Цоординатес: 46°23′Н 16°25′Е / 46.39°Н 16.42°Е / 46.39; 16.42

Чаковец

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Чаковец
Чаковец на мапи Хрватске
Чаковец
Чаковец
Координате: 46°23′Н 16°25′Е / 46.39°Н 16.42°Е / 46.39; 16.42
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Управа
 • ГрадоначелникСтјепан Ковач (СДП)
Становништво
 • Укупно30,455
Временска зонаУТЦ+1 (ЦЕТ)
 • Љети (ДСТ)УТЦ+2 (ЦЕСТ)
Поштански број
40000


Чаковец (земљописна ширина 46.38 Н, земљописна дужина 16.43 Е, надморска висина 164 м) је град у сјеверној Хрватској и сједиште Међимурске жупаније, регије која се налази између ријека Муре и Драве и позната је по својим виноградима, агрокултури и ловиштима. Према попису из 2001. град са својим приградским насељима броји 30,455 становника, првенствено Хрвата и римокатолика, а највеће мањине су Роми, Срби и Словенци. На мађарском језику град се назива Цсáкторнyа.

Промет

Прва жељезничка пруга саграђена је 1860., а повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом. Чаковец је жељезницом с Мурским Средишћем и Лендавом повезан 1889. Цестовна инфраструктура је добра, а укључује и нову аутоцесту која повезује гранични пријелаз у Горичану с Загребом, Карловцем и Јадранским морем.

Повијест

У Римско доба, како Страбо записује и извјештава у 1. стољећу, на данашњем мјесту Чаковца била је Аqуама (мокри град), војна постаја и легионарски камп. Име града долази од грофа Димитриуса Цхакyја, који је почетком 13. стољећа подигао дрвену утврду касније названу "Чаков торањ". Први је пут споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547., кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац је био богато украшен, окружен парком и скулптурама чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима чаковечке тврђаве и околних насеља 29. свибња 1579., што је био почетак претварања Чаковца у слободан трговачки град. Тај се датум слави као Дан града. 1738. град је разорен потресом, а 1741. пожаром. Још један потрес погодио је град 1880. Крајем 18. стољећа власници града постају грофови Фештетићи, а град је претворен у велепосјед на којем се развила индустрија, обртништво и трговина. 1848. бан Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској, а 1893. у град је по први пута уведена електрична струја. Од 1941. до 1945. град је био под мађарском окупацијом. 1945. ослободила га је Совјетска Црвена армија

Данас

Чаковец је економски, прометни, културни и управни центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничке и градитељске средње школе и Високу учитељску школу.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Чатекс, Међимурска Трикотажа), индустрији обуће (Јелен), производњи хране (Вајда, Чаковечки млинови) и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност твртке Зрински. Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с високо развијеном индустријом и средиште комуникација, послова, трговине, образовања унутар и између жупанија и држава, његова стара језгра прекрасно је очувана и обновљена. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17,000 вриједних предмета. Чаковец осим тога има књижницу, казалиште, болницу, бројне посљедњих година изграђене трговачке центре и спортско-рекреацијски центар који се састоји од стадиона, 1999. отвореног купалишта и спортске дворане, која је реновирана 2003. те је била једно од мјеста на којима се у просинцу исте године одржавало Свјетско првенство у рукомету за жене. Нарочито тијеком љета, Чаковец је домаћин бројних културних догађаја. Традиционално се одржава сајам у центру града тијеком првих дана коловоза, а од 2002. у свибњу се редовито одржава и годишња изложба аутомобила на просторима градског спортско-рекреацијског центра.

Познати Чаковчани

Вањске везе

Култура и забава

Локалне новине

Спорт и рекреација

Градови и опћине Међимурске жупаније
Градови

Чаковец | Мурско Средишће | Прелог

Опћине

Белица | Декановец | Домашинец | Доња Дубрава | Доњи Краљевец | Доњи Видовец | Горичан | Горњи Михаљевец | Коториба | Мала Суботица | Неделишће | Ореховица | Подтурен | Прибиславец | Селница | Страхонинец | Света Марија | Свети Јурај на Брегу | Свети Мартин на Мури | Шенковец | Штригова | Вратишинец

Остале опћине и градови у Хрватској

Загребачка жупанија | Крапинско-загорска жупанија | Сисачко-мославачка жупанија | Карловачка жупанија | Вараждинска жупанија | Копривничко-крижевачка жупанија | Бјеловарско-билогорска жупанија | Приморско-горанска жупанија | Личко-сењска жупанија | Вировитичко-подравска жупанија | Пожешко-славонска жупанија | Бродско-посавска жупанија | Задарска жупанија | Осјечко-барањска жупанија | Шибенско-книнска жупанија | Вуковарско-сријемска жупанија | Сплитско-далматинска жупанија | Истарска жупанија | Дубровачко-неретванска жупанија | Међимурска жупанија

Попис опћина у Хрватској | Попис градова у Хрватској

Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Čakovec&oldid=41581257”