Bez smanjivanja Vojske Srbije

Ministar odbrane Dragan Šutanovac pozvao je zainteresovane vojnike da nastave karijeru kao profesionalni vojnici, jer je Srbija spremna za potpunu profesionalizaciju vojske. Koncept da Srbiji treba manja, ali efikasna vojska bio je aktuelan poslednjih nekoliko godina.

Pre dve godine, kada je napravljen nacrt strategijskog pregleda odbrane, bilo je predviđeno da se do 2010. godine Vojska Srbije svede na 21.000 vojnika. Međutim, prošle nedelje predsednik Srbije je najavio da se razmatra mogućnost da se Vojska Srbije sa sadašnjih 28.000 poveća na 30.000 vojnika.

U vojsci navode da su se promenile okolnosti.

"To, kolika i kakva će vojska biti, uvek zavisi od potreba i mogućnosti. Spoljno-politička i bezbednosna situacija postala je kompleksnija. U svakom slučaju, situacija nije takva da vojsku treba dalje da smanjujemo. Proklamovana neutralnost je jedna dimenzija, ali faktičko stanje je takvo da nismo ni u kakvom savezništvu. A situacija u bezbednosnoj sferi u regionu, pa i u svetu, je takva da nije razumno dalje smanjivati vojsku", kazao je načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš.

U Ministarstvu odbrane navode da je procenjeno da Srbiji treba snažna, efikasna i moderna vojska, kao i da 2.000 novih vojnika neće biti dodatno opterećenje za budžet.

"Uslovno rečeno jesmo odstupili od koncepta smanjivanja oružanih snaga, s jedne strane zato što danas uniformisanih lica ima više od 30.000 u Ministarstvu odbrane i Generalštabu. Naša želja je da demilitarizujemo Ministarstvo odbrane i da novom sistematizacijom i organizacijom u upravni deo dovedemo veći broj civila, a da oficire i podoficire koji su trenutno u Ministarstvu vratimo u trupu i time ćemo praktično tih 30.000 već ispuniti", rekao je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Inače, Srbija ima duplo više vojnika nekog bilo koja druga bivša jugoslovenska republika. Od susednih zemlja, veću vojsku imaju jedino Rumunija i Bugarska.

Dragišić: U skladu sa opredeljenjem države

Vojni analitičar Zoran Dragišić ocenjuje za B92 da je najavljeno povećanje apsolutno u skladu sa opredeljenjem države o vojnoj neutralnosti.

"Ukoliko ste neutralni, to znači da ne možete da delite svoje bezbednosne rizike sa zemljama sa kojima ste u nekoj vrsti alijanse, tako da u tom slučaju morate samo podneti mnogo veća opterećenja za vlastitu bezbednost. S te strane, sasvim je logično da se mora povećati broj vojnika", rekao je Dragišić.

"Mislim da snosimo konsekvence, po mom sudu, ishitrene i nepromišljene odluke koja je doneta za vreme prethodne vlade i prethodnog saziva parlamenta, a to je ta priča o neutralnosti", dodaje on.

Dragišić nije mogao da proceni koliko će povećanje broja vojnika opteretiti budžet Srbije, ali je siguran koncept neutralnosti mnogo više košta nego pripadnost bezbednosnom savezu.

"Mislim da bi Srbija, ako baš istrajava na konceptu neutralnosti, morala vrlo brzo da izađe iz programa Partnerstvo za mir, jer su te dve stvari nespojive. Treća stvar koju Srbija treba da traži je da se ugovorom prizna njena neutralnost, da druge države to priznaju", rekao je on.

On dodaje da neutralnost "košta".

"To lepo zvuči – neutralni smo, nećemo u nikakve blokove, s druge strane građanima treba objasniti šta to konkretno znači, a čini mi se da čak i oni koji su tu odluku donosili nisu baš bili do kraja upoznati pred kakve potencijalne probleme to može da stavi državu", kazao je Dragišić.

"Ranije prognoze o smanjenju bile nerealne"

Spoljno-politička i bezbednosna situacija u kojoj se Srbija nalazi opravdava potrebu za jakom i efikasnom vojskom, a savezništvo u međunarodnim organizacijama ne znači da treba minimizirati sopstvene oružane snage, slažu se vojni analitičari.

Nerealne su, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić, bile ranije procene koje su vodile ka ozbiljnom smanjenju broja vojnika.

"Nije dobro praviti nagle poteze i otpuštati ljude jer se može desiti da procene ne budu realne i da kasnije morate da ih zovete da se vrate, a iskusni ljudi se ne mogu dobiti odmah i za to je potrebno vreme", ukazao je Radić.

Najavljeno povećanje broja pripadnika oružanih snaga je neophodno s obzirom na to da su se zemlje u okruženju, priznavanjem kosovske nezavisnosti, neprijateljski postavile prema našoj zemlji, smatra profesor Fakulteta bezbednosti Milan Mijalkovski.

On je ocenio da je na sceni „nova realnost u kojoj su uslovi nametnuti težnjom ka pridruženju EU s jedne i potrebom da se očuva država i bezbednost njenih građana s druge strane“.

Kao primer Mijalkovski je naveo Grčku koja je članica EU i NATO, a ipak raspolaže velikim brojem vojnika što je, podsetio je, uslovljeno njenim sporom sa Turskom, koja je takođe član NATO saveza.