Yвес Монтанд (Монсумагно, Тоскана, 13. листопада 1921. - Сенлис, Оисе, Француска, 9. студеног 1991.). Рођен као Иво Ливи , француски шансонијер и глумац.

Yвес Монтанд
Yвес Монтанд у Цаннесу 1987.
Биографске информације
РођењеИво Ливи
(1921-10-13)13. 10. 1921.
Монсуммано Терме, Италија
Смрт9. 11. 1991. (доб: 70)
Сенлис, Оисе, Француска
СупружникСимоне Сигнорет (1951-85)
Цароле Амиел (1987-91)
Опус
Дјелатни период1946 - 1991
Знамените улоге
Марио у Надница за страх
Замјеник у З
Пхилип Мицхаел Санторе у Опсадно стање
Цесар Соубеyран у Јеан де Флоретте и Манон дес Соурцес

Животопис

уреди

Монтанд је подријетлом Талијан, син сиромашних талијанских емиграната који су се пред налетом фашизма 1924. настанили у Марсеиллеу. Каријеру започиње у локалу Алцатраз у Марсеиллеу, гдје 1938. пјева пјесме Тренета, Цхевалиера, Фернандела те каубојске пјесме и друго. Након бурних ратних година стигао је у Париз и 1944. упознао Éдитх Пиаф која га је скренула с дотадашњег репертоара и одгајала као шансонијера, убрзо једног од најврснијих друге половице 20. стољећа. Иако само интерпрет пјесама, био је комплетна надахнута личност — глумац, плесач, пјевач и забављач. Његов шарм, љепота и дубина интерпретације те заносни темперамент остали су до данас ненадмашни. Његов угодан глас и перфектан сценски наступ, те интерпретација увијек врло квалитетних пјесама доиста су га претворили у праву институцију француске шансоне.

Рецитал у L`Éтоилеу 1946. био је правом прекретницом у његову животу. Трајао је непрекидно седам тједана и био је прави тријумф глазбених позорница. Био је то његов први самостални наступ, а већ од 1953. до 1954. прави своје славне шансонијерске представе Оне Ман Схоw, у којима га нитко неће надмашити. Осим лежерности и забавног карактера једног Цхевалиера, Монтанд на сцену уноси и ону најважнију компоненту шансоне, квалитету текста и надахнуту интерпретацију пјесника. Године 1946. сусрео се са славним режисером Марцелом Царнетом и пјесником Јацqуесом Прéвертом, што ће бити још једним пријеломним догођајем у животу. Постат ће сјајан филмски глумац и најсуптилнији интерпрет поезије у шансони. Ненадмашне су му интерпретације Јацqуеса Прéверта (Барбара, Лес феуиллес мортес).

Године 1949. упознаје глумицу Симоне Сигнорет која ће му убрзо постати женом и бити с њим до краја живота. Након што је 1965. издао посљедњи албум и 1968. тријумфално наступио у Олyмпији, напустио је глазбену сцену, као што је то годину дана прије (1967.) начинио Јацqуес Брел и потпуно се посветио филму.

Филмографија

уреди

Екстерни линкови

уреди