1503.
Изглед
- Ово је чланак о години 1503.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 15. вијек – 16. вијек – 17. вијек |
Деценија: | 1470-е 1480-е 1490-е – 1500-е – 1510-е 1520-е 1530-е |
Године: | 1500 1501 1502 – 1503 – 1504 1505 1506 |
Грегоријански | 1503.. (MDIII) |
Аб урбе цондита | 2256. |
Исламски | 908–909. |
Ирански | 881–882. |
Хебрејски | 5263–5264. |
Бизантски | 7011–7012. |
Коптски | 1219–1220. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1558–1559. |
• Схака Самват | 1425–1426. |
• Кали Yуга | 4604–4605. |
Кинески | |
• Континуално | 4139–4140. |
• 60 година | Yин Вода Свиња (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11503. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1503 (MDIII) била је редовна година која почиње у недјељу (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 20. 1. - У Севилли основана Цаса де Цонтратациóн с намером контроле шпанског истраживања и колонизације; од ове године до 1650. у севиљску луку је ушло 16.000.000 кг сребра и 185.000 кг злата.
- фебруар - Да Гамина флота разбила удружену флоту каликутског заморина и арапског гусара Хоџе Амбара.
- 13. 2. - Турнир Дисфида ди Барлетта - 13 италијанских витезова поразило 13 француских.
- 23. 2. - Франко-шпански рат у Италији: битка код Рува, шпанска победа.
- 28. 3. - Иван III., московски велики кнез склопио шестогодишње примирје са Пољско-Литванијом, добио проширења на североистоку и истоку.
- 6. 4. - Први ескадрон пете индијске армаде (Афонсо де Албуqуерqуе) креће из Лисабона.
- 28. 4. - Други италијански рат, Битка код Церигноле: одлучујућа шпанска победа (Гонзало Фернáндез де Цóрдоба), сматра се да је ово прва велика битка добијена претежно ватреним оружјем (тактика Пике анд схот).
- 10. 5. - Кристофор Колумбо открио Кајманске Отоке.
- 13. 5. - Шпанци улазе у Напуљ, где остају до 1714.
- мај - Португалска карака Есмералда, дио Да Гамине флоте, потонула код обала Омана - на њој ће у 21. стољећу бити пронађен најстарији тада познати један тип астролаба.
- 20. 5. - Афонсо де Албуqуерqуе дефинитивно лоцирао оток Асценсион.
- 28. 5. - Венчали се преко посредника шкотски краљ Јамес IV и енглеска принцеза Маргарет Тудор (лично 8. 8.); истог дана склопљен Уговор о вечном миру између Шкотске и Енглеске (заправо потрајао 10 година).
- На основу овога, његов праунук Јамес VI и I ће 1603. наследити енглеску круну.
- 15. 6. - Повеља краља Владислава II. потврђује право Краљевине Славоније да се за поџупане и племићке судце смију бирати само домаћи племићи.
- 21. 6. - Исмаил I одлучујуће поразио Мурада, владара Ак Којунлуа, код Хамадана[1].
- 20. 8. - Склопљено седмогодишње примирје између Владислава II. и Бајазита II., споразум обухвата Молдавију (Стефан III Велики очувао самоуправу по цену данка), Влашку и Дубровник[2].
- септембар - Сабор руске цркве: присталице Јосифа Волоцког обориле предлог нестјажатеља ("неимућних") на челу са Нилом Сорским да се укине манастирско власништво.
- 22. 9. - 18. 10. - Читав понтификат папе Пија III. (Францесцо Тодесцхини Пиццоломини).
- 30. 10. - Шпанска краљица Изабела забрањује насиље над домороцима (од ове године почиње систем енцомиенда-и за експлоатацију индијанске радне снаге).
- 1. 11. - Изабран папа Јулије II. (Гиулиано делла Ровере), прозван "Страшни папа" (вл. до 1513).
- 29. 12. - Победом код Гариглиана Шпанци осигурали посед над Напуљом.
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Леонардо почиње рад на Мона Лиси.
- Први помен Маглаја.
- Француз Бинот Паулмиер де Гонневилле пловио поред Бразила.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 11. 1. - Пармигианино, италијански сликар († 1540)
- 10. 3. - Фердинанд I., цар Светог Римског Царства († 1564)
- 23. 7. - Ана Јагелонска, краљица Угарске и Чешке († 1547)
- 14 - 21. 12. - Нострадамус, лекар и аутор "Пророчанстава" († 1566)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 7. 4. - Софија Палеолог, московска велика кнегиња
- 3. 7. - Пиерре д'Аубуссон, Велики мајстор Хоспиталера (* 1423)
- 18. 8. - Александар VI., папа (* 1431)
- 18. 10. - Пио III., папа (* 1439)
- 28. 12. - Пиеро ди Лорензо де' Медици, бивши владар Фиренце (* 1472)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Ираниан Хисторy Тодаy Архивирано 2012-10-18 на Wаyбацк Мацхине-у, фоуман.цом
- ↑ V. Клаић, стр. 320
- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)