Пређи на садржај

1. ХШК Грађански

Извор: Wikipedija
1. ХШК Грађански
Први хрватски грађански шпортски клуб
Нема грба ? Поставите га сами.
Опћенито
Лига нема
Оснивање 1911.
Надимци 'Пургери'
Стадион Котурашка цеста
(10.000 гледатеља)
Личности
Предсједник нема
Тренер нема
Дресови
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Домаћи
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Гостујући

Први хрватски грађански шпортски клуб, познатији само као Грађански, био је ногометни клуб у Загребу. Основан 26. травња 1911. године. За првог предсједника клуба изабран је Андрија Мутафелија. Боја дресова била је плава, а надимак клуба пургери. Осим ногометне, имао је селекције за бициклизам и рукомет.

Повијест

[уреди | уреди извор]
ХШК Зрињски Мостар - 1. ХШК Грађански Загреб 2:3, Старо игралиште, Мостар, 1940.

Грађански је основан у вријеме кад је Хрватска још била дио Аустро-Угарске. Хрвати, незадовољни својим статусом у Аустро-Угарској тражили су начине да изразе своју жељу за неовисности и своје националне осјећаје. Ногомет је био један од начина. У прољеће 1911. по Загребу се причало да ће се основати нови мађарски ногометни клуб и да ће бити члан Мађарског ногометног савеза иако су сви загребачки клубови били чланови Хрватског спортског савеза основаног 1909. Међу младим Хрватима, заљубљеницима у спорт, јачала је идеја да се треба основати нови ногометни клуб прије Мађара. Први Хрватски Грађански Шпортски Клуб Загреб (1. ХШК Грађански Загреб) основао је 26. травња 1911. Андрија Мутафелија (први предсједник) са скупином својих пријатеља у кавани на Прерадовићевом тргу.

Клуб је прву утакмицу играо против ХАШК-а. Млади и неискусни играчи изгубили су 5:1. Грађански је био, може се тако рећи, клуб широких слојева, за разлику од ХАШК-а који је ипак био поглавито везан уз Свеучилиште и академичаре.

Големо је супарништво владало између »академичара« (ХАШК), који су играли у црвеним мајицама и »пургера« (Грађански), чија је основна боја била плава. I »хашковци« и »пургери« су били сложни у истицању свога хрватства. Осим градског дербија са ХАШК-ом главни ривали Грађанског у Краљевини Југославији су били београдски БСК и сплитски Хајдук.

До 1945. Грађански је најпопуларнији и најтрофејнији загребачки ногометни клуб који је освајао првенства Краљевине Југославије: 1923., 1926., 1928., 1937., 1940. те првенство Хрватске 1943. На међународном плану постигао је запажене резултате на турнеји по Шпањолској 1923. (побједе над Барцелоном и Атлетиц Билбаом) те побједама над водећим аустријским и мађарским клубовима. На турнеји у Енглеској 1936. освојили су тадашњи модерни WМ-сустав игре који се игра у изразито нападачкој формацији 4-2-4.

Свака генерација имала је низ изврсних ногометаша и репрезентативаца (Бабић, Врђука, Першка, Живковић, Рупец, Михелчич, Гöтз, Циндрић, Дасовић, Шифер, Павлековић, Хитрец, Враговић, Шипош) али најпознатији је састав из 1940-их (Гласер, Брозовић, Дубац, Плеше, Јазбиншек, Лецхнер, Цимерманчић, Wöлфл, Лешник, Антолковић, Кокотовић).

За наступа у југославенском првенству 1923-40. момчад су водили искључиво страни тренери: Енглези Артур Гаскхелл, Роберт Хафтл, Јамес Донеллy, Мађари Имре Посзонy, Гиурy Молнáр, Мáртон Букови, Аустријанац Јосепх Брандстäттер. Првотно су се користили игралиштима у Тушканцу, на Мартиновки и на Каналу до изградње властитог игралишта на Котурашкој цести, које је 1924. свечано отворио Стјепан Радић. Формално је престао дјеловати 1950., а већина играча приступила је београдском Партизану.

Због судјеловања у првенству НДХ заједно с пријератним трофејним хрватским ногометним клубовима ХАШК-ом и Цонцордиом, једностраним декретом нове власти 1950. клуб се гаси и на његовом темељу настаје ГНК Динамо Загреб.

Резултати по првенствима

[уреди | уреди извор]

(попис непотпун)

  • 1912/13.: трећи
  • Првенство Краљевине Југославије: 1923., 1926., 1928., 1937., 1940. - први
  • 1940/41.: други
  • Првенство НДХ: 1943.

Момчади првака

[уреди | уреди извор]
Сезона Састав Тренер
1923. Врђука, Сцхиффер, Месић, Враговић, Кинерт, Мантлер, Бажант, Пасинек, Рупец, Петршка, Гöтз, Фердербер, Павлековић, Бабић Артхур Гаскел
1926. Михелчич, D. Бабић, Рупец, Иванчић, Першка, Мантлер, Циндрић, Гилер, Рудолф Хитрец, Ремец, Н. Бабић, Урбанке Јосеф Брандстаттер
1928. Михелчич, Циндрић, D. Бабић, Гмајнички, Першка, Станковић, Рајковић, Гумхалтер, Краљ, Ремец, Ковачић, Михаљевић, Мекић Имре Посзонyи
1937. Урцх, Јазбиншек, Хüгл, Ковачевић, Кокотовић, Ђанић, Лешник, Антолковић, Плеше, Медарић Мартон Букови
1940. Урцх, Брозовић, Јазбиншек, Цимерманчић, Ђанић, Белошевић, Лешник, Антолковић, Матекало, Жалант, Кокотовић Мартон Букови
1943. Гласер, Брозовић, Антолковић, Цимерманчић, Дубац, Лешник, Јазбиншек, Wöлфл, Плеше, Лецхнер, Кокотовић Мартон Букови

Повезано

[уреди | уреди извор]

Вањске везе

[уреди | уреди извор]