Prijeđi na sadržaj

Bitka za Prozor 1943. – razlika između verzija

Izvor: Wikipedija
Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 35: Red 35:


U tom periodu italijanske snage pretrpele su niz teških poraza: kod Drežnice delovi [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge proleterske divizije]] [[16. 2.|16. februara]] uništili su 1. bataljon 260. puka divizije Murđe, 1. bataljon 259. puka uništen je [[20. 2.|20]]-[[22. 2.|22. februara]] u Rami i [[Jablanica (BiH)|Jablanici]], a likvidirane su i brojne manje posade. Na taj način jedinice NOVJ ovladale su pristupnim putevima i dolinom Neretve od [[Mostar]]a do [[Konjic]]a.
U tom periodu italijanske snage pretrpele su niz teških poraza: kod Drežnice delovi [[Druga proleterska divizija NOVJ|Druge proleterske divizije]] [[16. 2.|16. februara]] uništili su 1. bataljon 260. puka divizije Murđe, 1. bataljon 259. puka uništen je [[20. 2.|20]]-[[22. 2.|22. februara]] u Rami i [[Jablanica (BiH)|Jablanici]], a likvidirane su i brojne manje posade. Na taj način jedinice NOVJ ovladale su pristupnim putevima i dolinom Neretve od [[Mostar]]a do [[Konjic]]a.

Partizani su nakon pada Prozora, po sovjetskom uzoru, pobili čitav zarobljeni bataljon divizije Murđe, koji je prethodno odbio poziv na predaju. Leševe italijanskih vojnika su bacili u Neretvu, kako bi doplutali do okupacione komande u Mostaru:

{{citiranje|Svi italijanski vojnici – ceo treći bataljon 259-te čete Murđe divizije – poslati su u smrt… Mnogi leševi su bačeni u reku Ramu. Nekoliko ih se zakačilo između debla i ja sam zajedno sa našim oficirima zlobno uživao pri pomisli kako italijanski oficiri na mostovima i obalama u Mostaru prestravljeni od užasa posmatraju Neretvu zagušenu leševima njihovih vojnika.<ref>[https://www.danas.rs/vesti/drustvo/milovan-djilas-zasto-su-streljani-tadici/ Milovan Đilas: Zašto su streljani Tadići]</ref>|Milovan Đilas}}


== Literatura ==
== Literatura ==

Verzija od 28. jula 2024. u 15:23

Kolona partizana u Prozoru.

Bitka za Prozor je bila jedna od značajnih bitaka četvrte neprijateljske ofanzive. Borbe za Prozor su vođene tokom 15. i 16. februara 1943. godine, nakon čega su jugoslovenski partizani uspeli nakratko osloboditi grad od Italijana.

Ovaj napad NOVJ na Prozor je ostao upamćen po Titovoj naredbi "Prozor noćas mora pasti!" Po okončanju četvrte i pete neprijateljske ofanzive, Prozor je avgusta 1943. godine ponovo nakratko dospeo u ruke partizana.

Pozadina

Dejstvo zapaljivih bombi nad Prozorom.

Napad na Prozor se odvijao u sklopu planirane operacije Glavne operativne grupe NOVJ za prodor na istok, a u širem sklopu operacijske celine poznate u istorijskoj publicistici kao Bitka na Neretvi ili Četvrta neprijateljska ofanziva.

Sukobljene strane

Prozor je branio 3. bataljon 259. pešadijskog puka italijanske divizije Murđe ojačan četom lakih tenkova i divizionom artiljerije, ukupno oko 800 vojnika i oficira. Grad je bio dobro utvrđen, branjen kružnim sistemom bunkera i protivpešadijskih zapreka u vidu višeredne bodljikave žice na očišćenom brisanom prostoru. Pristup bunkerima branjen je efikasnim centralizovanim vatrenim sistemom.

U napadu su učestvovale sve tri brigade Treće divizije: Prva dalmatinska sa opšteg zapadnog pravca, Peta crnogorska sa severa, a tri bataljona Desete hercegovačke sa istoka.

Tok bitke

I kad je Tito reka “Prozor mora pasti“, Sava nas okupio, sva četiri bataljona, i kaže po crnogorski: “Slušajte, drugovi! Ovo je jedna mala varošica, zove se Prozor, ima 700 Talijana i to ćemo mi večeras da pobijemo.“ Na kraju je bilo 1500 Talijana, ali smo tu noć zauzeli Prozor.[1]

– Jedan od boraca
Prozor nakon bombardiranja.

Treća udarna divizija NOVJ napala je 15. februara 1943. italijanski garnizon Prozor. Napad je počeo u 20:00 časova, a odvijao se sa mestimičnim uspehom, naročito na sektoru Prve dalmatinske, čiji su delovi ovladali jednim brojem bunkera i dohvatili se prvih kuća. Uprkos tome, pred zoru 16. februara štab divizije ocenio je ovaj uspeh nedovoljnim da bi se mogla nastaviti dnevna borba, i naredio izvlačenje jedinica iz zone italijanske artiljerije. Napad je obnovljen sledeće večeri.

Drugi napad je počeo 16. februara u 23:00, a snage Treće divizije ojačane su Artiljerijskim divizionom Vrhovnog štaba (7 haubica) i sa dva bataljona Treće krajiške brigade. Drugi napad odvijao se znatno uspešnije. Naročito uspešan bio je Treći (Mostarski) bataljon Desete hercegovačke, koji se provukao između bunkera i ubacio u centar grada. Probili su se i delovi Pete crnogorske. Već nakon 1 po ponoći italijansku posadu zahvatila je panika. Njeni ostaci formirali su motorizovanu kolonu ojačanu tenkovima i pred zoru krenuli su u proboj prema Rami i Jablanici. Ovu kolonu dočekala su u zasedi dva bataljona Desete hercegovačke brigade, unapred raspoređena u tom cilju, i gotovo potpuno je uništili.

15. februara u 21,15 časova partizani su napali jačim snagama garnizon u Prozoru, potpomognuti minobacačima. […] Borbe su trajale do šest časova jutros. Od tog časa nema izvještaja od garnizona uslijed oštećenosti radia i prekida telefonskih linija.[2]

– Izvještaj Komande italijanskog 6. armijskog korpusa od 16. februara 1943.

Za drugi napad je vezana jedna od ratnih legendi, prema kojoj je na sastanak štaba divizije sa rukovodećim oficirima brigada kurir doneo cedulju Vrhovnog komandanta (koji se nalazio u obližnjem Šćitu) na kojoj su pisale četiri reči: "Prozor noćas mora pasti". Istorijski zapisi i sećanja boraca potvrđuju ovu legendu.[1]

Gubici

Italijanska posada imala je u ovoj borbi 220 poginulih, 280 zarobljenih i veći broj ranjenih. Jedinice NOVJ osvojile su veliki ratni plen koji je, između ostalog sačinjavalo 5 lakih tenkova, 4 haubice, 2 protivkolska topa, 4 minobacača, 12 mitraljeza, 25 puškomitraljeza, 10 kamiona, 1 traktor, oko 500 pušaka i velika količina ratnog materijala i opreme. Jedinice Treće divizije pretrpele su gubitke od 23 poginula, 39 teže i 78 lakše ranjenih boraca[3]. Veći broj teških ranjenika kasnije je podlegao ranama.

Posledice

Zaplenjena artiljerija kod Prozora 1943

U tom periodu italijanske snage pretrpele su niz teških poraza: kod Drežnice delovi Druge proleterske divizije 16. februara uništili su 1. bataljon 260. puka divizije Murđe, 1. bataljon 259. puka uništen je 20-22. februara u Rami i Jablanici, a likvidirane su i brojne manje posade. Na taj način jedinice NOVJ ovladale su pristupnim putevima i dolinom Neretve od Mostara do Konjica.

Partizani su nakon pada Prozora, po sovjetskom uzoru, pobili čitav zarobljeni bataljon divizije Murđe, koji je prethodno odbio poziv na predaju. Leševe italijanskih vojnika su bacili u Neretvu, kako bi doplutali do okupacione komande u Mostaru:

Svi italijanski vojnici – ceo treći bataljon 259-te čete Murđe divizije – poslati su u smrt… Mnogi leševi su bačeni u reku Ramu. Nekoliko ih se zakačilo između debla i ja sam zajedno sa našim oficirima zlobno uživao pri pomisli kako italijanski oficiri na mostovima i obalama u Mostaru prestravljeni od užasa posmatraju Neretvu zagušenu leševima njihovih vojnika.[4]

– Milovan Đilas

Literatura

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 „Bogdan Jakovčević: Vidio sam kako je poginuo Sava Kovačević”. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-28. Pristupljeno 2014-06-13. 
  2. ↑ https://znaci.org/dokument.php?br=12662
  3. ↑ Zbornik NOR-a, tom IV, knjiga 10, dokumenti 91 i 100 - Izveštaji štaba 3. divizije od 17. i 18. II 1943.
  4. ↑ Milovan Đilas: Zašto su streljani Tadići

Vidi još

Vanjske veze

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Bitka_za_Prozor_1943.&oldid=42079786