Faktor XIII ili fibrin stabilizirajući faktor je zimogen koji se nalazi u krvi ljudi i nekih drugih životinja. Aktivira ga trombin na faktor XIIIa. Faktor XIIIa je enzim sistema koagulacije krvi koji poprečno veže fibrin. Nedostatak XIII pogoršava stabilnost ugruška i povećava sklonost krvarenju.[1]

Koagulacijski faktor XIII,
A1 polipeptid
Neaktivni homodimer A1 peptida sa svim domenima i glavnim katalitskim ostacima prikazanim različitim bojama.
Identifikatori
SimbolF13A1
Alt. simboliF13A
NCBI gen2162
HGNC3531
OMIM134570
RefSeqNM_000129
UniProtP00488
Ostali podaci
EC broj2.3.2.13
LokusHrom. 6 p24.2-p23
Pretraga za
StruktureSwiss-model
DomeneInterPro
Koagulacijski faktor XIII,
B-polipeptid
Trodimenzijska struktura koagulacijskog faktora XIII
Identifikatori
SimbolF13B
NCBI gen2165
HGNC3534
OMIM134580
RefSeqNM_001994
UniProtP05160
Ostali podaci
LokusHrom. 1 q31-q32.1
Pretraga za
StruktureSwiss-model
DomeneInterPro

Ljudski XIII je heterotetramer. Sastoji se od po dva enzimska A peptida i neenzimska B-peptida. XIIIa je dimer aktiviranih A peptida.[1]

Funkcija

uredi

U krvi, trombini cijepaju fibrinogene na fibrine tokom koagulacije i formira se krvni ugrušak na bazi fibrina. Faktor XIII je transglutaminaza koja cirkuliše u ljudskoj krvi kao heterotetramer od po dvije A i B podjedinice. Faktor XIII se vezuje za ugrušak preko svojih B jedinica. U prisustvu fibrina, trombin efikasno cijepa peptidnu vezu R37–G38 svake A jedinice unutar XIII tetramera. Jedinice oslobađaju svoje N-terminalne aktivacijske peptide.[1]

Obje nekovalentno vezane B jedinice sada su u stanju da se odvoje od tetramera uz pomoć kalcijevih iona (Ca2+) u krvi; ovi ioni također aktiviraju preostali dimer dvije A jedinice, putem konformacijske promjene.[1]

Faktor XIIIa (dimer dvije aktivne A jedinice) poprečno povezuje fibrine unutar ugruška, formiranjem izopeptidne veze između različitih glutamina i lizina fibrina. Ove veze čine ugrušak fizički izdržljivijim i štite ga od prerane enzimske degradacije (fibrinoliza).[1]

Kod ljudi, plazmin, antitrombin i TFPI su najrelevantniji proteolitski inhibitori aktivnog faktora XIIIa. α2-makroglobulin je značajan neproteolitski inhibitor.[1]

Genetika

uredi

Ljudski faktor XIII sastoji se od A i B podjedinica. Podjedinični gen je F13A1. Nalazi se na hromosomu 6, na poziciji 6p24–25. Proteže se preko 160 kbp, ima 14 introna i 15 egzona. Njegova iRNK je 3,9 kbp. Ima 5' UTR od 84 bp i 3' UTR od 1,6 kbp. F13A1 su egzon(i)[1]

Gen B-podjedinice je F13B. Nalazi se na hromosomu 1 na poziciji 1q31–32.1. Prostire se na 28 kpb, ima 11 introna i 12 egzona. Njegova iRNK je 2,2 kbp. Egzon 1 kodira 5' UTR. Egzoni 2–12 kodiraju 10 različitih sushi domena.[1]

Struktura

uredi

Faktor XIII ljudske krvi je heterotetramer od po dva A i B linearna polipeptida ili "jedinice". A jedinice su potencijalno katalitske; B jedinice nisu. Jedinice A formiraju dimerni centar. Nekovalentno vezane B jedinice formiraju prstenastu strukturu oko centra. B jedinice se uklanjaju kada se XIII aktivira na XIIIa. Dimeri koji sadrže samo A jedinice se takođe javljaju unutar ćelija kao što su trombociti. Velike količine singularnih B jedinica (monomera) se također javljaju u krvi. Nije poznato da ovi dimeri i monomeri učestvuju u koagulaciji, dok tetrameri učestvuju.[1]

Jedinice imaju masu od oko 83 kDa, 731 aminokiselinskih ostataka, pet proteinskih domena (navedeno od N- do C-terminala , brojevi ostataka su u zagradama):[1]

B jedinice su glikoproteinii. Svaki ima masu od oko 80 kDa (8,5% mase je od ugljikohidrata), 641 ostataka i 10 sushi domena. Svaki domen ima oko 60 ostataka i 2 interne disulfidne veze.[1]

Fiziologija

uredi

Podjedinice ljudskog faktora XIII su prvenstveno napravljene od trombocita i drugih ćelija porijeklom od koštane srži. B podjedinice se izlučuju u krv pomoću hepatocita. A i B jedinice se kombinuju u krvi i formiraju heterotetramere od po dvije A i B jedinice. Koncentracija heterotetramera krvne plazme je 14–48 mg/L, a poluživot je 9–14 dana.[1]

Ugrušak koji nije stabilizovan FXIIIa je rastvorljiv u 5 mol/L ureji, dok je stabilizovani ugrušak otporan na ovu pojavu.[2]

Nedostatak faktora XIII

uredi

Nedostatak faktora XIII (FXIIID), iako je općenito rijedak, ipak se javlja, pri čemu Iran ima najveću globalnu incidencu poremećaja sa 473 slučaja. Grad Khash, koji se nalazi u provincijama Sistan i Balochistan, ima najveću učestalost u Iranu, sa visokom stopom srodnih brakova.[3]

Dijagnostička upotreba

uredi

Nivoi faktora XIII se ne mjere rutinski, ali se mogu razmotriti kod pacijenata sa neobjašnjivom sklonošću krvarenju. Kako je enzim prilično specifičan za monocite i makrofage, određivanje prisustva faktora XIII može se koristiti za identifikaciju i klasifikaciju malignih bolesti koje uključuju ove ćelije.[4]

Otkriće

uredi

Nedostatak faktora XIII poznat je i kao Laki-Lorandov faktor, po Kalmanu Lakiju i Laszlu Lorandu, naučnicima koji su prvi predložili njegovo postojanje, 1948.[2] Konferencija iz 2005. preporučila je standardizaciju nomenklature.[4]

Također pogledajte

uredi

Reference

uredi
  1. ^ a b c d e f g h i j k l Muszbek L, Bereczky Z, Bagoly Z, Komáromi I, Katona É (juli 2011). "Factor XIII: a coagulation factor with multiple plasmatic and cellular functions". Physiological Reviews. 91 (3): 931–72. doi:10.1152/physrev.00016.2010. PMID 21742792. S2CID 24703788.
  2. ^ a b Laki K, Lóránd L (septembar 1948). "On the Solubility of Fibrin Clots". Science. 108 (2802): 280. Bibcode:1948Sci...108..280L. doi:10.1126/science.108.2802.280. PMID 17842715.
  3. ^ Dorgalaleh A, Naderi M, Hosseini MS, Alizadeh S, Hosseini S, Tabibian S, et al. (2015). "Factor XIII Deficiency in Iran: A Comprehensive Review of the Literature. Seminars in thrombosis and hemostasis". 41 (3): 323–29. journal zahtijeva |journal= (pomoć)
  4. ^ a b Muszbek L, Ariëns RA, Ichinose A (januar 2007). "Factor XIII: recommended terms and abbreviations". Journal of Thrombosis and Haemostasis. 5 (1): 181–83. doi:10.1111/j.1538-7836.2006.02182.x. PMID 16938124. S2CID 20424049.

Vanjski linkovi

uredi

med/3491 na eMedicine