16. 11.

Дани - Године
претходни дан - следећи дан

---

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартут.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартпт.

Шаблон:Цалендар/Сун1стМонтхСтартнд.

16. новембра/студеног (16. 11.) је 320. дан године по грегоријанском календару (321. у преступној години). До краја године има још 45 дана.

Догађаји

• 534. — објављен Јустинијанов Кодекс.
• 1384. — Хедwиг окруњена за краља Пољске, иако је била жена.
• 1532. — Францисцо Пизарро заточио Атахуалпу, владара Инка.
• 1766. — Рођен француски композитор и виолиниста Родолпхе Креутзер, дворски виолиниста Наполéон Бонапарте и Лоуис XVIII. Опчињен његовом виртуозношћу, Беетховен му је посветио сонату за виолину и клавир бр. 47, познату Креутзерову сонату.
• 1831. — Умро пруски генерал Царл вон Цлаусеwитз, један од најпознатијих војних теоретичара 19. вијека. У дјелу " О рату" теоретски је уобличио искуства нове стратегије примијењене у Напоелеоновим ратовима. Према Цлаусеwитз, рат је саставни дио општих политичких односа и наставак је политике уз примјену других средстава.
• 1849. — руски двор осуђује Фјодора Достојевског на смрт због протудржавног дјеловања, али је његово погубљење отказано у задњи час.
• 1878. — Умро Ђура Јакшић, највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих сликара 19. вијека. Поред поезије, која је највреднија у његовом књижевном опусу, писао је приповјетке и херојске поеме ("На Липару", "Поноћ", "Падајте браћо", "Отаџбина", "Сеоба Србаља" "Станоје Главаш").
• 1893. — основан Атлетски Клуб Крáловскé Винохрадy, касније преименован у Спарта Праг.
• 1896. — први пријенос електричне енергије између два града (Ниагара Фаллса и Буффала).
• 1904. — Јохн Амбросе Флеминг изумио вакуумску цијев.
• 1906. — оперни пјевач Енрицо Царусо оптужен за неприкладно понашање након што је, наводно, уштипнуо жену за стражњицу у зоолошком врту у Неw Yорку.
• 1920. — Qантас, аустралска национална авиокомпанија, постаје другом најстаријом авиокомпанијом на свијету (старија је само КЛМ).
• 1933. — САД и Совјетски савез успостављају формалне дипломатске односе.
• 1940. — Други свјетски рат: Краљевско зракопловство (РАФ) бомбардирало Хамбург.
• 1940. — Холокауст: у Пољскојсу Нацисти затворили Варшавски Гето, изолиравши га од вањског свијета.
• 1945. — Хладни рат: САД, уз помоћ 88 њемачких знанственика, започиње производњу ракета.
• 1959. — премијера мјузикла Моје пјесме, моји снови на Броадwаyу.
• 1960. — Умро амерички филмски глумац Цларк Габле. Играо је у више од 70 филмова, а велику популарност је стекао као Рхетт Бутлер у филму "Прохујало с вихором". Добитник Оскара за филм "Догодило се једне ноћи".
• 1965. — Совјетски савез према Венери лансирао свемирску сонду Венера 3, прву летјелицу која се спустила на површину друге планете.
• 1970. — Сиријски предсједник Нураддин ал Атаси свргнут је пучем. Наслиједио га је Ахмед Цхартив, а најмоћнији је човјек био премијер Хафиз Асад, који је 1991. на референдуму изабран за предсјеника са 99,2 посто гласова.
• 1973. — из Цапе Цанаверала НАСА је лансирала летјелицу Скyлаб 4 с три члана посаде на 84-дневну мисију.
• 1977. — кино-премијера Блиских сусрета треће врсте.
• 1988. — на првим слободним изборима у 10 година, гласачи у Пакистану изабиру Беназира Бхутта за премијера.
• 1990. — премијера филма Роцкy V, засад посљедњег наставка из серијала Роцкy филмова, с неизбјежним Сyлвестером Сталлонеом у насловној.
• 1995. — Хашки трибунал оптужио лидера босанских Срба Радована Караџића и војног команданта Ратка Младића за геноцид над бошњачким цивилима почињен током заузимања Сребренице у јулу 1995 , када је више хиљада Бошњака убијено и расељено.
• 1996. — Мајка Тереза постаје почасном грађанком САД-а.
• 1997. — након готово 18 година заточеништва, Народна Република Кина из затвора ослобађа Wеија Јингсхенга, продемократског дисидента, и то из медицинских разлога.
• 1997. — Умро француски политичар и публициста Георгес Марцхаис, генерални секретар француске Комунистичке партије (1972-1994).
• 1998. — Хашки трибунал прогласио кривим Здравка Муцића, Хазима Делића и Есада Ланџу за убијање и злостављање српских затвореника 1992. у логору Челебићи. Прво суђење за ратне злочине над Србима током рата у БиХ. Делић осуђен на 18, Ланџо на 15, а Муцић на девет година затвора.
• 2000. — Билл Цлинтон постане први амерички предсједник који је посјетио Вијетнам.
• 2001. — у дистрибуцији је први филм из серијала Харрy Поттер: "Харрy Поттер и камен мудраца".
• 2003. — У Србији су, због малог одзива бирача, 39 посто, трећи пут пропали предсједнички избори.
• 2004. — X-43А постаје нејбржим млазним авионом при брзини од готово 11,200 км/х или 3.11 км/сец.
• 2005. — Хашки трибунал ослободио пензионисаног генерала Армије БиХ Сефера Халиловића кривице за злочине које су над хрватским цивилима у Херцеговини у јесен 1993. починиле трупе те армије. Генерал Халиловић је правоснажно ослобођен свих оптужби.
• 2007. — Више од 3.500 људи је страдало, преко 3.000 је повријеђено, а око хиљаду особа се воде као нестале у снажном циклону који је погодио Бангладеш.
• 2014. — Престала је са радом највећа ПЕС6 Мастер лига на Балкану - БСЦ.

Рођења

• 42. пне. - Тиберије, Тибериус Цлаудиус Неро Цаесар, други Римски цар.
• 1717. — Јеан ле Ронд д'Алемберт, француски математичар и енциклопедист (у. 1793.).
• 1720. — Царло Антонио Цампиони, талијански композитор (у. 1788.).
• 1752. — Максимилијан Врховац, загребачки бискуп (у. 1827.).
• 1766. — Родолпхе Креутзер, француски виолинист (у. 1831.).
• 1836. — Давид Калакауа од Хаваја, посљедњи хавајски краљ (у. 1891.).
• 1873. — W. C. Хандy, амерички складатељ (у. 1958.).
• 1874. — Александар Колчак, руски војсковођа (у. 1920.).
• 1881. — Хуго Меисл, аустријски ногометни тренер и ногометни судац, јеврејског подријетла (у. 1937.).
• 1889. — Георге Кауфман, амерички драматичар (у. 1961.).
• 1892. — Гуо Моруо, кинески писац (у. 1978.).
• 1896. — Осwалд Мослеy, британски политичар (у. 1980.).
• 1887. — Ханс Блуме, низоземски ногометаш.
• 1895. — Паул Хиндемитх, њемачки складатељ (у. 1963.).
• 1906. — Едо Ковачевић, хрватски сликар (у. 1993.).
• 1914. — Рајмунд Купарео, хрватски књижевник и естетичар (у. 1996.).
• 1922. — Јосé Сарамаго, португалски писац, Нобеловац (у. 2010.).
• 1925. — Стане Доланц, југославенски комунистички политичар из Словеније (у. 1999.).
• 1926. — Мико Трипало, хрватски политичар (у. 1995.).
• 1930. — Цхинуа Ацхебе, нигеријски писац.
• 1938. — Роберт Нозицк, амерички филозоф (у. 2002.).
• 1939. — Милош Жутић, српски глумац (у. 1993.).
• 1946. — Теренце МцКенна, амерички писац и филозоф.
• 1947. — Еббy Тхуст, Њемачки Бокс-Промотер и аутор књиге.
• 1948. — Мате Парлов, хрватски и југославенски боксач (у. 2008.).
• 1952. — Схигеру Миyамото, јапански дизајнер компјутерских игара.
• 1955. — Хéцтор Цúпер, аргентински ногометни тренер и играч.
• 1958. — Марг Хелгенбергер, америчка глумица ("Екипа за очевид").
• 1961. — Франк Бруно, боксач.
• 1962. — Јосх Силвер, амерички клавијатурист и глазбени продуцент (Тyпе О Негативе).
• 1964. — Диана Кралл, канадска пјевачица.
• 1966. — Цхристиан Лоренз, њемачки глазбеник.
• 1967. — Лиса Бонет, америчка глумица ("Цосбy схоw").
• 1968. — Владо Шола, хрватски рукометаш,тренер и освајач злата на Олимпијским играма у Атени 2004.
• 1969. — Ивана Банфић, хрватска поп пјевачица и плесачица.
• 1970. — Јамие Баббит, америчка редитељка.
• 1970. — Мартха Плимптон, америчка глумица ("Гоониес").
• 1971. — Алеxандер Попов, руски пливач.
• 1972. — Игор Шулепов, руски одбојкаш.
• 1974. — Паул Сцхолес, енглески ногометаш.
• 1977. — Оксана Баиул, украјинска клизачица.
• 1977. — Маггие Гyлленхаал, америчка глумица ("Осмијех Мона Лисе").
• 1978. — Гарy Наyсмитх, шкотски ногометаш.
• 1981. — Аллисон Цроwе, канадска пјевачица

.

Смрти

• 498. — Анастазије II., папа
• 1272. — Хенрy III, енглески краљ (р. 1207.).
• 1328. — принц Хисааки, јапански шогун (р. 1276.).
• 1613. — Трајано Боццалини, талијански сатиричар (р. 1556.).
• 1695. — Пиерре Ницоле, француски филозоф (р. 1625.).
• 1779. — Пехр Калм, фински истраживач и природословац (р. 1716.).
• 1802. — Андрé Мицхауx, француски ботаничар (р. 1746.).
• 1831. — Царл вон Цлаусеwитз, пруски генерал, војни теоретичар и повјесничар који се сматра једним од најутицајнијих војних мислилаца (р. 1780.).
• 1853. — Фрањо Кулмер, хрватски политичар, барун (р. 1806.).
• 1910. — Иван Козарац, хрватски књижевник (р. 1885.).
• 1922. — Маx Абрахам, њемачки физичар (р. 1875.).
• 1960. — Цларк Габле, амерички глумац (р. 1901.).
• 1961. — Милан Шеноа, хрватски књижевник (р. 1869.).
• 1973. — Алан Wаттс, енглески писац (р. 1915.).
• 1994. — Дино Валенте, амерички глазбеник (р. 1943.)
• 1994. — Милан Пузић, српски глумац (р. 1926.).

.

Благдани

• Обновљење Храма светог Георгија-Ђурђиц

.

Празници и дани сећања

• Међународни дан толеранције.
• Дагур Íсленскрар Тунгу (Дан исландског језика).
• фестивал Лоy Кратхонг на Тајланду.

.

---

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар