Жеђ (будизам)

Дио серије чланака на тему Будизам

Хисторија будизма Дармичке религије Кронологија будизма Будистички сабори

Темељи Четири племените истине Племенити осмокраки пут Пет поука Нирвāна · Три драгуља

Кључни термини Три ознаке бића Скандха · Козмологија · Дхарма Самсара · Ребиртх · Схунyата Пратитyа-самутпада · Карма · Несопство

Водеће личности Гаутама Буддха Нагарјуна · Доген Будини сљедбеници · Породица

Пракса и постигнућа Буддхаство · Бодхисаттва Четири стадија просвјетљења Парамији · Медитација · Лаици

Будизам по регијама Југоисточна Азија · Источна Азија Тибет · Индија · Запад

Будистичке школе Тхеравāда · Махāyāна Вајраyāна · Ране школе

Текстови Пали канон Пали Сутте · Махаyана Сутре Винаyа · Абхидхамма

Компаративне студије Култура · Попис тема

Танха (пал. तण्हा таṇхā) или трсна (санск. तृष्णा тṛṣṇā) је будистички појам који дословно значи жеђ, а пренесено жељу, жудњу, пожуду.

Корен свих појава јесте жеља.

– Сидарта Гаутама

Жудња је снажан и истрајан порив да се доживи или поседује нешто. Према Буди, жудња је један од два узрока патње; други је незнање.

Према Будином учењу, постоје три врсте жеђи: жеђ за чулним задовољствима, жеђ за постојањем и жеђ за непостојањем. Сматра се да је жеђ дубоко усађена у људској природи и да доноси све недаће. Буда је говорио да ”патња настаје из жеђи за задовољствима, из жеђи за постојањем, из заблуде да се смрћу све окончава.”

Ослобођење од ”жеђи” први је корак на путу ослобођења.

Будино учење

Жеђ као услов настанка патње

Према Будином учењу, жеђ је услов настанка личности, света, а самим тим и патње, што је изречено у четири племените истине:

Ово је, ученици, племенита истина о настанку бола: То је она жеђ, што изазива увијек нова рођења, што се здружује с ра­дошћу и страшћу, што радост налази сад ту сад тамо, то јест: жеђ пожуде, животна жеђ, жеђ за влашћу.

– Буда

У Будином систему, жеђ има улогу творца, односно "градитеља овог здања", ког је узалуд тражио. Постоје различите врсте жеђи, за свако од шест чула. На пример, жеђ за предметима ума (дхамма-таṇхā): за разним мислима, маштаријама, менталним сликама, идејама, системима, осећањима, емотивним стањима и слично.

Искорењивање, напуштање, ослобођење од жеђи, води престанку личности.

Уклањање помоћу мудрости

Према Будином учењу, жеђ је услов настанка и нестанка света:

А како престаје овај свет? На основу ока и слике настаје свест о виђеном. Кад се ово троје нађе на окупу, настаје контакт. Из контакта као нужног услова настаје осећај. Из осећаја као нужног услова настаје жеђ. Али потпуним искорењивањем и престанком управо те жеђ престаје и гориво. Престанком горива престаје и бивање. Престанком бивања престаје и рођење. Престанком рођења престају старост и смрт, јад, туга, бол, неспокојство и очајање. Тако нестаје читаво то клупко неспокојства и патње. Тако престаје овај свет.

Према Будиним речима, мудрост је као оштрица ножа, којом уклањамо опијеност и пожуду између чула и предмета:

Замислите вештог месара да убије краву и распори је оштрим месарским ножем. Не оштетивши месо и кожу, он исече, одвоји и повади све тетиве, жиле и лигаменте. А затим јој огули кожу, те преко оног што је остало опет разапне ту кожу. Је ли истина ако бих рекао: ‘Крава је спојена са кожом баш као што је раније била?’ Дао сам вам поређење како бих пренео значење: ‘Месо’ је назив за шест унутрашњих основа чула. ‘Кожа’ је назив за шест спољашњих основа чула. ‘Тетиве, жиле и лигаменти’ су опијеност и пожуда. ‘Оштар месарски нож’ је племенита мудрост – која сече, пресеца и одваја унутрашње нечистоће, окове и везе.

– Буда

Литература

• Чедомил Вељачић, Филозофија источних народа 1, Загреб, 1979.
• Ковачевић, Бранислав (2014). Овако сам чуо: Будино учење на основу извора у Пали канону. Нови Сад–Београд. 

Повезано

• Жеља
• Условни настанак
• Будистичка терминологија