Израел и Палестинци: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу

Текст је ажуриран 3. октобра 2024.

Рат у Гази је почео нападом палестинске екстремистичке групе Хамас на Израел 7. октобра 2023, када је убијено 1.200 људи, а 251 узет за таоце.

Уследила је одмазда Израела у којој је за годину дана погинуло више од 41.000 људи, подаци су Министарства здравља под контролом Хамаса.

Расељено је више од 90 одсто од 2,2 милиона становника у Гази.

Уједињене нације наводи и да је дошло до пораста насиља и у Западној обали, где је погинуло више од 680 Палестинаца и 22 Израелаца.

Међутим, сукоби трају деценијама.

Како је све почело?

Сукоб који траје већ 100 година

Велика Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина пошто је Османско царство, које је владало овим делом Блиског истока, пораженo у Првом светском рату.

Подручје су насељавале јеврејска мањина и арапска већина.

Нетрпељивости су почеле да расту када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави „национални дом" за Јевреје.

Ово је произашло из Балфурове декларације из 1917. године, обећања тадашњег министра спољних послова Артура Балфура британској јеврејској заједници.

Декларација је била део британског мандата над Палестином и подржала ју је новостворена Лига народа - претеча Уједињених нација - 1922. године.

Јевреји су област сматрали прадомовином, али палестински Арапи су такође полагали право на земљу и успротивили се успостављању „националног дома".

Између двадесетих и четрдесетих година 20. века, пристизао је све већи број Јевреја - многи су бежали од прогона у Европи и тражили домовину после Холокауста у Другом светском рату.

Све чешће је долазило до насиља између Јевреја и Арапа, али и до напада на британску управу.

Уједињене нације (УН) су 1947. године изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.

Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.

Стварање Израела и „Катастрофа"

Пошто нису успели да реше проблем, Британци су отишли 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су стварање државе Израел.

Требало је да то буде сигурно уточиште за Јевреје који беже од прогона, као и национална домовина.

Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат.

Учествовале су и војске пет суседних арапских земаља.

Стотине хиљада Палестинаца побегло је или је протерано из домова за време овог сукоба.

Овај догађај Палестинци називају Ал Накба или „Катастрофа".

До тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи део територије.

Јордан је заузео територију која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу.

Јерусалим је био подељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку.

Како никада није дошло до мировног споразума - свака страна је кривила другу - деценије које су уследиле донеле су нове ратове и сукобе.

Како мапа изгледа данас

У рату 1967. године, Израел је окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи део сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.

Већина палестинских избеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у суседним државама Јордану, Сирији и Либану.

Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама - израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.

Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају делом окупиране територије.

Израел за цео Јерусалим тврди да је њихов главни град, док Палестинци проглашавају источни Јерусалим за главни град будуће палестинске државе.

Шта су окупирана Западна обала и Појас Газе?

Јордан је окупирао земљу која је постала позната као Западна обала - комад земље на западној обали реке Јордан и омеђен Израелом на северу, западу и југу.

На његовом истоку лежи Јордан.

Појас Газе, дугачак свега 41 километар и 10 километара широк, има више од два милиона становника и једно је од најгушће насељених места на Земљи.

После рата 1948-49, Газу је Египат окупирао 19 година.

Израел је окупирао Газу у рату 1967. и остао до 2005. године, за то време градећи јеврејска насеља.

Израел је повукао трупе и насељенике 2005. године, иако је задржао контролу над ваздушним простором, заједничком границом и обалом.

УН и даље сматрају да је територија коју је окупирао Израел.

Јерусалим је подељен између израелских снага на западу и јорданских снага на истоку.

Пошто никада није било мировног споразума, било је више ратова и борби у деценијама које су уследиле.

Погледајте видео о израелској анексији Западне обале

Да ли је Јерусалим палестински или израелски?

Израел полаже право на цео Јерусалим као своју престоницу, док Палестинци полажу право на источни Јерусалим као главни град будуће палестинске државе.

САД су једна од само неколицине земаља које су признале Јерусалим као главни град Израела, али истичу да о коначном статусу града треба одлучити путем преговора.

У протеклих 50 година Израел је изградио насеља у овим областима, где сада живи више од 700.000 Јевреја.

Палестинци, уз подршку већине држава и међународних тела, кажу да су ови домови илегални по међународном праву, али Израел то пориче.

Напетости између Израела и Палестинаца који живе у источном Јерусалиму, Гази и на Западној обали, врло су честе.

Погледајте видео:

Да ли је Палестина држава?

Уједињене нације су 2012. гласале за признавање Палестине као „државе посматрача која није чланица".

Промена од „посматрачког ентитета" омогућила је Палестинцима да учествују у дебатама Генералне скупштине и побољшају шансе за чланство у агенцијама УН и другим телима.

Гласање није створило палестинску државу.

Међутим, више од 70 одсто од 193 чланице Генералне скупштине УН признаје државу Палестину.

Ко контролише Газу?

Газом влада палестинска војна група Хамас, која се много пута борила против Израела.

Израел и Египат строго контролишу границе Газе како би спречили да оружје дође до Хамаса.

Палестинци у Гази и на Западној обали кажу да пате због израелских акција и ограничења.

Израел каже да делује само да би се заштитио од палестинског насиља.

Који су главни проблеми?

Постоји низ питања око којих Израел и Палестинци не могу да се сагласе.

Међу њима су:

Који су напори уложени да се ови проблеми реше?

Израелско-палестински мировни преговори вођени су и прекидани између 1990-их и 2010-их, а у међувремену је у више наврата долазило до сукоба.

У првим данима чинило се да је могућ мир постигнут у преговорима.

Низ тајних преговора у Норвешкој, такозвани мировни процес у Ослу, симболички је завршен церемонијом на травњаку Беле куће 1993. којом је председавао председник Бил Клинтон.

У том историјском тренутку, Палестинци су признали државу Израел, а Израел је признао историјског непријатеља, Палестинску ослободилачку организацију (ПЛО), као јединог представника палестинског народа.

Основана је самоуправна Палестинска управа.

Међутим, убрзо су се појавиле пукотине, када је тадашњи опозициони лидер Бенјамин Нетанјаху назвао Осло смртном претњом за Израел.

Израелци су убрзали пројекат насељавања Јевреја на окупираним палестинским територијама. Тек основана палестинска милитантна група Хамас послала је бомбаше самоубице да убијају људе у Израелу и уништавају шансе за договор.

Атмосфера у Израелу се погоршала, што је кулминирало атентатом на израелског премијера Јицака Рабина, кога је убио јеврејски екстремиста 4. новембра 1995. године.

Током 2000-их година радило се на оживљавању мировног процеса - 2003. године су светске силе осмислиле мапу пута чији је крајњи циљ решење о две државе, али то никада није спроведено.

Мировни напори су коначно заустављени 2014. године, када су преговори Израелаца и Палестинаца у Вашингтону пропали.

Последњи мировни план - који су припремиле САД током мандата председника Доналда Трампа - премијер Нетанјаху је назвао „споразумом века", али су га Палестинци одбацили као једнострани и никада се није покренуо.

Зашто су Израел и Газа сада у рату?

Газом влада Хамас, исламистичка група која је посвећена уништењу Израела и коју Уједињено Краљевство и многе друге земље означавају као терористичку групу.

Хамас је победио на последњим изборима Палестинаца 2006. и преузео контролу над Газом следеће године збацивши са власти ривалски покрет Фатах, председника Махмуда Абаса са Западне обале.

Од тада су милитанти у Гази водили неколико ратова са Израелом, који је заједно са Египтом одржавао делимичну блокаду овог појаса како би изоловао Хамас и покушао да заустави нападе, посебно неселективно испаљивање ракета ка израелским градовима.

Палестинци у Гази кажу да ограничења Израела и његови ваздушни удари на густо насељена подручја представљају колективну казну.

Ова година је била најсмртоноснија забележена за Палестинце на окупираној Западној обали и источном Јерусалиму, кажу УН.

Палестинци се такође жале на ограничења и војне акције које се тамо спроводе као одговор на смртоносне нападе на Израелце.

Ове тензије су могле бити један од разлога за Хамасов напад октобра 2023.

Али милитанти су можда настојали и да повећају популарност међу обичним Палестинцима.

Користили су таоце како би извршили притисак на Израел да ослободи неке од 4.500 Палестинаца који су, према процанама, у израелским затворима.

Ко кога подржава у рату Израел-Хамас?

САД, Европска унија и друге западне земље осудиле су напад Хамаса на Израел.

Америка, најближи савезник Израела, током година је јеврејској држави дала више од 260 милијарди долара војне и економске помоћи и обећале додатну опрему, ракете противваздушне одбране, навођене бомбе и муницију.

Послала је и два носача авиона на источни Медитеран да одврате непријатеље Израела, посебно либански покрет Хезболах, од отварања другог фронта у рату.

САД су, међутим, критиковале Израел због обима палестинских жртава и појавиле су се оштре разлике међу савезницима око рата.

Русија и Кина су одбиле да осуде Хамас и кажу да одржавају контакт са обе стране у сукобу.

Руски председник Владимир Путин окривио је америчку политику за одсуство мира на Блиском истоку.

Иран, највећи непријатељ Израела, кључна је подршка Хамасу, као и Хезболаху, чији милитанти размењују ватру са израелским снагама скоро свакодневно од Хамасовог напада.

Иран је 1. октобра увече лансирао десетине пројектила према Израелу, од којих су неки пали на израелску територију.

Био је то други напад Ирана ове године, пошто је у априлу испалио стотине пројектила и дронова на Израел.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]