Plod
 | Ovaj članak ili jedan njegov dio nije preveden ili je samo djelimično preveden. Ako smatrate da ste sposobni prevesti ga, pogledajte kako uređivati članak, kliknite na link uredi i prevedite ga vodeći računa o standardima Wikipedije i srpskohrvatskog jezika. |
Za ostala značenja, vidi Plod (razvrstavanje).
brusnice,
linjon bobice,
borovnice i
crvene američke borovnice
Plod (lat. fructus) je reproduktivni biljni organ koji se posle oplođenja obrazuje iz plodnika.[1] Smatra se preobraženim plodnikom koji u unutrašnjosti zatvara seme (plod je prisutan samo kod skrivenosemenica). Posle oplođenja dolazi do promena u zidu plodnika – on razrasta i obrazuje zid ploda (perikarp). U plodu se nalazi jedno ili više semena.[2][3]
Delovi perikarpa su:
Pošto plodnik nastaje od listova, pod mikroskopom se lako uočava da egzokarp potiče od epidermisa naličja, endokarp od epidermisa lica, a mezokarp od mezofila lista.
U uobičajenoj jezičkoj upotrebi, „plod“ se često poistovećuje sa voćem i odnosi se na sveže semenske strukture biljki koje mogu da budu slatke ili kisele, i koje su jestive u sirovom stanju, kao što su jabuke, banane, grožđe, limuni, pomorandže, i jagode. S druge strane, u botaničkoj upotrebi, „plod“ obuhvata mnoge strukture koje se normalno ne nazivaju voćem, kao što su mahune pasulja, semenke kukuruza, paradajz, i zrna pšenice.[4][5] Deo gljiva koji proizvodi spore se isto tako nazva plodonosnim telom.[6]
Mnogi termini u širokoj upotrebi za seme i voće se ne podudaraju sa botaničkom klasifikacijom. U kulinarskoj terminologiji, plod je obično bilo koji biljni deo slatkog ukusa, a posebno botaničko voće; orah je bilo koji tvrdi, uljasti, biljni produkt s ljuskom; a povrće je bilo koji biljni produkt prijatnog ukusa ili koji je malje sladak.[7] Međutim, u botanici, plod je zreli plodnik ili karpela koji sadrži seme, orah je tip ploda a ne semena.[8]
Primeri kulinarskog „povrća“ i oraha koji su botanički plodovi obuhvataju kukuruz, bundeve (npr., krastavac, dulek, i tikvu golicu), plavi patlidžan, mahune (pasulje, kikirikije, i graškove), slatku papriku, i paradajz. Dodatno, neki začini, kao što su najgvirc i čili, su plodovi, botanički gledano.[8] U kontrastu s tim, rabarbara se obično naziva voćem, jer se koristi za pravljenje slatkih deserata kao što su pite, mada su samo peteljke (lisne peteljke) biljke rabarbara jestive,[9] i jestiva semena golosemenica se obično nazivaju voćem, npr., ginko orasi i seme bora pinjola.[n 1]
Botanički, zrna žitarica, kao što su kukuruz, pirinač, ili pšenica, su isto tako vrsta ploda, zvanog krupa. Međutim, kod njih je zid ploda veoma tanak i spojen je da pokrivačem semena, tako da je skoro sav jestivi sadržaj žitarica zapravo seme.[11]
| A) PROSTI PLODOVI | B) SLOŽENI PLODOVI | V) ZBIRNI PLODOVI | ||
|---|---|---|---|---|
| 1. pucajući | 2. nepucajući | dud 
|
jagoda 
| |
mahuna 
|
a) sušni | b) sočni | smokva 
|
kupina 
|
mešak 
|
orašica 
|
bobica 
|
malina .jpg){kind=small}
| |
ljuska 
|
krupa 
|
koštunica 
|
ruža 
| |
ljuščica 
|
ahenija 
|
pomum 
|
||
čaura 
|
šizokarpijum 
|
|||
čaura 
|
merikarpijum 
| |||
Plodovi se dele na:
- proste,
- složene i
- posebnu vrstu – zbirne plodove.
Prosti plodovi nastaju od tučkova jednog cveta, a složeni nastaju od cvasti.
Zbirni plodovi nastaju od cveta koji ima mnogo tučkova, pri čemu se od svakog tučka obrazuje poseban plodić. Plodići ne opadaju svaki za sebe, već su povezani nekim delom cveta. Takvi su plodovi jagode, maline, kupine. Kod jagode sitne plodiće povezuje razrasla cvetna loža koja je sočna i jestiva.
Prosti plodovi, u zavisnosti od toga kako se seme oslobađa iz ploda – da li oplodnica puca ili se seme oslobađa truljenjem oplodnice, mogu biti:
- pucajući i
- nepucajući.
Pucajući plodovi su :
- mešak, koji puca po jednom šavu (kod božura, kukureka, ljutića);
- mahuna, koji puca na dve polovine duž šava i glavnog nerva (kod graška, pasulja);
- ljuska i ljuščica, ljuska puca na dva dela pri čemu se odvaja središnja pregrada na kojoj su semena; ljuščica se od ljuske razlikuje samo po tome što su joj dužina i širina iste (kod šeboja, kupusa);
- čahura, koja se otvara na više načina :
Nepucajući plodovi mogu biti:
- sušni i
- sočni.
Sušni nepucajući plodovi imaju suvu oplodnicu i iz njih se seme oslobađa truljenjem oplodnice. Njima pripada:
- orašica koja može biti:
- sa tvrdom, odrvenelom oplodnicom (lešnik, žir),
- sa dlačicama za raznošenje vetrom (maslačak),
- sa izraštajima u vidu kukica kojim se zakačinju npr. za krzno životinje itd.
- ahenija i krupa kao posebni oblici orašice; kod krupe je seme sraslo sa plodom (kukuruz, pšenica), dok kod ahenije nema tog srastanja (suncokret).
- šizokarpijum se sastoji iz dve srasle orašice, nastale od dva oplodna listića (karpela), koje se posle sazrevanja odvajaju cepanjem (kod mrkve, kukute, kima i dr.);
- merikarpijum takođe nastaje od dva oplodna listića, ali se kad sazri cepa na četiri orašice.
Sočni nepucajući plodovi imaju mesnatu oplodnicu, a semena se oslobađaju njenim truljenjem. U sočne plodove spadaju:
Kod koštunice jedan deo oplodnice je sočan, jestiv, dok je drugi odrveneo (koštica) i u njemu se nalazi seme. Plod koštunice imaju možda najpoznatije među biljkama:
Poseban oblik koštunice je plod pomum, prisutan kod:
Pomum se obrazuje srastanjem dobro razvijene cvetne lože i samog ploda. Endokarp pomuma je jako čvrst i gradi kućice u kojima su semena.
Bobica je plod kod koga su sva tri sloja oplodnice sočna i imaju ga:
Složeni plodovi nastaju od cvasti, ali ne opadaju svaki za sebe, nego su međusobno povezani nekim od delova cvasti. Tako npr. kod smokve je razraslo vreteno cvasti koje se uvlači unutra i nosi mnogobrojne orašice. Kod duda orašice povezuje razraslo vreteno i međusobno srasli, sočni cvetni listići.
Varijacije u strukturama plodova u znatnoj meri zavise od načina distribucije njihovog semena. Rasprostiranje semena može da bude ostvareno pomoću životinja, eksplozivnom dehiscencijom, vodom, ili vetrom.[12]
Neki plodovi imaju pokrovni sloj u kome su prisutni šiljci ili su načičkani, bilo da bi sprečili životinje da ih pojedu, ili da bi se zakačili za perje, kosu ili noge životinja, te da bi na taj način koristili životinje kao disperzivne agense. Primeri takvih plodova su Xanthium i Proboscidea.[13][14]
Slatka masa mnogih plodova je „namerno” privlačna za životinje, jer se seme pojedenog voća zadržava u njima i „nesvesno” biva preneseno i deponovano na udaljene lokacije (tj., defekacijom). Slično tome, hranljiva, uljasta jezgra oraha privlače glodare (kao što su veverice), koje ih sakupljaju u zemljištu da bi izbegli glad tokom zime, čime se onom semenu koje ostane nepojedeno daje šansa da proklija i porastu u nove biljke na udaljenim lokacijama od roditeljskih biljaka/biljke.[8]
Drugi plodovi su prirodno izduženi i spljošteni, i tako postaju tanki, poput krila ili helikopterskih propelera, npr., plodovi bresta, javora, i Lalinog drveta. Ovo je jedan od evolucionih mehanizama da se poveća disperziono rastojanje od roditelja, putem vetra. Drugo vetrom prenošeno voće ima male papuse, npr., maslačak, Asclepias, Tragopogon.[12]
Plodovi kokosove palme mogu da plutaju hiljadama milja u okeanu i tim putem šire seme. Drugi plodovi koji se mogu širiti vodom su Nypa fruticans i Pandanus.[12]
Neki plodovi izbacuju seme na znatna rastojanja (do 100 m kod Hura crepitans) putem eksplozivne dehiscencije ili drugih mehanizama, npr., Impatiens i brizgajući krastavac.[15]
Mnoge stotine plodova, uključujući mesnato voće (kao što su jabuka, kivi, mango, breskva, kruška, i lubenica) su komercijalno dostupni kao ljudska hrana, koja se jede sveža ili u obliku džemova, marmelada i drugim prezerviranim oblicima. Plodovi se isto tako koriste u prerađenoj hrani (npr., tortama, kolačima, sladoledu, pecivima, ili jogurtu) ili pićima, kao što su voćni sokovi (npr., soko od jabuke, grožđa, ili pomorandže) ili alkoholnim pićima (npr., vinjak, voćno pivo, ili vino). Plodovi se isto tako koriste kao pokloni, npr., u obliku voćnih korpi i voćnih aranžmana.
Mnoga „povrća” u kulinarskom govoru su botanička voća, uključujući papriku, krastavac, patlidžan, boraniju, bamiju, dulek, tikvu, paradajz, i tikvicu. Plod masline se presuje radi izdvajanja maslinovog ulja. Začini kao što su najgvirc, crni biber, paprika, i vanila su izvedeni iz bobica.[16]
Sveži plodovi generalno imaju visok sadržaj vlakana, vitamina C, i vode.[17] Regularna konzumacija plodova je generalno povezana sa umanjenim rizikom od niza bolesti i funkcionalnim gubicima usled starenja.[18][19]
Plodovi su veoma važan deo ljudske hrane, ali imaju i druge namene. Razne kulture su razvile mnoštvo upotreba plodova koje nisu vezane za ishranu. Neki od primera su:
- Plodovi mirike sadrže vosak koji se često koristi za pravljenje sveća;[20]
- Mnogi suvi plodovi se koriste kao dekoracija ili u aranžmanima suvog cveća (npr., Lunaria annua, Cotoneaster, lotos, Asclepias, Proboscidea, i pšenica). ornamentalno drveće i žbunovi se obično gaje zbog njihovih šarenih plodova, uključujući kalikarpu, Cotoneaster, božikovina, Pyracantha, Skimmia, i Viburnum.[21]
- Plodovi maka su izvori opijuma, koji sadrži droge kodein i morfin, kao i biološki neaktivnu hemikaliju teabain iz koje se može sintetisati lek oksikodon.[22]
- Plodovi maklura se koriste za odbijanje bubašvaba.[23]
- Mnogi plodovi pružaju prirodne boje (npr., trešnja, dud, Rhus, i orah).[24]
- Sušeni kalabasi se koriste kao kućice za ptice, šolje, dekoracija, sudovi, muzički instrumenti, i bokali za vodu.
- Bundeve se rezbare u Džek-o'-Lanterne za Noć veštica.
- Plodovi čička ili Xanthium su inspirisali izum velkro sastava.[25]
- Kokosova vlakna iz ljuski ploda se koriste za četke, otirače za noge, podne pločice, izolaciju, matrace, sargije, i kao medijum za uzgoj kontejnerskih biljki. Ljuska kokosovog ploda se koristi za pravljenje kućica za ptice, činija, šolja, muzičkih instrumenata, i suvenira.[26]
- Voće je često predmet slika mrtve prirode.
Radi bezbednosti hrane, CDC preporučuje korektno rukovanje voćem i njegovom pripremom da bi se umanjio rizik od kontaminacije hrane i bolesti izazvane hranom. Sveže voće i povrće treba da bude pažljivo prebrano; pri skladištenju one ne treba da bude oštećeno ili ugnječeno; i isečene komade treba čuvati u frižideru ili u ledu.
Svo voće i povrće treba oprati pre upotrebe. Ta preporuka isto tako važi za plodove sa korom ili kožom koja se ne jede. To treba da bude urađeno neposredno pre pripreme ili jela da bi se izbeglo prerano kvarenje.
Voće i povrće je potrebno da se čuva odvojeno od sirove hrane kao što je meso ili morska hrana, kao i od posuđa koje je došlo u kontakt sa sirovom hranom. Svo presečeno, oljušteno ili kuvano voće i povrće treba da bude čuvano u frižideru. Nakon nekog vremena, štetne bakterije mogu da počnu da rastu na njemu i time se povećava rizik od bolesti uzrokovanih hranom.[27]
Alergije na voće sačinjavaju oko 10% svih alergija izazvanih hranom.[28][29]
Svim plodovima koristi odgovarajuća njega nakon žetve, i kod mnogih plodova, biljni hormon etilen uzrokuje sazrevanje. Stoga je za mnoge plodove čuvanje u efikasnom hladnom lancu optimalan pristup skladištenju, čiji je cilj produžavanje upotrebnog veka.[30]
- ↑ Lewis 2002: str. 375
- ↑ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo, 2000, 978-9958-10-222-6
- ↑ Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2000). Biologija 1. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-9958-10-686-6.
- ↑ Schlegel 2003: str. 177
- ↑ Mauseth 2003: str. 271–272
- ↑ „Sporophore from Encyclopædia Britannica”.
- ↑ For a Supreme Court of the United States ruling on the matter, see Nix v. Hedden.
- ↑ 8,0 8,1 8,2 McGee 2004: str. 247–248
- ↑ McGee (2004-11-16). On Food and Cooking. str. 367. ISBN 978-0-684-80001-1.
- ↑ Vukićević, Emilija (1982), Dekorativna dendrologija (2. izd.), Beograd: Privredno finansijski vodič, pp. 110-111
- ↑ Lewis 2002: str. 238
- ↑ 12,0 12,1 12,2 Capon 2005: str. 198–199
- ↑ Heiser 2003: str. 93–95
- ↑ Heiser (2003-04-01). Weeds in My Garden. str. 162-164. ISBN 978-0-88192-562-3.
- ↑ Feldkamp 2002: str. 634
- ↑ Farrell 1999: str. 17–19
- ↑ Hulme, A.C, ur. (1970). The Biochemistry of Fruits and their Products. 1. London & New York: Academic Press.
- ↑ Lim, Stephen S.; Vos, Theo; Flaxman, Abraham D.; Danaei, Goodarz; Shibuya, Kenji; Adair-Rohani, Heather; Amann, Markus; Anderson, H. Ross i dr.. (15. 12. 2012.). „A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet 380 (9859): 2224-2260. DOI:10.1016/S0140-6736(12)61766-8. ISSN 1474-547X. PMC 4156511. PMID 23245609.
- ↑ „Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies”. BMJ 349 (Jul 29): g4490. 2014. DOI:10.1136/bmj.g4490. ISSN 1756-1833. PMC 4115152. PMID 25073782.
- ↑ Amber, K. (2001). Candlemas: Feast of Flames. Llewellyn Worldwide. str. 155. ISBN 978-0-7387-0079-3.
- ↑ Adams 2004: str. 3
- ↑ Booth 1999
- ↑ Cothran, James R. (2003). Gardens and Historic Plants of the Antebellum South. University of South Carolina Press. str. 221. ISBN 978-1-57003-501-2.
- ↑ Adrosko, Rita J. (1971). Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-22688-0.
- ↑ Wake, Warren (2000). Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization. John Wiley and Sons. str. 162-163. ISBN 978-0-471-29976-9.
- ↑ „The Many Uses of the Coconut”. The Coconut Museum. Arhivirano iz originala na datum 6. 9. 2006. Pristupljeno 14. 9. 2006.
- ↑ „Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC”. fruitsandveggiesmatter.gov. Arhivirano iz originala na datum 9. 5. 2009..
- ↑ „Asthma and Allergy Foundation of America”. Aafa.org. Arhivirano iz originala na datum 6. 10. 2012. Pristupljeno 25. 4. 2014.
- ↑ Mankovitz, Roy (2010). The Wellness Project. str. 171. ISBN 9780980158441. Pristupljeno 25. 4. 2014.
- ↑ Why Cold Chain for Fruits: Kohli, Pawanexh (2008). „Fruits and Vegetables Post-Harvest Care: The Basics”. Crosstree Techno-visors. Arhivirano iz originala na datum 03. 11. 2020. Pristupljeno 18. 11. 2017.
- Sofradžija A.; Šoljan D.; Hadžiselimović R. (2000). Biologija 1. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-9958-10-686-6.
- Adams, Denise Wiles (2004). Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940. Timber Press. ISBN 978-0-88192-619-4.
- Booth, Martin (1999). Opium: A History. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-20667-3.
- Amber, K. (2001). Candlemas: Feast of Flames. Llewellyn Worldwide. str. 155. ISBN 978-0-7387-0079-3.
- Farrell, Kenneth T. (1999). Spices, Condiments and Seasonings. Springer. str. 17-19. ISBN 978-0-8342-1337-1.
- Feldkamp, Susan (2002). Modern Biology. Holt, Rinehart, and Winston. str. 634. ISBN 978-0-88192-562-3.
- Capon, Brian (2005). Botany for Gardeners. Timber Press. str. 198-199. ISBN 978-0-88192-655-2.
- Lewis, Robert A. (2002). CRC Dictionary of Agricultural Sciences. CRC Press. ISBN 978-0-8493-2327-0.
- Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
- Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
- Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
- Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
- Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Gollner, Adam J. (2010). The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession. Scribner. ISBN 978-0-7432-9695-3.
- Watson, R. R. (2010). Preedy, V.R.. ur. Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables. Academic Press. ISBN 978-0-12-374628-3.
- Wolfgang Franke: Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.. 6. izdanje, Thieme, Stuttgart, 1997, isbn 978-3-13-530406-9.
- Jules Janick; Paull, Robert E. (2008). The Encyclopedia of Fruit and Nuts. CABI. ISBN 978-0-85199-638-7.
- Odilo Duarte, Robert Paull: Exotic Fruits and Nuts of the New World.. CABI. 2015. ISBN 978-1-78064-505-6. pp.
- Duke, James A. (2001). Handbook of Nuts: Herbal Reference Library.. CRC Press. ISBN 978-0-8493-3637-9.
- Pirc, Helmut (2015). Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten.. Leopold Stocker Verlag. ISBN 978-3-7020-1515-2.
- Clarke, Philip A. (2008). Aboriginal Plant Collectors. Rosenberg. ISBN 978-1-877058-68-4.
