1495
Изглед
- Ово је чланак о години 1495.
Миленијум: | 2. миленијум |
---|---|
Вјекови: | 14. вијек – 15. вијек – 16. вијек |
Деценија: | 1460-е 1470-е 1480-е – 1490-е – 1500-е 1510-е 1520-е |
Године: | 1492 1493 1494 – 1495 – 1496 1497 1498 |
Грегоријански | 1495. (MCDXCV) |
Аб урбе цондита | 2248. |
Исламски | 900–901. |
Ирански | 873–874. |
Хебрејски | 5255–5256. |
Бизантски | 7003–7004. |
Коптски | 1211–1212. |
Хинду календари | |
• Викрам Самват | 1550–1551. |
• Схака Самват | 1417–1418. |
• Кали Yуга | 4596–4597. |
Кинески | |
• Континуално | 4131–4132. |
• 60 година | Yин Дрво Зец (од кинеске Нг.) |
Холоценски календар | 11495. |
Подробније: Календарска ера |
Година 1495 (MCDXCV) била је редовна година која почиње у четвртак (1. јан./сиј. по јулијанском календару).
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 23. 1. - Алфонсо II Напуљски абдицирао у корист сина Фердинанда II, суочен с приближавањем француске војске и незадовољством поданика.
- јануар - Папа Александар VI. принуђен предати Џем Султана француском краљу, али он убрзо умире.
- 1. 2. - Угарско-хрватски краљ Владислав II. прешао из Валпова у Вировитицу, наставља рат са Ловром Илочким;
- у Вировитици одржан сабор о питањима обране (одлука о "некој врсти домобранства" од 10.000 коњаника), Иваниш Корвин постављен за бана хрватских земаља (последњи боравак краља Владислава у Хрватској).
- 22. 2. - Талијански рат 1494.–1495.: Шарл VIII улази без отпора у Напуљ, краљ Фердинанд II Напуљски бежи на Исцхиу па Сицилију.
- Шарл препушта Константину Аријаниту, ујаку Ђурђа Црнојевића и Филипу Комину, изасланику у Венецији, планирање рата против Турака - али Млечани то спречавају и обавештавају Турке.
- 27. 3. - Турски посланици у Печуху закључили примирје на три године са Угарском.
- 31. 3. - Проглашена анти-француска Света, или Венецијанска, лига на челу са папом Александром VI. (Венеција, Милано, Свето римско царство, Шпанија) - званични циљ им је крусада против Турака.
- 3. 4. - Папа пресудио у корист угарског краља Владислава II. разрешивши његову заруку са Матијином удовицом Беатрицом.
- април, крајем - Састанак Владислава II. са великашима у Иригу - он сам ће задржати све поседе одузете Ловри Илочком, деспоти Ђорђе и Јован морају надокнадити штету у градовима које су освојили.
- 12. 5. - Шарл VIII се крунисао за напуљског краља; недуго затим одлази остављајући Гилберта де Монтпенсиера за вицекраља.
- 26. 5. - Де Цóрдобина шпанска војска се искрцала на Калабрији како би вратила Фердинандов напуљски престо.
- 1. 6. - Први помен шкотског вискија у документима.
- 28. 6. - Битка код Семинаре: француска победа над шпанско-напуљским снагама.
- липањ и студени - Славонија плаћа ванредну даћу (у четири жупаније између Саве и Драве избројено 29.390 димњака).
- 3. 7. - Претендент Перкин Wарбецк се покушава искрцати у Енглеској, али мала војска му поражена пре него што је то успео.
- 6. 7. - Битка код Форнова близу Парме: скупа тактичка победа Венецијанског савеза против Шарлове војске.
- 7. 7. - Фердинанд II се вратио на напуљску територију.
- 21. 7. - Wüрттемберг уздигнут од грофовије у војводство на Wормском Реицхстагу.
- септембар - Раду IV Велики је нови влашки војвода (до 1508).
- 9. 10. - Уговор из Верцеллија: Новара, у којој је био опсаднут војвода од Орлеана, враћа се Милану.
- 25. 10. - Мануел I постаје краљ Португала (до 1521).
- 15. 11. - Битка код Агуереа, још једна кастиљска победа над Канарцима.
- 30. 11. - Руско-шведски рат (1495–1497): Руси прекидају опсаду замка Виборг након огромне експлозије (или им се учинило да виде Андрејин крст на дан његовог празника).
Током/тијеком године
[уреди | уреди извор]- Други Новљански бревијар (хрватски глагољски рукопис), Мисал Јурја Топуског и Лекционар Бернардина Сплићанина, прва датирана латинична хрватска књига.
- У штампарији Црнојевића одштампани Псалтир с последовањем, Требник и можда Четворојеванђеље (1495-96).
- Први помен Билаја у Босни.
- Иван Кеглевић преузима Бужим од умрлог Јурја Микуличића.
- Барбара Франкопан, удовица деспота Вука, се удала за Фрању Бериславића.
- Последњи спомен босанске краљице Маре.
- Ступа на снагу Поyнингсов закон којим је ирски парламент подређен енглеском.
- У Светом Римском Царству на Wормском Реицхстагу основан Реицхскаммергерицхт - Царски камерални суд, проглашен "Вечни мир" и уведен царски порез Гемеинер Пфенниг.
- Хенрy VII основао у Портсмоутху први сухи док у модерној Европи.
- Одштампано прво медицинско дело о "Француској болести" чија је епидемија настала међу трупама у Напуљу - шири се затим Италијом и Европом.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 6. 1. - Аугустин Сцхурфф, немачки физичар и лекар († 1548)
- 6. 3. - Луиги Аламанни, италијански песник и државник († 1556)
- 8. 3. - Иван Божији, шпански светац († 1550)
- 16. 4. - Петер Апиан, немачки хуманиста († 1552)
- 18. 9. - Лудwиг X., баварски војвода († 1545)
- Пиер Францесцо Гиамбуллари, италијански писац († 1555)
- ца. Марцин Биелски, пољски књижевник († 1575)
- ца. Цуаухтéмоц, последњи астечки владар († 1525)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 11. 1. - Педро Гонзáлез де Мендоза, шпански кардинал и државник (* 1428)
- 25. 2. - Џем-султан, османски претендент (* 1459)
- септембар - Влад IV Калуђер, влашки војвода
- 14. 9. - Елизабетх Тудор, енглеска принцеза (* 1492)
- 25. 10. - Јоãо II Савршени, португалски краљ (* 1455)
- 6. 12. - Јакоб Спренгер, наводни теоретичар "вештичарења" (* 1435)
- 18. 12. - Алфонсо II Напуљски, бивши краљ (* 1448)
- ца. Царло Цривелли, италијански сликар (* ца. 1435)
- Марија Бранковић, кћерка Стефана Б. и удовица Бонифација Палеолога (* 1466)
- Јурај Микуличић, господар Бужима
Референце
[уреди | уреди извор]- Вјекослав Клаић, Свезак други: дио трећи.... Трећа књига: Доба краља Матијаша Корвина и Јагеловића (1458-1526) (арцхиве.орг)
- Група аутора, Историја Црне Горе