13. 10.

13. октобра/листопада (13. 10.) је 286. дан године по грегоријанском календару (287. у преступној години). До краја године има још 79 дана.

Догађаји

54. — Отрован четврти Римски цар Клаудије. Отровала га његова четврта супруга (и нећакиња) Агрипина млађа, да би свог 17-годишњег сина Нерона поставила за цара.
409. — Вандали и Алани су прешли Пиринеје и из Галије упали у Хиспанију.
1307. — Краљ Филип IV. ухитио је све француске темпларе, наводно због кривовјерја. Ред је распуштен пет година касније.
1792. — Предсједник САДа Георге Wасхингтон положио камен-темељац Бијеле куће, предсједничке резиденције у Wасхингтону.
1860. — Прва фотографија из ваздуха направљена из балона изнад Бостона у САД.
1884. — Лондонска четврт Гринич установљена као универзалан, нулти меридијан, од ког се рачунају географске дужине и временске зоне на Земљи.
1917. — У португалској Фатими догодило се "чудо Сунца".
1923. — Турски парламент прогласио Анкару, бившу Ангору, главним градом Турске.
1943. — Други светски рат: Италија после капитулације објавила рат Немачкој, свом бившем савезнику у Другом светском рату.
1944. — Ресник ослобођен од Немаца.
1972. — Совјетски путнички авион „Иљушин 62“ срушио се у близини московског аеродрома. У до тада највећој авионској несрећи погинуло свих 176 путника и чланова посаде.
1976. — Боливијски теретни авион "Боеинг 707", ком је при полетању отпао један мотор, пао је на главну улицу Санта Круса. Погинула три члана посаде и више од 100 путника.
1977. — Четири Палестинца отела изнад Медитерана авион немачке компаније “Луфтханса” који је летео из Мајорке и преусмерили га у Могадиш у Сомалији.
1988. — Лабораторијско испитивање показало да је „Торински покров“, у ком је, према веровању многих хришћана, сахрањен Исус Христос, лажан и да потиче из Средњег века.
1990. — У цркви Светог Василија Блаженог на Црвеном тргу у Москви одржана прва литургија после 73 године.
1993. — Суд у Хамбургу прогласио кривим Немца Гинтера Пархеа због рањавања ножем југословенске тенисерке Монике Селеш. Осуђен условно на две године затвора.
1997. —.
- Британски премијер Тони Блер срео се с лидером Шин Фејна Геријем Адамсом, што је био први сусрет британског премијера и лидера ирског републканца после више од 70 година.
- Британски суперсонични аутомобил први успео да на тлу пробије звучни зид, постигавши брзину од 1.222,7 километара на час.
1998. — После седмодневних интензивних преговора и под претњом војне интервенције НАТО председник Југославије Слободан Милошевић прихватио долазак Верификационе мисије ОЕБС која ће пратити спровођење резолуције Уједињених нација о Косову од 23. септембра и ваздушну посматрачку мисију над Косовом.
2000. — У нападу на амерички разарач УСС Цоле у јеменској луци Аден погинуло 17 морнара. САД за напад оптужиле саудијског држављанина у егзилу Осаму бин Ладена.
2000. — Јанко Јањић извршио самоубиство активирањем ручне бомбе током покушаја снага СФОР-а да га ухапсе. Јањић је оптужен за ратне злочине почињене од априла 1992. до 1993. у Фочи.
2002. — Интерпол објавио међународну потјерницу за умировљеним генералом хрватске војске Јанком Бобетком због оптужби за злочин почињен против човјечности и кршења људских права и обичаја током рата. Умро је у Загребу крајем априла 2013.
2005. — издата 5.10 (Бреезy Бадгер) верзија Убунту Линуxа.

.

Рођења

1867. — Пиерре Боннард, француски сликар-симболист.
1895. — Курт Сцхумацхер, њемачки политичар.
1911. — Мигјени, албански пјесник.
1921. — Yвес Монтанд, француски шансонијер и глумац († 1991.).
1923. — Иван Сној, хрватски рукометни тренер, међународни судац, високи међународни рукометни дужносник, новинар и публицист († 1994.).
1925. — Маргарет Тхатцхер, британска политичарка, позната као Челична ладy (Ирон Ладy). († 2013.).
1927. — Тургут Öзал, турски политичар и државник.
1931. — Раyмонд Копа, бивши француски ногометаш пољског подријетла († 2017.).
1932. — Душан Макавејев, србијански режисер и сценариста.
1934. — Нана Моускоури, грчка пјевачица.
1938. — Цхристиане Хöрбигер, аустријска глумица.
1941. — Паул Симон, амерички кантаутор.
1956. — Зоран Вишић, српски кошаркашки тренер.
1961. — Доц Риверс, амерички професионални кошаркашки тренер и играч.
1966. — Мирко Пајчин, српски певач, познат и као Баја Мали Книнџа.
1967. — Цхристопхер Јудге, амерички глумац.
1967. — Пабло Ласо, шпањолски кошаркаш и тренер.
1969. — Нанцy Керриган, америчка клизачица.
1977. — Паул Пиерце, амерички професионални кошаркаш.
1977. — Антонио Ди Натале, талијански ногометаш.
1977. — Роберт Курбаша, хрватски казалишни, телевизијски и филмски глумац.
1980. — Давид Хаyе, британски професионални боксач.
1988. — Вáцлав Пилаř, чешки ногометаш и репрезентативац.

.

Смрти

54. — Клаудије, римски цар (* 10. пне.).
1815. — Јоацхим Мурат, француски маршал.
1822. — Антонио Цанова, талијански кипар, сликар и архитект; главни представник класицизма у скулптури (* 1757).
1905. — Хенрy Ирвинг, енглески глумац који је први добио племићку титулу.
1974. — Ед Сулливан, амерички ТВ.водитељ (* 1901.).
1985. — Слободан Алигрудић, српски глумац (* 1934.).
2015. — Јездимир Станковић, југословенски рукометни тренер (* 1937).
2016. — Бхумибол Адулyадеј (Рама IX), краљ Тајланда од 1946. до смрти (* 1927.).

.

Празници

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар