гомирје, између Сења и Огулина.
Изграђена манастирска црква манастира Благовештење у Овчарско-кабларској клисури.
Гради се Сат-кула у Котору.
Вакуфнама Хурема сина Балије садржи податке о изградњи мектеба у Хаџи заде Хаџи Ахмедовој махали у Сарајеву^[7].
Напуштен Медведград.
Велика Горица добила право на сајам.
Објављене Шекспирове "Веселе жене виндзорске".
Португалци протерани с Бахреина, преузима га Абас Велики.
Персија и Шпанија у дефанзивној алијанси, Абас обријао османлијског изасланика, следеће године рат.
Наставља се Руска глад (1601-03), атаман Хлопко дигао сељачку буну.
Изграђена Смоленска тврђава (или Смоленски кремљ).
Томмасо Цампанелла написао "Град сунца" (објављен 1623).
Маттео Рицци са кинеским сарадницима штампао у Пекингу карту света Кунyу Wангуо Qуанту ("Мапа безброј светских земаља").

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1602.

14. 7. - Јулес Мазарин, кардинал и француски државник († 1661)
22. 11. - Елизабета, краљица Шпаније († 1644)
30. 11. - Отто вон Гуерицке, научник и политичар († 1686)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1602.

19. 2. - Пхилиппе Еммануел Мерцœур, војсковођа (* 1558)
22. 3. - Агостино Царрацци, сликар (* 1557)
травањ - Блаж Ђурак, загребачки каноник, ратник
12. 8. - Абу'л-Фазл ибн Мубарак, могулски везир и историчар (* 1551)
25. 9. - Цаспар Пеуцер, реформиста (* 1525)
? - Ли Зхи, филозоф (* 1527)

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Историја с. н., 311
↑ Клаић, 439
↑ Историја с. н., 310
↑ Историја с. н., 460
↑ Клаић, 440
↑ Клаић, 439-440
↑ Сарајево у османском периоду Архивирано 2011-05-21 на Wаyбацк Мацхине-у, сарајево.ба

Литература

Вјекослав Клаић, Свезак трећи: дио први..... Прва књига: Доба краљева Фердинанда I., Максимилијана и Рудолфа (1527-1608) (арцхиве.орг)
Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5

[isn311-1] 1,0 ^1,1 Историја с. н., 311

[2] Клаић, 439

[3] Историја с. н., 310

[4] Историја с. н., 460

[5] Клаић, 440

[6] Клаић, 439-440

[suop-7] Сарајево у османском периоду Архивирано 2011-05-21 на Wаyбацк Мацхине-у, сарајево.ба

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]