Руменка

Руменка
Руменка;
	Улица у Руменци
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Град	Нови Сад
Градска општина	Нови Сад
Становништво
— 2022.	6300
— густина	181/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 17′ 21″ С; 19° 44′ 23″ И / 45.289166° С; 19.739666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	88 m
Површина	30,7 km2
	Руменка Руменка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21201
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Руменка је насеље у Србији у градској општини Нови Сад у Јужнобачком округу. Према попису становништва из 2022. било је 6300 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Руменки и Мађарска реформатска црква и зграда парохијског дома у Руменки.

Порекло назива места

Постоји више легенди о настанку имена Руменка, односно у првобитном облику — Пирош.

Једна легенда говори о томе да су поља око Руменке била пуна булки и да се цела околина тадашњег насеља црвенила од боје тог цвета.

Друга легенда каже да је око Руменке било много трске, пошто је било мочварно земљиште и да се небо црвенило од пламена када су мештани спаљивали трску желећи да прошире обрадиве површине.

По мађарским историчарима, место је добило назив по ћерки Светог Ладислава I (Szent Laszló) која се звала Пирошка. Она се у XII веку удала за византијског цара Јована II Комнина и прешла у православље добивши име Ирина. У византијској историографији позната је као Ирина Угарска (1088—1134) и била је мајка чувеног византијског цара Манојла I Комнина. По мађарским подацима из XII века, Пирошка је често путовала у Цариград и за време путовања се одмарала на краљевском имању које се налазило на територији данашње Руменке и звало се Пирошка-мајор. Касније су ову територију почели да називају Пирош.^[1]

Историја

Први помен назива места

Бела IV (1235—1270), угарски краљ, је својим декретом који је издао 24. јула 1237. године, Руменку, која је до тада била у поседу округа града Бача, даровао католичком цистерцитском монашком реду из Петроварадина, као посед за њихову опатију заједно са многим бачким и сремским селима. Петроварадинска опатија, која се у латинским писаним изворима спомиње под именом Belefons (Белин извор), у мађарској историографији се по Бели IV, назива Белакут, што значи Белин студенац. На основу декрета, односно даровнице, зна се да је Бела IV део земље коју додељује опатији Белефонс одузео од Терефи Петера (Петроварадин је по њему добио име). У средњовековним повељама, Руменка се спомиње и 1267. године под именом Terra Pyrusde; потом 1279. у повељи Ладислава IV и 1432. заједно са Футогом као као имовина Николе Горјанског млађег.^[2]

Село у време турске владавине

Село Руменка ће као део властелинства петроварадинске опатије цистерцита припадати Бачком, односно Сремском спахилуку све до 1526. године, када су Османлије заузеле ове крајеве. Османски дефтери из 1553. године наводе да су у Руменки те године живела 3 пореска обвезника. У османском дефтеру за 1570. годину наводи се да је Руменка припадала феудалном поседу османског властелина Хасана бин Абдулаха са годишњим приходом од 6000 акчи и у њој је живело 12 српских породица. 1590. године Руменка је имала 20 домова и у турским дефтерима се спомиње под именом Пирош. ^[2]

православна црква у Руменки (лево)

Село након ослобођења од Турака

Великом сеобом Срба почело је насељавање Руменке, тачније насељавање Руменке догодило се 1696. године у време владавине цара Леополда. Може се констатовати да је Руменка почела да се насељава те године и то пре свега српским живљем са територија у историји познатих као „Стара Србија“. Нема података шта се догодило са претходним становницима Руменке, али постоји могућност да су се неки од њих након завршених ратних дејстава вратили у своје место. Поново насељавајући Руменку, српско становништво населило се на подручју такозване „Рацке баре“ која је тај назив добила много касније. Насеље које је постојало пре турских освајања налазило се на истом месту и новопридошли становници су се населили на већ постојећу локацију. Они су обновили разрушене куће и наставили у њима да живе истовремено градећи нове, пошто се број становника места увећао. „Рацка бара“ је била удаљена око 2 km од данашње Руменке, отприлике на великој кривини на путу према Кисачу. У току ових турбулентних дешавања, тачније 1722. године, уследило је пресељење места на данашњу локацију. Овај податак је изнет у Урбару за Руменку из 1772. године у коме се каже: „Село Пирош - раније пустара, 1722. је насељен православним становништвом“.^[3]

Руменка у оквиру Футошког властелинства

Из првих доступних података сазнаје се да су у саставу футошког властелинства били поред Футога, који је имао 80 домова, Ђемишфалва са 20 и Кува са 10 домова, те пустаре: Визић, Драгово, Гложан, Иришац, Кенђел, Петровац и Самотин. Иако се Руменка у овом првом попису Футошког властелинства не спомиње као место у оквиру њега, са сигурношћу можемо рећи да Руменка тада сигурно постоји и да је била насељена. Податак на ком се заснива овај закључак је информација да Храм светих апостола Петра и Павла у Руменки постоји oд 1702. године.^[4]

Православна парохија и Српска основна школа

Пирош је пописан 1733. године и констатовано је да место има 85 српских домова које опслужују двојица свештеника: Захарије и Михаил Веселиновић.^[5] Руменка је 1746. године именована за самосталну парохију Српске православне цркве, а већ 1756. основана је Српска основна школа. Поп Петар Веселиновић је 1847. године био парох у Пирошу. Те године се у месту јавља као пренумерант Павле Симић молер.

Насељавање Мађара у Руменку

Преци данашњих Мађара који живе у Руменки потичу из ових пет места која су се налазила поред реке Тисе у жупанији Хевеш

Назив	Мађарски назив	Данашњи назив
Тиса Роф	Tisza Roff	Tiszaroff
Бура	Bura	Tiszabura
Дерш	Ders	Tiszaderzs
Абад	Abád	Abádszalók
Салок	Szalók	Abádszalók

Према мађарским изворима, њих је католички епископ из Егера, Карољ Естерхази (Eszterházy Károly) око 1774. године, зато што су калвинисти, протерао из ових места. Калвинисти из ових пет места населили су се у округ Хајду (Hajdú-Bihar megyében) и основали место под називом Тететлен (Tetétlen). Они су у овом месту веома тешко живели јер је било мало обрадивих површина, а број становника је био велик те се услед тога јавила глад и разне епидемије. У том месту они су живели 12 година пре свог пресељења у Руменку.^[6]

Географија

Руменка се налази у јужном делу Бачке на десној обали Малог канала (Мали Стапар-Нови Сад), који је део система Дунав-Тиса-Дунав, 10km северозападно од Новог Сада, на изузетном географском положају, јер кроз њен атар пролазе делови трасе железничке пруге Београд-Нови Сад-Суботица и ауто пута Београд-Нови Сад-Суботица. Кроз центар насеља пролазе два регионална пута, а то су пут Нови Сад-Оџаци (R-102) и пут Нови Сад-Врбас (R-127). То је ратарско насеље, збијеног (панонског) типа на надморској висини 84m, у новосадској урбаној агломерацији. Има површину од 30,7km². Руменка спада у плански изграђена насеља са мрежастом структуром улица.^[2]

Демографија

У насељу Руменка живи 6495 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,5 код мушкараца и 40,8 код жена). У насељу има 2010 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23. (Према попису из 2011. године).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. и 21. века (без података са последњег пописа становништва)

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	1.951
1953.	2.028
1961.	2.546
1971.	2.906
1981.	3.629
1991.	4.361	4.299
2002.	5.729	5.814

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	4.302	75,09%
Мађари	747	13,03%
Југословени	139	2,42%
Хрвати	111	1,93%
Словаци	67	1,16%
Црногорци	44	0,76%
Русини	40	0,69%
Украјинци	32	0,55%
Муслимани	16	0,27%
Немци	10	0,17%
Румуни	7	0,12%
Роми	7	0,12%
Македонци	7	0,12%
Словенци	3	0,05%
Албанци	3	0,05%
Бугари	1	0,01%
непознато	18	0,31%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	2	5
80+	17	47
75—79	31	63
70—74	67	103
65—69	100	130
60—64	152	159
55—59	155	133
50—54	245	219
45—49	273	278
40—44	216	237
35—39	235	222
30—34	180	169
25—29	213	202
20—24	245	225
15—19	221	217
10—14	192	185
5—9	186	154
0—4	129	122
Просек :	36,0	38,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	574	604	962	913	1.154	1.357	1.794

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	214	399	390	545	152	68	15	8	0	3	3,19

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.352	742	1.476	64	70	0
Женски	2.409	502	1.496	315	92	4
УКУПНО	4.761	1.244	2.972	379	162	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.236	111	1	3	387
Женски	965	58	0	1	250
УКУПНО	2.201	169	1	4	637
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	27	145	183	22	117
Женски	6	16	188	39	37
УКУПНО	33	161	371	61	154
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	15	34	54	20	33
Женски	17	62	28	64	148
УКУПНО	32	96	82	84	181
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	52	0	0	32
Женски	39	1	0	11
УКУПНО	91	1	0	43

Референце

^ Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8. .
^ ^а ^б ^в Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8.
^ Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8. .
^ Јелена Бањац, Храм светих апостола Петра и Павла у Руменки, Нови Сад,2002
^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
^ Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8. .
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8. .

[automatski_generisano1-2] а ^б ^в Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8.

[3] Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8. .

[4] Јелена Бањац, Храм светих апостола Петра и Павла у Руменки, Нови Сад,2002

[5] "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.

[6] Дејан Маодуш (2018). Историја Руменке. Нови Сад. ISBN 978-86-900441-0-8. .

[7] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[8] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[9] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[10] Насеље чија је градња у плану.

[Делимично-11] а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље.

[Посебно-12] а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[н 1]

[н 2]

[н 3]

п р у Градске четврти и приградска насеља Новог Сада
Бачки део града (јужно од канала ДТД)	Авијатичарско насеље Адамовићево насеље Адице Алмашки крај Банатић Булевар Врагова башта Грбавица Депресија Детелинара Железничка колонија Југовићево Каменичко острво Камењар Кампус новосадског универзитета Лиман Липов гај Мали Сателит (Тозиновац) Нови Сад на води^{[н 1]} Ново насеље (Бистрица) Первазово насеље Подбара Рибарско острво Роткварија (Житни трг) Савина Сајлово^{[н 2]} Сајмиште Салајка (Славија) Сателит Стари град (Центар) Телеп Тозин сокак Шаренград Шонси
Бачки део града (северно од канала ДТД)	Велики рит Видовданско насеље Горње ливаде Клиса Мали Београд Мишин салаш Римски шанчеви^{[н 2]} Слана бара Шангај
Сремски део града	Петроварадин^{[н 3]} (Алибеговац Буковачки плато Везирац Карагача Мишелук Нови мајур Петроварадинска тврђава Подграђе Петроварадина Рибњак Садови Стари мајур Текије Транџамент Ширине Широка долина) Сремска Каменица^{[н 3]} (Артињева Боцке Доња Каменица Главица Горња Каменица Григовац Мала Каменица Парагово Поповица Староиришки пут Татарско брдо Чардак)
Приградска насеља	Бангладеш Бегеч Будисава Буковац Ветерник Ветерничка рампа^{[н 2]} Каћ Кисач Ковиљ Лединци Немановци Пејићеви салаши Руменка Стари Лединци Степановићево Танкосићево Футог Ченеј
Индустријске зоне	Индустријске зоне у Новом Саду
^ Насеље чија је градња у плану. ^ ^а ^б ^в Делом градско, а делом приградско насеље. ^ ^а ^б Статистички посебно насеље, али се сматра делом грађевинског подручја Града Новог Сада.