FR II

Télécharger au format pdf ou txt
Télécharger au format pdf ou txt
Vous êtes sur la page 1sur 8

TEST

SUBJONCTIF PRESENT

Subjonctif se gradi od osnove, koja se dobije kada se od 3. lica mnozine prezenta otkine
nastavak ENT, i nastavaka E, ES, E, IONS, IEZ, ENT.
Primer: PARLER; 3.l.mn.prez – ils parlent; osnova – parl
Subjonctif – parler
Je parle, tu parles, il parle, nous parlions, vous parliez, ils parlent

NEPRAVILNI GLAGOLI
AVOIR ETRE ALLER VOULOIR
J’aie je sois j’aille je veuille
Tu aies tu sois tu ailles tu veuilles
Il ait il soit il aille il veuille
Nous ayons nous soyons nous allions nous voulions
Vous ayez vous soyez vous allies vous vouliez
Ils aient ils soient ils aillent ils veuillent

DEVOIR POUVOIR SAVOIR FAIRE


Je doive je puisse je sache je fasse
Tu doives tu puisses tu saches tu fasses
Il doive il puisse il sache il fasse
Nous devions nous puissions nous sachions nous fassions
Vous deviez vous puissiez vous sachiez vous fassiez
Ils doivent ils puissant ils sachent ils fassent

VENIR BOIRE
Je vienne je boive
Tu viennes tu boives
Il vienne il boive
Nous venions nous buvons
Vous veniez vous buvez
Ils viennent ils boivent

 Ukoliko ne postoji QUE, ostavlja se infinitive

Il faut que tu viennes.


Il faut venir.

SUBJONCTIF PASSE

Izrazava stav o prosloj radnji


Gradi se od AVOIR ili ETRE u subjonctif présent i participa.
Sto se tice pravila koji ce se glagol menjati sa AVOIR, a koji sa ETRE, i izgleda participa, vaze ista
pravila kao za passé composé.

Je regrette que vous ne soyez pas venus.


J’ai peur qu’il n’ait pas lu mon message.
          HIPOTETICKE RECENICE 
 
I HIPOTEZA 
 
SI + PRESENT – PRESENT, FUTUR, IMPERATIF (ako) 
 
a) PRESENT – PRESENT 
Zaovukombinacijuvremena  se  odlucujemoukoliko  je  smisaorecenicenekopravilo,  zakonkojistalnovazi, 
nestosto se uvekdesavaako je navedeniuzrokispunjen. 
 
Ex. Si l’onchauffel’eau à 100 degrés, ellebouille 
(Akogrejemovodu do 100 stepeni, onaprokljuca) – to je svaki put tako 
 
Ex. Si tuviens, tuapportes du chocolat. 
(Akodolazis, tidonosiscokoladu) – svaki put kaddodjes, tidonesescokoladu. 
 
b) PRESENT – FUTUR  
Zaovukombinacijuvremena se odlucujemoakonavedeniuslovasamoovaj put imanavedenuposledicu. 
 
Ex. Si tuviens, tuapporteras du chocolat. 
(Akodolazis, ticesdoneticokoladu) – nesvaki put kaddodjes, vecsamoovaj put. 
 
c) PRESENT – IMPERATIV 
Koristimokad  je  u  pitanjunaredba.Lako  se  prepoznaje,  jerimaistioblikkaoprezent, 
alinemalicaispredglagola 
 
Ex. Si tuviens, apporte du chocolat! 
(Akodolazis, donesicokoladu) 
 
II HIPOTEZA 
 
SI + IMPARFAIT – CONDITIONNEL PRESENT (kad bi) 
 
Ex. Si tuachetais des tickets, nous irions concert. 
(Kad  bi  kupiokarte,  mi  bismootislina  concert)  –  podrazumeva  se  da  nijejosuvekkupiokarte,  ali  da  to 
josuvekmoze da se desi, daklehipoteza je i daljeostvariva. 
 
IMPARFAIT 
Osnova  se  dobijatakosto  je  odprvoglicamnozineprezentaukloninastavak  ONS  i  nanju  se  dodajunastavci 
AIS, AIS, AIT, IONS, IEZ, AIENT. 
Jediniizuzetak je ETRE, njegovaosnova je ET. 
 
CONDITIONNEL PRESENT 
Na  osnovuzafutur  (kodpravilnihglagolace  to  biticeoinfinitiv,  nepravilniimajuposebneosnovekoje  se 
ucenapamet, pogledati I godinu) se dodajunastavcizaimperfekat. 
 
Primer: ETRE 
  jeserais nous serions 
  tuserais vous series 
  ilserait    ilsseraient 
 
 
III HIPOTEZA 
 
SI + PLUS‐QUE‐PARFAIT – CONDITIONNEL PASSE (da) 
Hipoteza je neostvariva. 
 
Ex. Si tuavaisacheté des ticket, nous serionsallés au concert. 
(Da sikupiokarte, mi bismootislinakoncert) – nisikupiokarte, pa nismoniotislinakoncert – ta radnja se vise 
ne mozeostvariti. 
 
PLUS QUE PARFAIT 
AVOIR/ETRE u imperfektu + PARTICIP 
Dakle,  vazeistapravilakaoza  PASSE  COMPOSE  (kako  se  dobijajuparticipi  i  slaganjeparticipaukoliko  se 
galgolmenjasa ETRE), samosto je pomocniglagol u imperfektu, dok je kod passé compose‐a u prezentu.  
 
Primer: j’aiparlé – passé composé 
  J’avaisparle – plus que parfait 
 
  Nous sommesallés – passé composé 
  Nous étionsallés – plus que parfait 
 
CONDITIONNEL PASSE 
AVOIR/ETRE u conditionnel present + PARTICIP 
Takodjevazeistapravilakaoza passé compose, ali je pomocniglagolovde u kondicionalu. 
 
Primer: j’aiparlé – passé composé 
  J’auraisparlé – cond. passé 
 
  Nous sommesallés – passé composé 
  Nous serionsallés – passé compose 
 
 
 
 
          INDIREKTNI GOVOR 
        (saslaganjemvremena) 
 
 
“prezent” – imperfekat 
“passécomposé” – pqp 
“futur” – kondicionalprezenta 
 
Primeri: 
 
Ilm’ademandé: “Quefais‐tu?” 
Ilm’ademandéceque je faisais. 
 
Ilm’ademandé: “Qu’est‐cequetu as fait?” 
Ilm’ademandécequej’avaisfait. 
 
Il m’ademandé:”Queferas‐tu?” 
Ilm’ademandéceque je ferais. 
 
PRAVILA INDIREKTNOG GOVORA 
 
1. “EST‐CE QUE/INVERZIJA” – SI 
2. “QU’EST‐CE QUE/QUE” – CE QUE 
3. “QUI, QUAND, POURQUOI, OU…..” – ostajuisteupitnereci 
4. “NAREDBA!” – DE+INFINITIF 
5. “IZJAVA.” – QUE 
 
*Voditiracunako se komeobraca, jerce od toga  zavisitipromenalica (a samimtim i  nastavkanaglagolu)  u 
indirektnomgovoru. 
 
 
          SLAGANJE VREMENA 
 
• U glavnojrecenicimorabitiproslovreme, kaouslovzapojavuslaganjavremena 
• Ukoliko je radnjazavisnereceniceistovremenasaradnjomglavne, stavljamoimperfekat 
 
Primer:  Ilm’aditqu’ilétaitmalade.  (Rekao  mi  je  da  je  bolestan)  –  utrenutkukad  mi  to  govori,  on  je 
bolestan, dakle u istovreme 
 
• Ukoliko se radnjazavisnereceniceodigralapre radnjeglavne, stavljamoplus que parfait 
 
Primer: Ilm’aditqu’ilavaitétémalade. (Rekao mi je da je bio bolestan) – prvo je bio bolestan, pa mi je posle 
to rekao. 
 
• Ukolikoce  se  radnjazavisnerecenicetekodigrati,  posleradnjeglavne, 
tadastavljamokondicionalprezenta 
 
Primer: Ilm’aditqu’ilvoyagerait en France. (Rekao mi je da ceputovati u Francusku) – prvo mi je to rekao, 
pa ceposleputovati 
TEST FINAL

I – HYPOTHESES

 I HYPOTHESE
SI+prezent ---prezent, futur, imperativ (naredba)

! Futur se (kod pravilnih glagola) gradi tako sto se na ceo infinitiv dodaju nastavci AI, AS, A, ONS, EZ,
ONT. Nepravilni glagoli imaju posebnu osnovu koja se uci napamet. Najcesci su:
Avoir – aur
Savoir – saur
Faire – fer
Vouloir – voudr
Pouvoir – pour
Devoir – devr
Aller – ir
Venir – viendr

!Imperativ ima isti oblik kao i prezent, ali se ne pise lice ispred.
 Koja ce se kombinacija vremena odabrati, zavisi od smisla recenice tj potrebno ju je dobro
prevesti
a) Prezent- prezent
Koristi se u slucajevima kada smisao recenice oznacava uslov koji je opste pravilo ili se uvek ponavlja.
Pr. Ako dolazis, ti doneses sendvice (uvek, svaki put kad dodjes)
b) Prezent – futur
Koristi se u slucajevima kada smisao recenice oznacava uslov, koji se ostvaruje izuzetno ovaj put.
Pr. Ako dolazis, ti ces doneti sendvice (samo sada)
c) Prezent – naredba
Pr. Ako dolazis, donesi sendvice

 II HYPOTRESE
SI + imperfekat ---kondicional prezenta

!Imperfekat se gradi tako sto se od prvog lica prezenta odbija nastavak ONS i na tako dobijenu osnovu se
dodaju nastavci AIS, AIS, AIT, IONS, IEZ, AIENT.
Jedini izuzetak je ETRE. Njegova osnova je – ét

!Kondicional prezenta se gradi od osnove za futur (ceo infinitv kod pravilnih glagola) I nastavaka za
imperfekat.
Je parlerai – futur
Je parlerais – kondicional
 III HYPOTHESE
SI+pqp ---kondicional prosli

!Plus que parfait se gradi od AVOIR/ETRE u imperfektu I participa proslog (drugi deo passé compose-a).
Vaze ista pravila kao za passé compose (14 glagola koji se menjaju sa ETRE, slaganje participa kod tih
glagola tj dodavanje E na particip ukoliko je subjekat zenskog roda, S za mnozinu i ES za zenski rod
mnozine)

!Kondicional prosli se gradi od AVOIR/ETRE u kondicionalu sadasnjem I participa. Vaze ista pravila kao za
passé compose.

Primer: j’ai parlé – passé compose


J’avais parlé - pqp
J’aurais parlé – kondicional prosli

II SUBJONCTIF
 Koristimo ga da izrazimo subjektivno misljenje ili sumnju.
 Da bi se koristio subjonctif, potreban je veznik QUE
 Ukoliko nema veznika, ostavlja se inifinitiv
 Glagoli PENSER, CROIRE, ESPERER, TROUVER ne idu sa subjonktivom, vec sa indikativom (bilo
koje vreme koje zahteva smisao recenice). Osim ako nisu u negaciji
 Izrazi koji oznacavaju sigurnost, takodje ne idu sa subjonkivom. Osim ako nisu u negaciji.

Je veux que tu viennes.


Je veux venir.
Je suis sûr qu’il a tort.
Je ne suis pas sûr qu’il ait tort.

III – CONCORDANCE DES TEMPS


Da bi doslo do slaganja vremena, potrebno je da radnja glavne recenice bude u proslom vremenu.
 Ako se radnja zavisne, odigrala pre radnje glavne recenice, stavlja se plus que parfait.
Il a dit qu’il avait oublié ses clés. Rekao je da je zaboravio kljuceve( prvo je zaboravio kljuceve, pa je tek
onda to rekao)
 Ako se radnja zavisne recenice odigrala istovremeno sa radnjom glavne, stavlja se imperfekat
Il a dit qu’il se sentait mal. Rekao je da se oseca lose. (Osecao se lose u trenutku dok je to govorio)
 Ako ce se radnja zavisne recenice odigrati posle radnje glavne, stavlja se kondicional prezenta
Il a dit qu’il voyagerait en France la semaine prochaine. Rekao je da ce otputovati u Francusku sledece
nedelje (Prvo je to rekao, pa ce tek onda putovati)
!! Vezbanje ce izgledati tako sto ce biti dat tekst, u kome ce biti dati glagoli u infinitivu. Potrebno je
staviti ih u odgovarajuce proslo vreme, u zavisnosti od smisla recenice.

IV – DISCOURS INDIRECT
! Dobijene recenice u direktnom govoru treba prebaciti u indirektni. U nekima ce biti potrebno postovati
pravila slaganja vremena (prethodno vezbanje) tj u slucajevima kada je glagol glavne recenice u nekom
proslom vremenu.

1. EST-CE QUE ili INVERZIJA (glagol-lice) – SI


Il me demande: “Est-ce que tu viens?” ili “Viens-tu?”
Il me demande si je viens.
il m’a demandé: “Est-ce que tu viens?”
il m’a demandé si je venais. (sa slaganjem vremena)

2. QU’EST-CE QUE ili QUE – CE QUE


Il me demande: “Qu’est-ce que tu fait?” ili “Que fais-tu?”
Il me demande ce que je fais.
Il m’a demandé: “Que fais-tu?”
Il m’a demandé ce que je faisais.

3. QUI, OU, QUAND, POURQUOI, COMMENT…. – OSTAJU ISTI


Il lui demande: “Quand viens-tu?”
Il lui demande quand il vient.
Il lui a demenadé: ”Quand viens-tu?”
Il lui a demandé quand il venait.

4. “NAREDBA!” – DE+INFINITIF
Il me dit: “Ferme la fenetre!”
Il me dit de fermer la fenetre.

5. “IZJAVA.” – QUE
Il me dit: “Je viendrai demain.”
Il me dit qu’il viendrai demain.
Il m’a dit: “Je viendrai demain.”
Il m’a dit qu’il viendrait demain.

Vous aimerez peut-être aussi