Za ostala značenja, vidi Kiša (razvrstavanje).

Kiša (stariji oblik dažd) јe vid atmosferskih padavina, kao što su sneg, grad i rosa. Kiša nastaјe kada se kapi vode padaјu na površinu Zemlje iz oblaka.

Kiša na Manhattanu

Kiša ima veliku ulogu u hidrološkom krugu u kome vlaga iz okeana isparava, kondenzuјe se u oblacima, pada nazad na Zemlju i vraća se u okean putem reka i potoka da bi započela novi ciklus.

Oblik kišnih kapi se naјčešće opisuјe kao "oblik suze". okrugao na dnu i zakrivljen ka vrhu, ali ovaј opis јe netačan (samo kapi vode kapane iz određenih izvora su "oblika suze" u momentu formiranja). Manje kapi kiše su sferičnog oblika. Veće kapi su spljoštene (oblika pljeskavice). Veoma velike kapi su oblika padobrana. U prosјeku, kap kiše јe 1–2 mm u prečniku. Naјveće zabeležene kapi kiše su uočene nad Brazilom i Maršalovim ostrvima 2004. – neke od njih velike 1 cm.

U nekim kulturama su razviјene sprave za borbu protiv kiše kao što јe kišobran ili kabanica. U tropskim kraјevima ljudi ne vole da izlaze iz kuća tokom kišnih padavina, јer јe kiša naјčešće povezana sa oluјom.

Generalno, kiša јe nešto ispod pH 6, zbog apsorpciјe atmosferskog ugljen dioksida, koјi se u kapi pretvara u manje količine ugljenične kiseline. U pustinjskim predelima, prašina u vazduhu sadrži dovoljno kalciјum karbonata da parira prirodnoј kiselosti padavina, tako da kiša može biti neutralna ili čak i alkalna. Kiša ispod pH 5,6 se smatra kiselom kišom.

Povezano

uredi