Е

Не треба изједначавати са Е, словом латинице.

Е е (искошено: Е е) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову Е и грчком слову епсилон (Ε ε).

Историја

Слово Е је изведено из грчког слова епсилон.

У старословенској азбуци име слова је било єсть, што је на тадашњем језику значило »јесте«.

У ћириличком бројевном систему, слово ⟨Е⟩ је имало вредност броја 5.

Облик

У раној ћирилици, облик овог слова је био обао (Є є), док се данас пише са оштрим ивицама (Е е). Обло Е се данас користи само у украјинској и русинској азбуци, и означава двогласник (дифтонг) "је".

Употреба

Присутно је у свим ћириличним писмима и углавном означава полузатворен предњи нелабијализован самогласник (/e/).

Руски и белоруски језик

У руском и белоруском језику, углавном означава дифтонг "је". Када се нађе након одређених сугласника (D, Т, L, Н), врши се процес налик нашем јотовању ("ДЕ" се чита слично нашем "ЂЕ", "ТЕ" слично нашем "ЋЕ" итд.), исти случај као са украјинским "Є".

I у руској и у белоруској азбуци, налази се на шестом месту.

Бугарски, македонски, српски и украјински језик

У бугарском, македонском, српском и украјинском језику, ово слово означава или "полузатворен предњи нелабијализован самогласник" (/e/), или пак "полуотворен предњи нелабијализован самогласник" (/ɛ/).

У бугарској азбуци, налази се на шестом месту, док се у македонској, српској и украјинској налази на седмом.

Сродна слова

• Ѐ ѐ: слово ћирилице
• Ё ё: слово ћирилице
• Є є: слово ћирилице
• Е е: Е (слово латинице)
• Ε ε: слово грчког алфабета