Novi dokumenti o Isusovom detinjstvu: bio je nevaljao

„Papirus senzacija: Dešifrovan najstariji rukopis iz Isusovog detinjstva.“

„Tajni biblijski tekst menja sve.“

„Pogrešno označeni fragment egipatskog papirusa sakriven u nemačkoj biblioteci poništava hiljadugodišnje ideje o Bibliji i Isusovom životu.“

Ovo su samo neki od naslova nakon otkrića 1.600 godina starog fragmenta rukopisa koji pruža uvid u Isusovo detinjstvo.

Istraživači – dva papirologa po imenu Lajoš Berkeš i Gabrijel Noki Mačedo – bili su donekle iznenađeni tim reakcijama. „To nije nova priča i u svakom slučaju nije istinita priča o ličnosti Isusa“, kaže Berkeš za DW.

„Dakle, ovo ne menja ono što znamo o jevanđeljima i o Isusu“, naglašava predavač na Institutu za hrišćanstvo i antiku na berlinskom univerzitetu Humbolt. „Ali, to je dovelo do mnogo nesporazuma i polemika, iako nikada tako nešto nismo tvrdili.“

Ono što su otkrili, međutim, i dalje je spektakularno: to je najraniji rukopis takozvanog Tominog jevanđelja o detinjstvu – takozvani apokrifni spis koji podseća na biblijski tekst, ali nikada nije postao deo biblijskog kanona.

Klinac koji je pretvorio glinene figure u prave ptice

Rukopis sadrži fragmente teksta koji opisuje petogodišnjeg Isusa kako se igra pored potoka, gde pronalazi glinu i od nje pravi ptice. Njegov otac Josif ga kori što radi subotom, s obzirom na to da je subota kod Jevreja dan odmora. To dovodi do toga da Isus pljesne rukama, nakon čega vrapci ožive i odlete.

Iako jevanđelje o detinjstvu nije bilo uključeno u zvanični kanon biblijskih jevanđelja u to vreme, ono je dobro poznato delo među naučnicima. Procenjuje se da je tekst prvi put transkribovan u drugom veku.

Svako ko u Isusu vidi dobru i ljubaznu osobu pročitaće tu priče u kojima je mladi Isus sklon izlivima besa i želji za osvetom. On proklinje drugu decu koja ga nerviraju, plaši ih, oslepi komšije, pa čak i ubije učitelja koji ga je ukorio.

Naučnici su dugo raspravljali zašto je Isus prikazan kao „heroj smešnih i otrcanih podvala“, kako je jedan autor opisao te priče.

Sam Novi zavet pruža malo informacija o Isusovom detinjstvu. Pošto se činilo da jevanđelje o detinjstvu popunjava neke od praznina koje su ostavila kanonska jevanđelja, ono je bilo veoma popularno u kasnom srednjem veku. Drevne verzije rukopisa pronađene su na grčkom, latinskom, sirijskom, crkveno-slovenskom, gruzijskom, etiopskom i arapskom jeziku.

Nova saznanja o jeziku

„Pretpostavlja se da je grčki izvorni jezik. A najstariji rukopis tog teksta do danas datira iz 11. veka“, objašnjava Lajo Berkeš. Fragment rukopisa koji su pronašli on i Gabrijel Noki Mačedo, a koji datira iz perioda između 4. i 5. veka, mogao bi stoga da pokaže kako su se određene reči tokom vekova zamenjivale u transkripciji.

Dvojica istraživača planiraju potpunu reviziju postojećeg teksta o detinjstvu i takođe rade na novom prevodu. Iako to neće značajno promeniti stvarni sadržaj, to bi moglo da dovede do novog razumevanja jezika koji se koristio. Već je jasno da je „stilska lingvistička umetnost tog izvorno grčkog teksta bila mnogo veća nego što se ranije pretpostavljalo“, kaže Berkeš.

Čuveni falsifikat: papirus „Isusova žena“

Pokušaj razumevanja Isusovog života je tema koja nastavlja da fascinira mnoge. Otkrića i uvidi koji potencijalno otkrivaju više o centralnoj ličnosti hrišćanstva izazivaju široko interesovanje javnosti.

Jedan poznati slučaj datira iz 2012. godine, kada je profesorka sa Harvarda Karen L. King predstavila fragment papirusa koji je sadržao Isusov citat koji se odnosi na njegovu „ženu“.

U hrišćanskoj teologiji dugo postoji tvrdnja da je Isus bio oženjen Marijom Magdalenom, koja je, prema kanonskim jevanđeljima, bila jedna od njegovih najbližih sledbenica. Tu ideju je preuzeo i Den Braun u svom bestseleru „Da Vinčijev kod“ (2003).

Međutim, ne postoje stvarni istorijski dokazi o tome. Papirus koji je dospeo na naslovne strane 2012. godine pokazao se lažnim, dokazao je u istrazi novinar Ariel Sabar. Njegova knjiga: „Veritas: Harvardski profesor, prevarant i jevanđelje o Isusovoj ženi“ objavljena je 2020.

Valter Fric, čovek za kojeg se veruje da je falsifikovao papirus „Isusova žena“, bio je Nemac koji je napustio studije egiptologije u Berlinu i upustio se u razne poduhvate na Floridi. Radio je i u prodaji automobilskih delova i kao diler umetničkih djela, kao i internet pornograf – što je čitavoj priči dalo pomalo nadrealnu notu.

Berkeš naglašava: „Bio je to veoma pažljivo konstruisan falsifikat, ali su mnogi stručnjaci za rukopise od početka prepoznali da je u pitanju nešto sumnjivo“.

Kako je nastala zbirka papirusa na Univerzitetu u Hamburgu

Kako Berkeš i Mačedo mogu da budu sigurni da je njihovo otkriće stvarno?

Njihov dokument pronađen je u kolekciji Državne i univerzitetske biblioteke Karla fon Osjeckog u Hamburgu. Zbirku je početkom 20. veka nabavio nemački „Papirus kartel“, koji je imao zadatak da iz Egipta otkupi papiruse za muzeje i biblioteke u Nemačkoj.

Prema Berkešovim rečima, istraživači su se u to vreme u početku koncentrisali na ispitivanje bolje očuvanih rukopisa i knjiga. Manji dokumenti često su ostavljani po strani. Sistematska katalogizacija počela je tek početkom ovog veka.

Od preko hiljadu fragmenata papirusa na univerzitetu u Hamburgu, oko trećina je katalogizovana i dostupna u digitalnom obliku – i upravo su tu dva istraživača otkrila aktuelni fragment.

„To je bio samo sporedni projekat, da budem iskren, ali se onda ispostavilo kao nešto veliko“, kaže Berkeš. On dodaje da u kolekcijama širom sveta ima desetine hiljada takvih fragmenata. „Ne mogu da garantujem, ali verujem da ima i drugih, sličnih fragmenata. Ako bude imao sreće, kaže, naći će još nešto, Jer, to ima veze sa istrajnošću. Ali i sa srećom.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku